Omiljeni filmovi poznatih reditelja
Veliki umetnici uvek su se inspirisali takođe velikim umetnicima koji su bili pre njih, a i ti pre njih imali su svoje uzore koje su svesno ili nesvesno citirali u sopstvenom radu. Tako je i sa filmovima: svaki veliki reditelj ima filmove koji su ga motivisali da bude bolji, hrabriji i originalniji. A kojih je to 10 ostvarenja uticalo na Kubricka, Scorsesea, Tarantina i druge, saznajte odmah, pa zadajte sebi zadatak da ih, ako već niste, što pre pogledate.
Stanley Kubrick
I Vitelloni (Fellini, 1953)
Wild Strawberries (Bergman, 1957)
Citizen Kane (Welles, 1941)
The Treasure of the Sierra Madre (Huston, 1948)
City Lights (Chaplin, 1931)
Henry V (Olivier, 1944)
La notte (Antonioni, 1961)
The Bank Dick (Fields, 1940)
Roxie Hart (Wellman, 1942)
Hell’s Angels (Hughes, 1930)
Povezani članci
Ono što je najinteresantnije na listi omiljenih filmova kultnog reditelja, jesu poslednja tri naslova. To su Fieldsova nasilna komedija, zatim film u kom Ginger Rogers briljira kao prevrtljiva i šarmantna Roxie Hart, i sladunjavo ratno ostvarenje Howarda Hughesa. Po njima se može zaključiti da Kubrick nije bio toliko strog i striktan reditelj sa devizom “umetnost radi umetnosti same”, kako bi mnogi od njegovih sledbenika i ljubitelja na prvu loptu pomislili.
Martin Scorsese
2001: A Space Odyssey (Kubrick, 1968)
8 ½ (Fellini, 1963)
Ashes and Diamonds (Wadja, 1958)
Citizen Kane (Welles, 1941)
The Leopard (Visconti, 1963)
Paisa (Rossellini, 1946)
The Red Shoes (Powell/Pressburger, 1948)
The River (Renoir, 1951)
Salvatore Giuliano (Rosi, 1962)
The Searchers (Ford, 1956)
Ugetsu Monogatari (Kenji, 1953)
Vertigo (Hitchcock, 1958)
Posle mnoštva ličnih kinematografskih uspeha, u igranim i dokumentarnim filmovima, Scorsese je poznat i kao čovek-enciklopedija koji rado deli svoja mišljenja i znanja o istoriji filmske umetnosti. Zbog toga mu svakako nije lako palo kada je svoj izbor trebalo da suzi na samo deset naslova. Pored kolege Kubricka, očekivanog Hitchocka, za njega je posebno važan vestern The Searchers koji mu je bio inspiracija za film Taxi Driver.
Woody Allen
The 400 Blows (Truffaut, 1959)
8 ½ (Fellini, 1963)
Amarcord (Fellini, 1972)
The Bicycle Thieves (de Sica, 1948)
Citizen Kane (Welles, 1941)
The Discreet Charm of the Bourgeoisie (Bunuel, 1972)
Grand Illusion (Renoir, 1937)
Paths of Glory (Kubrick, 1957)
Rashomon (Kurosawa, 1950)
The Seventh Seal (Bergman, 1957)
Iznenađujuće je da čovek koji je snimio mnoštvo duhovitih filmova, na svojoj listi preferenci i nema toliko duhovitih ostvarenja. Iako, ruku na srce, u više je navrata istakao svoju ljubav prema braći Marx, Charlie Chaplinu i Buster Keatonu. Ukoliko to stavimo na stranu, nema naročitih iznenađenja na listi, sve sami klasici, pretežno italijanski.
Francis Ford Coppola
The Apartment (Wilder, 1960)
Ashes and Diamonds (Wajda, 1958)
The Bad Sleep Well (Kurosawa, 1960)
The Best Years of Our Lives (Wyler, 1946)
I Vitelloni (Fellini, 1953)
The King of Comedy (Scorsese, 1983)
Raging Bull (Scorsese, 1980)
Singin’ in the Rain (Donen/Kelley, 19510)
Sunrise (Murnau, 1927)
Yojimbo (Kurosawa, 1961)
Kada se osoba susretne sa izazovom da mora izabrati deset filmova, obično gleda da raspored bude što raznovrsniji. Ali ne i Coppola! Među njegovih top deset spadaju dva ostvarenja kolege i prijatelja Martina Scorsesea, kao i dva ostvarenja Kurosawe. Bez obzira na to, apsolutno se uviđa širok dijapazon rediteljevog pristupa i shvatanja kinematografije.
Quentin Tarantino
Apocalypse Now (Coppola, 1979)
The Bad News Bears (Ritchie, 1976)
Carrie (de Palma, 1976)
Dazed and Confused (Linklater, 1993)
The Good, The Bad, and the Ugly (Leone, 1966)
The Great Escape (Sturges, 1963)
His Girl Friday (Hawkes, 1939)
Jaws (Spielberg, 1975)
Pretty Maids All in a Row (Vadim, 1971)
Rolling Thunder (Flynn, 1977)
Sorcerer (Friedkin, 1977)
Taxi Driver (Scorsese, 1976)
Tarantinov eklektičan ukus naširoko je poznat; šta više on je sastavni deo njegove ličnosti. Konkretni i jasni uticaj na njegov filmski rad oslikavaju se u ostvarenju The Great Escape, koje mu je poslužilo kao inspiracija za Inglourious Basterds. Ili u isprepletanim dijalozima His Girl Friday koji se posle pojavljaju u Pulp Fiction. Malo je nejasno prisustvo ljigavog treša u vidu filma Pretty Maids, kao i odsustvo ostvarenja Rio Bravo, za koje Tarantino tvrdi kako ga pusti svakoj svojoj devojci.
Guillermo del Toro
8 ½ (Fellini, 1963)
La Belle et la Bete (Cocteau, 1946)
Frankenstein (Whale, 1931)
Freaks (Browning, 1932)
Goodfellas (Scorsese, 1990)
Greed (von Stroheim, 1925)
Los Olvidados (Bunuel, 1950)
Modern Times (Chaplin, 1936)
Nosferatu (Murnau, 1922)
Shadow of a Doubt (Hitchcock, 1943)
Logično da je majstor strave i užasa, kao i naučne fantastike, u svoju listu uvrstio i neke fimove ovih žanrova. Tako su svoje pozicije zauzeli jezivi Freaks, ali i stari dobri klasici Frankenstein i Nosferatu. Neobično je da se Godzilla ovde ne pojavljuje, s obzirom koliko je vremena i truda del Toro uložio u svoj Pacific Rim.
Christopher Nolan
The Hit (Frears, 1984)
Twelve Angry Men (Lumet, 1957)
The Thin Red Line (Malick, 1998)
The Testament of Dr. Mabuse (Lang, 1933)
Bad Timing (Roeg, 1980)
Merry Christmas Mr. Lawrence (Oshima, 1983)
For All Mankind (Reinert, 1989)
Koyaanisqatsi (Reggio, 1983)
Mr. Arkadin (Welles, 1955)
Greed (von Stroheim, 1925)
Lista je formirana u potpunom skladu sa samim Nolanovim rediteljskim poduhvatima. To je veoma uočljivo jer se svaki film sa spiska, baš kao i njegovi, odlikuju vizuelnom raskošnošću i psihološkom napetošću. Jedino Greed odstupa od ostalih, a ko je gledao zna i zašto.
Povezani članci
Ostali članci
