„Osmi putnik“: Lekcija iz strave i užasa koja je izdržala test vremena

U maju 1979. godine, u bioskopima širom sveta pojavio se film „Osmi putnik“ Ridlija Skota posle koga ništa nije bilo isto u svetu horor filmova.

To je ostvarenje na koje se referiše i danas, koje se ističe kao jedan od najboljih horor filmova svih vremena, a za mnoge čak i najbolji Skotov film u dugoj karijeri.

A šta je ono što je njegov glavni adut? Pre svega, tu je atmosfera, koja odiše napetošću u svakoj sekundi i koja u potpunosti igra na kartu anksioznosti gledaoca.

Radnja prati neku vrstu svemirskih kamiondžija, koji su uveliko na svojoj ruti dostave, kada čuju poziv za pomoć sa nepoznate planete i odluče da istraže o čemu se radi.

Kada otkriju napušten brod, na njemu pronalaze jaja nepoznatog porekla i jednog člana posade napada vanzemaljac, zbog čega ga vraćaju na brod da mu ukažu pomoć.

Od tada pa do kraja filma kreće igra mačke i miša, gde je mačka ogromni crni ksenomorf, strašno stvorenje koje se može kriti u bilo kojoj senci ili bilo kojoj osobi, a miševi su članovi posade.

Kompletna radnja u nastavku odigrava se na brodu Nostromo i ta klaustrofobija i strah od mraka su baš ono u čemu film briljira i zbog čega moto filma „U svemiru, niko te ne čuje kada vrištiš“ i te kako ima smisla.

Radnja filma delimično je inspirisana filmovima kao što su „Zabranjena planeta“ i „Planeta vampira“, a nakon toga su je „pozajmili“ brojni filmovi kao osnovu svojih zapleta u ovoj ili onoj varijaciji.

„Osmi putnik” je i danas efektan

S obzirom na to da je prošlo 45 godina, praktični efekti filma danas mogu delovati pomalo zastarelo, ali dizajn ksenomorfa je sjajno uradio čuveni H. R. Giger i neće vam biti svejedno da ga gledate i danas.

To je ujedno i bonus u odnosu na moderne filmove, jer nema zelenog ekrana i kompjuterske animacije koja oduzima prostor glumcima da se razmašu.

A bila bi velika šteta da je drugačije, jer je ansambl okupljenih glumaca takođe jedna od jačih strana, pa tako svako opasnost doživljava na svoj način i pokušava da preživi drugačijim metodama.

„Osmi putnik“ je zato ne samo definicija strave, nego i prava psihološka studija nalik još jednom legendarnom horor filmu, u pitanju je „Stvor“ Džona Karpentera, koji je samo tri godine mlađi.

A iz svih tih psiholoških profila dobili smo i Elen Ripli, lik koji je lansirao Sigurni Viver među zvezde i koji je još davno pokazao da za jake heroine mogu navijati svi, a na šta se ubrzo potom nadovezao i lik Sare Konor iz Kameronovog „Terminatora“.

Možda je film ipak trebalo da bude preveden kao „Tuđin“ pre nego „Osmi putnik“, jer je sam naslov pokvario iznenađenje za gledaoce i nagovestio jednu ključnu scenu sa Džonom Hartom.

A iako je ta scena parodirana do besvesti, još uvek je vrlo efektna i, ukoliko ne znate o čemu se radi, nemojte da istražujete pre gledanja filma.

Poslednja scena u filmu je takođe jedna od najpoznatijih u sedmoj umetnosti, koja spaja užas shvatanja sa do tada neočekivanim erotskim nabojem, a ujedno nagoveštava i nastavke.

I, iako će nam uskoro stići deveti, ili sedmi film, zavisno od toga kako računate, ovaj prvi u serijalu je i dalje najpotentniji i najupečatljiviji i jedinu konkurenciju predstavlja „Osmi putnik 2“ Džejmsa Kamerona, koji se više fokusirao na akciju nego horor.