Peti „Vrisak“: Između nastavka i novog početka
Kao što sam krajem prošle godine već istakao, Vrisak je jedan od najvoljenijih i najkvalitetnijih horor serijala u istoriji filma. Najnoviji nastavak, prvi koji nije režirao Ves Krejven, nadovezuje se na postojeći niz, te nastavlja priču o poznatim junacima i uvodi „svežu krv“ u vidu omladinaca koji su tu da nastave sagu, ili da barem jedan značajan deo narativa preuzmu na sebe.
Novi Vrisak je tzv. rikvel (kombinacija ributa/novog početka i sikvela/nastavka) i kao takav se prevashodno naslanja na prvi film, istovremeno ne ignorišući nastavke. Iako su prve kritike bile izuzetno entuzijastične (pojedini kritičari su novi Vrisak po dometu i kvalitetu poredili sa izvornim filmom), stvarnost je nešto drugačija: reditelji Met Betineli-Olpin i Tajler Džilet snimili su film koji donosi dovoljno uzbuđenja i finese da bi držao pažnju i ne narušava postojeći kanon (naprotiv, proširuje ga i obogaćuje), ali koji je istovremeno, uz određene dobrodošle varijacije, prilično dosledna kopija prvog dela – stavku po stavku.
Novi Vrisak zadovoljava, ali ne oduševljava. Naravno, tu je glavni problem koji mori sve nastavke: kako parirati originalu? Tako nešto je u većini slučajeva teško ili nemoguće, posebno kada je u pitanju horor žanr. A još teže kada se stigne, kao u slučaju Vriska, do petog dela. Posmatrano u tom kontekstu, novi Vrisak se dobro drži.
Scenario Džejmsa Vanderbilta (Zodijak, Čudesni Spajdermen) i Gaja Buzika (serija Kasl Rok, film Spremna ili ne) oslanja se na rad Kevina Vilijamsona, scenariste prvog, drugog i četvrtog dela. Da, ima tu udenute i dekonstrukcije, mada su u suštni štiklirani svi elementi koji su izvornik učinili tako prepoznatljivim i voljenim: tu je uvodni telefonski razgovor i napad (Džena Ortega umesto Dru Barimor), tu je grupa srednjoškolaca na meti maskiranog ubice (pored Ortege, važne uloge u novom Vrisku tumače Dilan Minet, Džesmin Savoj Braun, Mejson Guding, Sonja Ben Amar i Miki Medison), tu je i žurka nakon koje sledi neizostavno demaskiranje ubice/ubica (završnica je, kako bi déjà vu efekat bio još snažniji, smeštena u istu kuću iz prvog dela).
Melisa Barera glumi buntovnu i mentalno nestabilnu Sem Karpenter, mladu ženu sa mračnom tajnom, koja se, u društvu svog momka Ričija Kirša (Džek Kvejd, sin Meg Rajan i Denisa Kvejda, poznat po seriji The Boys), vraća u rodni Vudsboro. A tu su i dobro poznata lica – pre svega originalni trio u tumačenju Nev Kembel, Dejvida Arketa i Kortni Koks, te Marli Šelton koja ponavlja svoju ulogu Džudi Hiks iz četvrtog dela.
To je zaista pozamašna podela, a dvosatno trajanje filma nije dovoljno da svaki lik dobije dovoljno pažnje i potrebnu trodimenzionalnost. Od veterana, najviše prostora ima Arket koji je odličan kao životom slomljeni Djui, dok Kembelova i Koksova tek u završnici dobijaju nešto više prostora i u filmu nisu ni približno onoliko prisutne koliko je to bilo za očekivati.
Od novajlija, najboljom se pokazala mlađana Džena Ortega, devetnaestogodišnja glumica u usponu koja je već ostavila trag u horor žanru (Astralna podmuklost 2, Dadilja iz Pakla 2: Kraljica smrti, a uskoro ćemo je gledati i u novom filmu Taja Vesta X). Melisa Barera (mjuzikl In the Hights) je viđena da bude nova Nev Kembel, ali uloga Samante je tako napisana da Bareri nije nimalo lako da dostigne stepen dopadljivosti koju je Kembelova pre četvrt veka imala u prvom filmu.
Komični elementi, po kojima je serijal poznat, još uvek su deo jednačine, s tim da nisu onoliko razigrani kao kod Vilijamsona i Krejvena – novom Vrisku nedostaje polet koji krasi najbolje delove iz ovog serijala i to ovaj nastavak na mahove čini tromim. Jedan od glavnih mamaca Vriska su svakako scene ubistava. Smrti su i ovoga puta brutalne, mada ne baš previše originalne. Duholiki, poznat i kao Goustfejs, ide od vrata do vrata, a dva napada pri sredini filma su posebno upečatljiva – ne toliko zbog onog što smo videli u novom filmu, već zato što su likovi na meti dobro poznati iz prethodnih delova, što pojačava napetost i strepnju za njihovu sudbinu.
Vrisak ne bi bio Vrisak da ne sadrži brojne filmske reference, sa akcentom na ostvarenja iz opusa Džordana Pila i nezavisne produkcijske kuće A24. Vanderbilt i Buzik se trude da budu aktuelni i moderni, mada je većina omaža ovoga puta zapravo autoreferentna: novi Vrisak se prevashodno fokusira na serijal Ubod, horor franšizu koja postoji unutar univerzuma Vriska i koja je prvi put uvedena u drugom delu – taj metatekstualni ugao postaje veoma važan u samom finišu i obezbeđuje plodno tlo za komentar današnjeg stanja u popularnoj kulturi.
U filmu ima lepih detalja i spona sa prethodim filmovima, samo treba biti pažljiv i sve ih uočiti. Tu su rodbinske veze koje spajaju stare i nove likove, višestruki omaž legendarnom Rendiju Miksu (nikada prežaljenom favoritu iz prvog dela koji je nastradao u prvom nastavku), raspetljavanje nekih dilema koje više od decenije muče fanove (kao, na primer, da li je Kirbi Rid u četvrtom delu preživela napad Duholikog ili je iskrvarila na smrt), uvid u životne novitete izvornog trija (Sidni je sada udata žena, pa uz to i majka – s tim da je to samo obznanjeno, bez ulaženja u pojedinosti + novi film donosi konačno razrešenje dugodišnjeg ljubavnog odnosa Gejl i Djuia) i jedno neočekivano pojavljivanje starog favorita koje je postignuto uz pomoć učešća originalnog glumca i kompjuterskog podmlađivanja (ovo poslednje su mogli i da preskoče, pošto nije baš najbolje „kliknulo“).
Novi Vrisak je najavljen i reklamiran kao „predavanje štafete“, u smislu da će mlađi naraštaj preuzeti priču od izvornog trija, što ipak nije u potpunosti sprovedeno u delo. Betineli-Olpin i Džilet su snimili film koji ostaje negde na pola puta i koji prevashodno donosi temelj za novu trilogiju (ili tetralogju). Imajući u vidu da novi Vrisak odlično prolazi u bioskopima, te da je svrgao Spajdermena sa prvog mesta najgledanijih u SAD (u Srbiji je tokom prvog vikenda prikazivanja sa 6.644 prodatih ulaznica uspeo da se probije na treće mesto gledanosti – iza Zlatnog dečka i Spajdermena), novi nastavci su neminovnost i siguno će uskoro uslediti.
Serijal je definitivno oživljen i aktuelizovan, a to je urađeno sa puno više stila i smisla nego u slučaju nesrećne Noći veštica. Mogućnosti su neprebrojive kada pričamo o filmovima koji će tek doći, te ostaje nada da će autori prilikom rada na novim nastavcima biti još hrabriji, te da će sledeći Vrisak doneti nešto zaista suštinski drugačije, te razbiti kalup koji je do sada već toliko puta korišćen. Dobar je to kalup, ali je definitivno vreme za nešto novo.
Naslovna fotografija: Paramount Pictures