Znamo ga kao Malika iz filma “Otac na službenom putu”: 40 godina kasnije je skroz neprepoznatljiv, a glumu je zamenio za mnogo slađi svet

Sećate se onog simpatičnog bucmastog dečaka iz Kusturičinog filma „Otac na službenom putu”?

Onog koji je, ni kriv ni dužan, postao lice jugoslovenskog filma dok je ostatak ekipe šetao crvenim tepihom u Kanu? Da, govorimo o Morenu de Bartoliju, momku koji je sasvim slučajno upao u kultnu ulogu Malika.

Kako? Kusturica i producenti filma uleteli su u Morenovu osnovnu školu u Sarajevu u potrazi za dečakom koji bi mogao da glumi glavnu ulogu. Moreno ih je zatekao usred fudbalske partije i, kao svaki normalan klinac, jednostavno im je rekao da mu ne smetaju dok igra.

I to je bio taj trenutak. Kusta je prepoznao u njemu ono što je tražio — stav, karakter, autentičnost. I tako je Moreno postao sin Mikija Manojlovića i Mire Karanović u filmu koji je pokupio Zlatnu palmu u Kanu 1985. godine.

Ali umesto da ostane na velikom platnu, Moreno je odlučio da se okrene — sladoledu. Da, ozbiljno. Posle Sarajeva, preselio se u Izrael, gde je završio kulinarsku akademiju, a potom i školu za poslastičare u Londonu, piše Mondo.

I to mu nije bilo dovoljno. Odlučio je da postane majstor za čokoladu u Belgiji, a onda je svoje slatko carstvo proširio i na sladolede u Bolonji. Danas je u Rijeci, gde vodi svoju poslastičarnicu.

„Sarajevo se, osim nekih ratnih tragova, nije mnogo promenilo”, rekao je jednom prilikom. „Moji roditelji još uvek žive u Izraelu, ali planiraju povratak u Sarajevo. A ja? Ja sam, eto, tu, svoj na svom.”

I dok danas pravi čokoladu i sladolede, na ulici ga i dalje oslovljavaju sa Malik. „Ljudi mi prilaze i kažu Malik, Malik… i svaki put se nasmejem. Lepo je što se i dalje sećaju. To je jedno pozitivno iskustvo koje me je naučilo kako da se nosim sa slavom i ego tripom.”

U međuvremenu, fotke sa snimanja i potpisi glumaca iz filma i dalje su na sigurnom — kod njegovih roditelja u Izraelu. Oni i dalje čuvaju te albume, kao uspomenu na dane kada je njihovo dete bilo deo jugoslovenskog filmskog sna.

I eto, dok je Emir Kusturica nastavio da niže uspehe na velikom platnu, Moreno Debartoli je pronašao svoju scenu iza vitrina sa čokoladom i sladoledom. Jer, kako i sam kaže — „Kuhinja je uvek na prvom mestu”.

O uticaju ovog filma na svetsku kinematorgrafiju je ogroman. Impozantna autorska i glumačka ekipa stvorila je ovo antologijsko delo koje će zauvek biti jedno od najznačajnijih u istoriji jugoslovenskog filma, ali i šire. Čuveni reditelj Frensis Ford Kopola je izjavio da je scena u kojoj dečak Malik, uz zlokobno zavijanje sirene ambulantnog kombija, prati devojčicu Mašu na njeno poslednje putovanje jedna od najpotresnijih u istoriji svetske kinematografije. Kopola nije krio da je oproštaj Malika i Maše u nekoliko navrata hteo da „kopira“ u svojim filmskim projektima, ali je shvatio da je veličina ljubavi, nežnosti i razarajućeg dečjeg bola u toj sceni neponovljiva, piše 24sedam.rs.

Uspeh filma “Otac na službenom putu”:

Otac na službenom putu je jugoslovenski dramski film iz 1985. godine režisera Emira Kusturice, koji je napisao Abdulah Sidran. Glavne uloge tumačili su pomenuti dečak Moreno de Bartoli, Miki Manojlović, Mirjana Karanović, Mustafa Nadarević i Mira Furlan.

Radnja filma, smeštena nakon Titovog raskola sa Staljinom 1948. godine, prati prosečnu jugoslovensku porodicu, kroz oči njenog najmlađeg člana, i posledice na njihov život nakon što otac porodice biva poslat u zatvor zbog komentara koji se interpretira kao kritika vlasti.

Kusturica i Sidran su ranije sarađivali na filmu Sjećaš li se Doli Bel? koji je doživeo veliki uspeh u Jugoslaviji i u inostranstvu, osvojivši Srebrnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji i nekoliko nagrada na Filmskom festivalu u Puli.

Otac na službenom putu se dokazao kao još veći uspeh, osvojivši, između ostalog, Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, u tom trenutku jednu od najprestižnijih filmskih nagrada u Evropi. Film je takođe nominovan za nagradu Oskar za najbolji međunarodni film.