Prozivke u domaćim filmovima sigurno niste primetili, a neke su baš okrutne
Poznata je stvar da je kritičarima i novinarima kad ocenjuju rad autora sve dozvoljeno, i da pohvale i da pokude. Ponekad i u oba slučaja bez pokrića. Ipak, šta se dešava kad se nišan okrene i kad autori krenu da se svete svojim kritičarima?
Nije redak slučaj da su reditelji, scenaristi i producenti rešili da iskoriste svoje platforme da bi se obračunali sa svojim kritičarima. I dok su neki oduševeljeni ovim malim “meta zezanjima”, drugi su pak komentarisali kako su autori prešli granicu dobrog ukusa, ovim ličnim prozivkama i kako film je ipak umetnost koja se izdiše iznad svakodnevnih prepucavnja. Istina je verovatno negde u sredini.
Biljana Srbljanović je neko ko je poznat po svom oštrom jeziku i kao neko ko se ne plaši posledica nakon što kaže to što misli. Voleli vi to ili ne. Pa je tako u svojim čestim kritikama umela i da dokači reditelja Emira Kusturicu.
Svojevremeno je napisala u tekstu u Vremenu kako je “bio u sprezi s Miloševićevim režimom u vreme snimanja filma ‘Andergraund” kao i da je “preko svog prijatelja Milorada Vučelića direktno sarađivao sa režimom, pri čemu je imao i materijalne koristi” .
Kako je Kusta uzvratio? Pretio je tužbom, ali postojala je i manje dosadna akcija. U filmu “Zavet”, ničim izazavano, pojavio se lik vulkanizerke Srbljanović, što valjda učitava rediteljevo viđenje poznate spisateljice.
Božidar Zečević je jedan od poznatijih domaćih filmskih kritičara koji više decenija unazad piše o domaćim filmovima i serijama u svojim tekstovima. Pa je tako rešio da bude grublji prema seriji Dragana Bjelogrlića “Senke nad Balkanom” u svojoj recenziji.
On je svojevremeno napisao kako je prva sezona slikala “provokativnu i tendencioznu sliku predratne Srbije kao pijane krčme, surogata novije istorije srpskog naroda i njegove vojne intelektualne, privredne i svake druge elite, koja je u seriji prikazana kao banda ubica, razbojnika, zločinaca, secikesa, narkomana, pijanaca i pedera.”
Šta se desilo posle? Pa ime Božidara Zečevića je nastavilo da živi kroz seriju. U drugoj sezoni, glavni negativac je poneo ovo ime. Marko Grabež je glumio policajca za kog se do kraja sezone otkrije da igra za drugi tim, a autori serije su očigledno rešili da se osvete negativnoj recenizij, tako što su ime kritičara ostavili.
U novom veku pojavila se nova linija filmskih kritičara koji su bez pardona smeli da udare i po filmovima ali i proslavljenim autorima koji možda nisu navikli da se prema njihovim filmovima tako ophodi. Jedan od onih koji je bio najelokventniji, ali i grublji prema mnogim domaćim filmovima, bio je i Dimitrije Vojnov. Na udaru njegove kritike su se našili filmovi Gorana Paskaljevića.
Kao rezultat, dobili smo lik u filmu “Optimisti”, grotesknog buckastog dečaka koji kolje stoku svom ocu na farmi i pravi mu probleme. Lik se zvao Dimtirije. I dok su drugi kritičari u ono vremem bili sablažnjeni ovom odlukom Paskaljevića, običan narod željan dobre svađe i rijalitija je pozdravljao.
Ovo je samo vrh ledenog brega. Sigurno postoji još milion i jedna mala posveta autora svom kritičaru, ali i autora ka drugim filmskim radnicama. Jedan takva je sigurno sitno zezanje na račun Kusturice koji je sproveo Srđan Dragojević u filmu “Mi nismo anđeli”. Kusturica je inače svojevremeno izjavio da mu je ta fora bila krajnje simpatična.
Ostaje i urbana legenda da je jedna novinarka toliko naljutila poznatog glumca Mimu Karadžića, da je on rešio da u svom narednom filmu nazove ulogu iritantne gospođe po njoj. Film se zvao “Promeni me”, a Karadžić je bio producent.