Novi dokumentarac sa Dejvidom Atenborom otkriva poslednje sate u životu dinosaurusa
Asteroid, dug oko 12 kilometara, udario je pre gotovo 66 miliona godina u planetu Zemlju. Od siline tog vatrenog poljupca izumrlo je oko 76% tada živih vrsta. Zamislite sada da pronađete fosile koji se datuju usred katastrofe izazvane ovim kamenom iz svemira. Kakva bi to razglednica sudnjeg dana bila?
Paleontolog Robert de Palma prvi put je javno potvrdio da je naišao na takvo otkriće putem kojim se u paleontologiji ređe ide. Umesto da rezultate predstavi u stručnoj literaturi, on se obratio novinaru magazina The New Yorker. Tako je 2019. godine, iz vedra neba, osvanuo poduži zapaljivi tekst s naslovom: Dan kada su dinosaurusi umrli – mladi paleontolog je možda otkrio zapis o najznačajnijem događaju u istoriji života na Zemlji. Ne očekujući previše od de Palme, koji je bez doktorskog zvanja bio nevidljiv u svetu nauke, sve što su mnogi oprezni istraživači u tom trenutku čuli bila je samo jedna reč – možda.
Fosili u prirodi nastaju veoma retko. Svaka mrtva životinja dobrodošao je obrok za mnoge strvinare. Naučnici do sada nisu pronašli ni ostatke dinosaurusa koji su živeli nekoliko hiljada godina neposredno pre kataklizme, što je očekivano ako imamo u vidu da se geološke epohe mere milionima godina. Pojedine istraživače to je čak navelo da se zapitaju da li asteroid ima ikakve veze sa njihovim izumiranjem. U takvim saznajnim okvirima de Palma je hrabro tvrdio, što još uvek čini, da je otkrio fosile koji se datuju ne u milenijum, godinu ili mesec, već u dan udara asteroida.
Na lokalitetu Tanis u Severnoj Dakoti, na kom vrši iskopavanja od 2012. godine, paleontolog je, između ostalog, pronašao sjajno očuvane ostatke riba, kornjače, jajeta pterosaura sa fosilizovanim embrionom, tragove tiranosaurusa i kožu triceratopsa. Posebno se izdvaja neverovatno očuvana noga biljojeda tescelosaurusa, čija meka tkiva predstavljaju pravu retkost u fosilnom zapisu. Ali, kako de Palma još uvek nije objavio dovoljan broj stručnih radova o Tanisu, čiju lokaciju drži u tajnosti, njegovo delo razvučeno je između novinarskog senzacionalizma i profesionalne neverice.
BBC je datoj temi pristupio sa mnogo odmerenosti. Dejvid Atenboro, omiljeni voditelj emisija o prirodi, ponovo je zauzeo poziciju ispred kamere. Dok se nestrpljivo pomerao i propinjao na prste tokom govora, pokazujući da ga mesto ne drži ni u desetoj deceniji života, detaljno se pozabavio de Palminim fosilima u dokumentarcu Dinosaurs: The Final Day with David Attenborough.
Autori filma proveli su tri godine na terenu sa de Palmom, koji trenutno priprema doktorat na Univerzitetu u Mančesteru, da bi 90 minuta dokumentarca koncipirali poput sjajne detektivske priče. Atenboro je uz pomoć stručnjaka sproveo gledaoca kroz prezentaciju fosila (od kojih su pojedini prvi put predstavljeni javnosti), njihovo datovanje, preispitivanje hipoteze da su otkrivene životinje nastradale u kataklizmi i, na kraju filma, kroz kompjutersku rekonstrukciju posledica udara asteroida.
Svaka od životinja, poput tiranosaurusa, tescelosaurusa i drugih, pojavljuje se sporadično zahvaljujući animaciji i specijalnim efektima. Njihova prisutnost ponekad je svedena i na duhovite epizode (tiranosaurus koji kija, na primer), čiji je zadatak da priču o ozbiljnoj nauci i Tanisu učine pristupačnijom, sve dok ona ne postane haotični i zastrašujući portret katastrofe praćene iz minuta u minut.
Nezamisliva je energija koju pozamašni asteroid može da izazove. Sudar od pre 66 miliona godina najčešće se upoređuje sa eksplozijom većom od milijarde atomskih bombi. Tanis je udaljen oko 2.000 kilometara od meksičkog poluostrva Jukatan, na kom je ubica iz svemira ostavio i danas uočljiv krater, širok oko 150 kilometara. Ali, baš kao i većina drugih mesta na planeti, de Palmin lokalitet nije bio pošteđen užasnih posledica.
Sezimički potresi, cunamiji, požari i dugotrajan uticaj na klimu otpočeli su neposredno posle udara. Istopljena stena podigla se visoko u vazduh i svemir, u kom su nastale staklene čestice, poznate kao mikrotektiti, koje su potom usijane padale na zemlju. De Palmine fosilne ribe, kako je prikazano u dokumentaracu, imaju čestice ovog tipa u škrgama, što znači da su ih udahnule pre nego što će umreti. Zajedno sa drugim životinjama, one su sačuvane u sedimentu koji se radiometrijskim metodama zaista datuje u vreme kataklizme, i izgledaju kao da su stradale momentalno, nabacane u talasima cunamija, kada su prekrivene talogom i zamrznute u agoniji.
Stradanje drugih životinja iz filma svakako će u narednom periodu biti preispitivano, posebno kada se stručna literatura adekvatno popuni nalazima sa Tanisa. Biće, međutim, krupan zalogaj ponuditi bolju hipotezu za stradanje riba. Krug nepoverenja, koji se dugo vrti oko de Palme, delimično je sužen dokazima prezentovanim u dokumentarcu, ali i u nezavisnom istraživanju njegovih fosila čiji su rezultati objavljeni u časopisu Nature.
Oslanjajući se na činjenicu da kosti riba rastu sezonski, ovo istraživanje Melani Djuring sa Slobodnog univerziteta u Amsterdamu nedavno je uspelo da potvrdi čak i godišnje doba kada je asteroid udario – kraj ere dinosaurusa nastupio je u proleće. Milionima godina kasnije, BBC i Atenboro u istom godišnjem dobu nude važan dokumentarac pažljivo kreiranog ritma. Film Dinosaurs: The Final Day with David Attenborough na odličan način pokazuje da nauka detaljima još uvek pobeđuje maštu i potpisuje spektakl.
Naslovna fotografija – detalj sa postera filma Dinosaurs – The Final Day with David Attenborough ( izvor kentonline.co.uk)
