Ponovo se na mrežama deli scena u kojoj Kopola priča o našem reditelju: “Jedan divan reditelj, Dušan Makavejev, rekao mi je…”

Ponovo se po društvenim mrežama u Srbiji deli isečak iz emisije u kojoj Frensis Ford Kopola priča o Dušanu Makavejevu – velikanu naše kinematografije čiji uticaj nije uvek bio priznati kod kuće. Makavejev je često osporavan i zabranjivan, deo karijere je proveo snimajući filmove u inostranstvu, gde je na kraju bio i više cenjen. U intervjuu za emisiju Extraordinary na američkoj mreži CNN, Kopola je otkrio koliko ga je Makavejev inspirisao.

Frensis Ford Kopola je režirao neke od najvećih filmskih klasika svih vremena – od trilogije Kum, preko Prisluškivanja, do Apokalipse danas. Njegov uticaj na svetsku kinematografiju i popularnu kulturu je nemerljiv. U svojim filmovima Kopola je često istraživao kompleksnost ljudske prirode, moć, korupciju i porodične odnose, što ga čini jednim od najvažnijih reditelja 20. veka. Njegova karijera traje više od šest decenija, a osim režiranja, Kopola je producent, scenarista i osnivač čuvene kompanije Zoetrope Studios.

U razgovoru sa Faridom Zakarijom, Kopola je podelio jedan dragoceni savet koji mu je dao Dušan Makavejev:

“Jedan divan reditelj, Dušan Makavejev, rekao mi je: kada snimite sve scene, odlučite koja je najbolja stvar koju imate, koja druga najbolja i koja treća. Najbolju stavite na kraj filma, drugu najbolju na početak, a treću između. Kraj je ono što publiku zaista pamtiti – ljudi će o tome pričati i preporučivati film prijateljima. Kraj se računa dvostruko u odnosu na bilo koji drugi deo filma.”

Makavejev je rođen 1932. godine u Beogradu. Pedesetih je bio jedan od najistaknutijih članova kinoklubova, a tada nastaju i njegovi prvi filmovi, uključujući horor Pečat (1956), u kojem igra Jovan Ćirilov.

Neka od njegovih najpoznatijih ostvarenja su igrani filmovi Čovek nije tica (1965), Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT (1967) i Nevinost bez zaštite, koji je osvojio Srebrnog medveda i nagradu međunarodne kritike. Najprovokativniji je bio W. R. Misterije organizma, zabranjen čak 16 godina (1971–1987), dok je naredni film Slatki film, snimljen u Americi, bio nekoliko godina zabranjen i u Velikoj Britaniji.

Makavejev je bio reditelj koji je umeo da šokira, ali i da inspiriše – a savet koji je dao Kopoli pokazuje kako njegova filozofija oblikuje filmove i danas, više od pola veka kasnije.

Frensis Ford Kopola, rođen 1939. godine u Detroitu, jedan je od najuticajnijih reditelja i producenta američkog filma. Njegova karijera obuhvata više od 60 godina, tokom kojih je osvojio brojne nagrade, uključujući tri Oskara. Osim Kuma, Prisluškivanja i Apokalipse danas, Kopola je poznat i po filmovima Dracula (1992) i Tetro (2009). Njegova vizija, kombinacija inovativnog režiserskog pristupa i dubokog razumevanja ljudske psihologije, postavila je standarde za modernu kinematografiju.