Prikaz melodrama „Poslednje pismo od tvog ljubavnika“ i „Tražim te“: Kad od saharina trnu zubi…

Svašta joj se da zameriti (uključujući, a to je posebno izraženo kod Netfliksovioh premijernih filmova, i često nerezonski zamašne minutaže), ali aktuelna i sve naduvenija striming ponuda je barem doprinela demokratizaciji i širini žanrovske ponude, te su u toj sferi sada dostupna i ostvarenja sa jasnim odrednicama žanrova koji su bezmalo pa u potpunosti iščezli iz šire shvaćene bioskopske distribucije. Recimo, melodrama. Vraški teška za skockati, a opet nužno mora da bude pitka. Pogledajmo onda kako stvari stoje na baš svežem uzorku, odnosno, u slučaju dve nove filmske melodrame, obe proistekle iz popularnih romana istovetnog žanrovskog ustrojstva.

• Poslednje pismo od tvog ljubavnika (The Last Letter From Your Lover)

Šta: Dve međusobno isprepletane priče, jedna smeštena u prošlost, druga u sadašnjost, koje prate napore ambiciozne novinarke (iz današnjice) da razreši misteriju zabranjene ljubavne veze, a prateći trag niza ljubavnih pisama iz 1965. godine.

Ali, avaj?: U pitanju je ekranizacija hit-romana i kod nas prevođene Džodžo Mojes, autorke brzopoteznih i brzopotrošnih romantičnih bestselera Dok nisam srela tebe i Posle tebe. Ambicije su očigledno narasle, pa sada imamo priču u dva vremenska okvira (uz, gle čuda, začkoljicu zatureno-zalutalih ljubavnih pisama koja su mogla, a donekle su i dalje kadra da promene tok života i sudbina onih kojih se tiču, kao i onih kojima dopadnu u ruke nekoliko decenija docnije). U onovremenskom delu priče pratimo tajnu i zabranjenu, na krajnji poraz, naravno, osuđenu romansu između očito nesnađene dame-domaćice iz visokog društva i slobodoumnog i splinu i cinizmu sklonog novinara, dok je u žiži segmenata u sadašnjici odrešita i pomalo autodestruktivna novinarka, koja će, radeći na toj skrajnujutoj priči iz prošlosti, i sama naučiti da voli i da dopušta da je ljubav menja i usmerava dalje. Dakle, sve kako treba i u tačnoj meri u kojoj kanon žanra to propisuje.

Ovo je nedvosmisleno čedo čiste sredine, posve neprikriveno srednjačenje, i kao takvo ima biti doživljavano i odmeravano; u dva sata filma Poslednje pismo od tvog ljubavnika brzo ćete nabasati na sijaset tropa i opštig mesta iz kinestetski daleko superiornijih filmova iz sada već poodavne prošlosti. Deo filma koji se tiče ljubavne bure i potonjeg ljubavnog nesporazuma tako (i to ne samo na planu stilizacije i vizuelnog „pakovanja“) nadahnuće iznalazi u filmovima Daglasa Sirka, reditelja, recimo, neponovljive Imitacije života, ali, sasvim očekivano, brzo pada u debelu senku u tom i inače besmislenom poređenju između dometa zaslužnog velikana žanra i manje ili više veštih i domišljatih izvođača filmskih radova.

S tim u vezi, treba istaći da je film režirala Ogastin Frizel koja je u taj angažman stigla sa iskustvom rada u sferi indi/nezavisnog filma, te film ipak ima primetnu finesu u nekom sveukupnom pogledu. Na planu sadržaja, pak, i ovo delo pada u očiglednu zamku nesrazmere između prikaza nekadašnjih iskrenih i prevratničkih strasti i sasvim lako spoznatljive površnosti našeg ultraciničnog doba. Uz to, ovaj, ipak, upotrebljiv film (od nepotrebna dva sata trajanja, doduše), daje nove argumente u prilog tezi da je Šajlin Vudli (koja je ovde i producentkinja) glumica diskutabilno širokog glumačkog raspona, što ni oku vazda ugodno temeljno tapiranje, te perike, biseri, šanel-kompletići, pa ni zgodan motiv amnezije, ne mogu da prikriju.

• Tražiim te (Finding You)

Šta: Mlada violinistkinja Finli Sinkler putuje u irsko priobalno selo kako bi otpočela svoj semestar studiranja u inostranstvu. U pansionu, koji vode njeni rođaci, sreće jako društvenog i upornog filmskog superstara, Beketa Raša.

Ali, avaj?: Ako je krajnji sud za Poslednje pismo od tvog ljubavnika „funkcionalan ili upotrebljiv film“, Tražim te, takođe nastao po bestseleru iz odeljka štiva za young adult naraštaje, je potpuni promašaj i jeftina šećerlema za koju ne može biti iskrenih i osnovanih reči opravdanja i oproštaja. Naprosto, ovo je jedan od onih filmova čiji autori iz scene u scenu, iz rešenja u rešenje dragovoljno srljaju u zagrljaj najpotrošenijih od svih sasvim nezahtevnih stereotipa, ne znajući, pritom, ni šta bi sa njima, niti kako da nađu najkraći i najefektniji put po toj dobro, ma, opšte poznatoj teritoriji.

To za posledicu ima dosta toga dalekosežno pogubnog – neuverljivu i kmezavu romansu sa navodnim nesporazumom i oprečnim karakterima kao polaznom preprekom, izbor dvoje mladih glumaca potpuno lišenih bilo kakvog magnetizma i na filmu nužne pojavnosti, niz prvoloptaških rešenja, ponovo preduga dva sata za suštinski trivijalnu i sijaset puta prežvakanu priču, radnju koju strogo mehanički nezanimljivi likovi guraju napred, usiljen i nespretan humor, tek rutinske glumačke kreacije veterana (Vanese Redgrejv i Patrika Bergina), kojima ovakav film svakako ne služi na ponos i diku, ziherašku veru u puku privlačnost i fotogeničnost irskih krajolika, sa sve jalovim folklorizmom u prikazu života u irskim varošicama kao prenaglašenim ukrasom… te, na kraju, i gorak ukus i onaj neprijatan osećaj kada od silnog saharina krenu da trnu zubi.

Fotografije: Netflix