Ovi filmovi koriste digitalno stvorena okruženja za dočaravanje atmosfere

Bitan deo svakog filma je okruženje u koje je smešten i tako je bilo od samih početaka kinematografije. U odnosu na te početke, sada je u filmovima lako stvoriti i digitalno okruženje, odnosno prikazati i ono čega nema u stvarnosti.

Brojni filmovi koriste prelepe kadrove pravih ulica i građevina u svoju korist, ali reditelji se ponekad moraju okrenuti i zelenom ekranu i kompjuterskoj animaciji. Kada priča to zahteva, radnja filmova se izmešta iz stvarnosti u neko izmaštano okruženje i angažuju se mnogočlani timovi koji to dočaravaju na velikom ekranu. U narednim filmovima prisutna su baš takva okruženja, koja su ne samo ukras, već i bitan deo sveukupnog doživljaja ovih ostvarenja.

I, Robot

Radnja filma odvija se u Čikagu 2035. godine, gde ljudski rod deli svoj životni prostor sa sve većim brojem androida. Oni su angažovani na raznoraznim poslovima i život se odvija u miru i blagostanju sve dok osumnjičeni za jedno ubistvo ne postane jedan robot. Samo futurističko okruženje filma ne prikazuje distopijsku verziju budućnosti, već se čini da je ovo društvo uspelo u svojoj nameri. Jedino što se promenilo je broj mašina i njihova uloga, tako da izgleda da su ljudi nepovratno okrenuti tehnologiji i zavisni od nje.

The Day After Tomorrow

Film prikazuje klimatsku kataklizmu izazvanu ljudskim ponašanjem i nebrigom prema prirodi, što se u našoj stvarnosti svakim danom čini sve realnijim. U filmu se odvija niz događaja koji donose novo ledeno doba i uništenje mnogih čuvenih oblasti Njujorka. To je sve postignuto uz kompjutersku animaciju a, iako su u pitanju nama daleki predeli, ipak nije teško osetiti tu čistu snagu uništenja i promena koju čovek može da izazove svojim lošim odnosom prema celoj planeti.

Sin City

Iako je film sniman u boji, konačan rezultat je crno-belo okruženje koje predstavlja omaž starim noar ostvarenjima. Postupak je išao tako da se svaka građevina iz istoimenog stripa Frenka Milera prenese digitalno na veliko platno i procesuira u crno-beloj boji. Korišćen je veliki broj digitalnih modela, a imaju ulogu u priči i uslovljavaju odvijanje pojedinih ključnih scena. Iako znate da je u pitanju veštačko okruženje, vrlo je efektno.

Inception

Nolan nam ovde prikazuje svoju viziju snova i izmenjenih pravila koja vladaju u njima. Arhitektura je naizgled stvarna, ali gravitacija i realnost uopšte su vrlo promenljive, što glavni junaci ubrzo saznaju. Sve to dočarano je uz kombinaciju fotografija pravih zgrada, digitalnih efekata njihovog „kretanja“ i zanimljivog snimanja kadrova smeštenih u malim prostorima koji su urađeni vrhunski.

Blade Runner 2049

Prvi deo filma je kultan po mnogo čemu, uključujući i svoj vizuelni identitet. On ni danas ne deluje zastarelo i neubedljivo, ali nastavak je ipak snimljen uz pomoć mnogo modernije tehnologije. Kadrovi su prelepi i iako je uglavnom moguće videti gde je granica između stvarne scenografije i digitalno dodatih delova, sve se uklapa u opšti portret tehnološki napredne distopije.

Star Wars: The Rise of Skywalker

Svi filmovi iz ovog serijala poznati su po zanimljivoj scenografiji, ali poslednji deo sage nalazi se na listi zbog toga što je najskoriji. Uprkos svim manama koje poseduje i svađama koje je izazvao među fanovima, vizuelni identitet filma je baš po meri i dočarava grandioznost svemirskih bitaka i raznolikost mnogih planeta koji junaci posećuju. Jesu u pitanju digitalni efekti, ali su dobro urađeni.

Izvor: Arch Daily