Prikaz serije „The Boys“

Dakle, uskoro sledi oda onome što su autori ponudili u prvoj sezoni serije The Boys, a pre toga i kratka a jetka grdnja za glavešine koje su, na pravdi Boga, odlučile da samo posle dve, ali dve izvrsne i spektakularne, sezone ukinu donekle srodnu joj seriju Happy sa unikatno-nepravaziđenim Christopherom Melonijem na čelu sjajne glumačke kolone. A osim tog žanrovskog kišobrana serije Happy i The Boys spaja još nešto, a pritom nije reč o činjenici da su njihovi kreatori, Grant Morrison i Garth Ennis, umalo pa imenjaci.

Ono što ih ponajpre vezuje je kao najvedriji dan jasan sud da su u pitanju dve maestralne serije koje okvirno pripadaju žanru fantastike a dosta toga duguju i stripovskom pedigreu i poetici znanoj iz savremenijih stripova. Uz to, i Happy i The Boys  prilično hrabro i nadasve mudro i nadahnuto pervertiraju sada već postojane aksiome koji se tiču postavki superherojskog narativa u popularnoj kulturi današnjice, preispitujući na koje se sve to načine može učiniti otklon, može izboriti kosina u odnosu na očekivano i ono što je u ovom kratkom periodu od početka superherojske pomame vidno duboko uvreženo.

Happy jeste zagrejao srce mnogih, jeste utabao stazu za vrhunsku ekstravagancu koja je tek trebalo da sleduje tom zahtevnijem i nezgodnijem delu gledateljstva, ali, ruku na srce, mora da je bilo zbilja malo onih koji su očekivali ovakvu eksploziju i ovako sočnu deliciju kakva je ova prva i već besprekorna sezona serije The Boys. A, ako ćemo pošteno, nije da nije bilo razloga za strepnju – Garth Ennis je važan deo autorskog dela serije Preacher, takođe prepakivanje stripovskog izvornika koji nije svima bio po ukusu i nije svima godio onoliko koliko se ta serija silno upinjala i upinje da očara i oduševi. Osim toga, Evan Goldberg i Seth Rogen, kao važan deo kreatorskog i producentskog tima, povrh nekoliko zaista vrednih i odličnih radova (Superbad, Goon, The Watch) poslednjih je godina ispovrnuo i nekoliko beslovesnih nepotrebnosti (This is the End, The Interview, The Night Before), te je svakako bilo razloga i za posve opravdan oprez.

Srećom, zapravo, SREĆOM, The Boys je već sada neupitan podvig po svakoj iole relevantnoj osnovi; gledaoci su u osam i sitan kusur sati trajanja osam epizode ove prve i trijumfalne sezone dobili smesu koja brzo očarava i koja će, po svoj prilici dugo ostati u pamćenju gledalaca, a koja će, uz to, ubrzo predstavljati i graničnik početka jedne nadasve uzbudljive ere televizijsko-serijskog sadržaja, koja će, za razliku od ovih poslednjih nekoliko (inače, i berićetnih i sveukupno dobrih) TV godina i dalje moći da iznenadi i zapanji.

https://www.youtube.com/watch?v=06rueu_fh30

The Boys su, da budemo što je moguće precizniji, ponudili visokoenergetsku mešavinu krucijalnih sastojaka – malo je reći zanimljivu priču isprva gledano na dobro poznate, ako ne i već dobrano prežvakane teme, lepezu živopisnih likova za koje se gledalac, sve ako je reč i o nespornim zlikovcima i negativcima, brzo veže, duhovitu premisu, neusiljen a ubojit humor, dinamično izlaganje, zavodljiv posprdan ton koji na meti drži mnogo toga: superherojsku mantru, patriotizam, novoverstvo, korporativno ludilo, identitetsku nelagodu svojstvenu generacijama s kraja prošlog i samog početka ovog veka, te bravurozno u priču udenute preokrete i zaokrete bez ijednog jedinog traga mehaničkih klifhengera, hipertrofiranu paradu efektnih pop-kulturnih refrenci, vrhunsko produkcijsko pakovanje uz domaćinski a očito vraški vešto upotrebljen budžet, niz izvanrednih i ozbiljnih glumačkih kreacija (Karl Urban, koji je podsetio da ga je samo fatumska nepravda na ranije uzorku lišila divnih  prilika kao što je ova da pokaže silinu svoga dara, Erin Moriarty, povratnica Elisabeth Shue, Tomer Capon, Antony Starr, u potpuno drugačijem tonalitetu u odnosu na glumu mu iz serije Banshee, a na prvom mestu Jack Quaid, koji nanovo dokazuje da je reč o superiornom holivudskom genetskom spoju (roditelji su mu Meg Ryan i Dennis Quaid), koji je barem delom zaslužan za taj fini melanž splina i šarma, ponajpre znanog iz američkih indie filmova))…

Ako se u slučaju ovako briljantnog rada uopšte može sme upotrebiti taj termin, ako to već u samom startu nije jeres vredna grdnje, The Boys je vrhunski TV proizvod, koji je, u isti mah, i savršen ekvivalent vremena koje ga je porodilo i dovelo do aktuelnog i krajnjeg oblika mu. Uostalom, baš kao što je osvetoljubivo mahnitom Billyju Butcheru (liku koji u ovoj seriji igra već pohvaljeni Karl Urban) bes prava mera samopoštovanja, jednoglasni i bezrezervni hvalospevi jesu i moraju biti adekvatna nagrada za sve ono ovako odlično i jedinstveno što su ovih osam epizoda stvorili i pred nas izneli svi oni koji su na prvoj sezoni The Boys radili. A rad, kako tako sudbina ume da pokaže, kartkad nije sam sebi svrhi, već ume da izrodi i nešto ovako preko potrebno i, hajde da da kraja ostanemo, neodmereni u zvonkim rečima hvale, neponovljivo.