Ni hladno nije više što je nekad bilo: Nekoliko efektnih filmova na temu Hladnog rata

Ako bude bilo sreće i pameti ratni sukobi u ne tako dalekoj nam Ukrajini, u skladu sa brzopoteznošću doba tokom koga svi na ovaj ili onaj način i sa ovoliko ili onoliko uspeha krckamo sopstvene egzistencije, mogao bi da se završi za nekih, recimo, nadajmo se, sedam dana. A poslednje godine su vaskrsle pojam i tenzije Hladnog rata, tog, kako je istorija kinematografije pokazala, izrazito potentnog filmskog motiva, koji će, kao takav, kanda, uskoro morati da bude vraćen u opsežniju upotrebu.

Na tragu upravo izrečenog, evo podsećanja na nekoliko efektnih filmova (a, istini za volju, podosta je, pa još i međusobno veoma raznorodnih takvih ostvarenja) upravo na narečenu temu Hladnog rata.

• The Spy Who Came in From the Cold (1965)

Ovo je potvrđeno zlatni klasik i to sa punim pravom – u pitanju je najpreciznija ekranizacija proze znamenitog Džona le Karea, koga bismo, povrh neosporne žanrovske konsekventnosti njegovih dela, mogli nazvati i svojevrsnim uzvišenim pesnikom teškog i mračnog splina hladnoratovske muke. U ovom filmu u režiji Martina Rita pratimo gotovo pa identitetsku ustrojenu priču o britanskom špijunu koji dolazi u Istočni Berlin kako bi (navodno) prebegao na Istok, a zapravo kako bi na toj razmeđi sejao dezinformacije.

Glavnu ulogu je u punoj formi i sa punom koncentracijom odigrao Ričard Barton, a osnovna priča dosta brzo dobija jasne i ubedljive obrise mračne povesti o sveopštem besmislu i beznađu, pa i pod vremenskim i prostornim „kišobranom“ pominjanog Hladnog rata.

• The Hunt For Red October (1990)

Reditelj Džon Mektirnan, u čijem se opusu svakako može izdvojiti barem još par remek-dela, pre nekoliko godina bio je gost beogradskog FEST-a kada je održao iscrpno predavanje o svojim filmovima, a Lov na Crveni oktobar, veliki bioskopski hit u svoje vreme, i na današnja gledanja deluje besprekorno, definitivno nadilazeći inače sasvim respektibilne domete proze Toma Klensija, na kojoj je zasnovan. Zaplet prati najboljeg sovjetskog podmorničkog kapetana koji svoju novu podmornicu, koju je nemoguće uloviti na radarima i skenerima, usmeri ka SAD.

Reč je o vrhunskom akcionom trileru, kao i dokazu zanatske superiornosti svog ključnog autora, a u isti mah ovaj odličan film može da posluži i kao sjajna ilustracija u filmski jezik i medij sjajno „upregnutog“ mačizma. Kad smo već kod toga, podsetimo da u ovom ostvarenju najzamašnije role tumače: Šon Koneri (iznimno mudar i višeznačan izbor, budući da je njegov agent Džejms Bond jedna od ikoničnih pojava te hladnoratovske frenzije), Alek Boldvin, Skot Glen, Sem Nil, Džejms Erl Džouns, Džoš Ekland, Ričard Džordan, Tim Kari, Stelan Skargard…

• Invasion of the Body Snatchers (1956)

Nije preterano remek-delom nazvati ovaj film velikog Dona Zigela (a isto važi i za „noviju“ verziju u režiji Filipa Kaufmana iz sedamdesetih godina prošlog veka), koji donosi svojevrsnu parabolu na tada baš friški i aktuelni ogromni američki strah od komunizma. I komunista, naravno. Zaplet nominalno pripada žanrovskom domenu fantastike, a tiče se iznenadne vanzemaljske najezde usled koje ljudi bivaju otimani i lišavani svoje ljudske suštine, ali, pritom, zadržavajući svoje izvorno fizičko obličje (otud i ta sintagma o kradljivcima tela).

Film je nastao u jeku lova na američke veštice, a čini se da je i tadašnja publika u značajnom broju shvatila o čemu je tu zapravo reč. I na današnja gledanja, ova Invazija kradljivaca tela (obratite pažnju i na verziju Abela Ferare s početka devedesetih) je zadivljujuće napeta i dinamična.

• The Manchurian Candidate (1962)

Kada smo već kod prepravaka (rimejkova), mirne duše možete da izbegnete ovomilenijumsko, nesrećno i promašeno viđenje u rediteljskom izvođenju Džonatana Demea, ali svakako reprizirajte ili premijerno pogledajte „izvorni“ film u režiji Džona Frankenhajmera, sjajnog rutinera, koji je, pak, počesto umeo da iznenadi i stvori ovako autorski osobene filmove, i tako tokom nekoliko decenija rada u Holivudu u eri golemih promena u američkom filmu.

U srcu zapleta je sluđeni bivši američki zarobljenik tokom rata u Koreji, kome je ispran mozak kako bi (kad kucne pravi čas) postao i spreman atentator u korist složene međunarodne komunističke zavere. Zanimljivo je što Frankenhajmer diskretno i vešto uspeva da ovaj svoj film profiliše u zbilja mračnu satiru, a, pored toga, ovaj film u dobroj meri anticipira ubrzo i planetarno rašireno ludilo teorija zavere. Glavne uloge odigrali su: Frenk Sinatra, Lorens Harvi, Dženet Li, Andžela Lensberi, Henri Silva…

• Gorky Park (1983)

Park Gorki, proistekao iz romana Martina Krusa Smita, specifičan je po tome što ovaj američki film epohu Hladnog rata pripoveda iz sovjetske perspektive, a, osim toga, u pitanju je prilično žanrovski čist triler proceduralnog tipa, u kome agenti KGB-a tragaju za ubicom nakon što se u tom čuvenom parku dogodi čak trostruko ubistvo.

Reditelj Majkl Eptid prilično rezonski i mirno prikazuje ionako dobrano amerikanizovano viđenje života u SSSR tog doba, bez žesta i karikaturalnosti, a sa očiglednim ciljem stvaranja efektnog trilera o potrazi za ubicom, poteri koja se, eto, sticajem narativnih i produkcionih okolnosti zbiva u hladnoratovskoj Rusiji, nepogrešivo filmičnom kontekstu. Zanimljiva je i podela, koju predvode Vilijam Hart, Li Marvin, Brajan Denehi, Džoana Pakula (tada mlada poljska glumica kojoj je rola u ovom filmu bila prva glavna uloga)…

Naslovni kolaž: Orion Pictures/Allied Artists Pictures/United Artists