Gledao sam “Projekat: Očajnički pokušaj”: Evo kako je film o svemiru postao film o nama u 2026. godini

U bioskope je stigao SF hit „Projekat očajnički pokušaj“, ili kako u originalu glasi Project Hail Mary.

Reč, dve o klikbejtu iz naslova…

Stiven Spilberg je, uz još nekolicinu kolega iz 80-ih, pre nekoliko decenija započeo talas filmova koje su voleli i kritika i publika, u kojima je preovladavao eskapizam – filmovi u kojima su ljudi bežali od problema u avanture, u kojima su pronalazili sebe, svoj smisao, ali i prijatelje u stvorenjima koja nam nisu po DNK najbliža. Naravno, filmskom porukom naglašavao je da se različitosti (fizičke, vanzemaljske i druge) moraju premostiti da bismo svi živeli srećno i u slozi. Poruke su bile tu za one koji su želeli da ih nađu, a oni koji nisu mogli su da uživaju u avanturi.

Onda je cinizam pobedio, pa je ovakva estetika i poruka ostavljena po strani – za decu i entuzijaste, da ne kažem nerdove, koji su i dalje uživali u epskoj fantastici i SF-u gde dobro pobeđuje. Međutim, sa novim stanjem u svetu, ratovima na svakom koraku, pretnjama nuklearnim, i opštom bespomoćnošću, možda je vreme za povratak takvih filmova – onih koji u tami bioskopa nude nadu u bolje sutra, čak i kada je taj novi svet udaljen svetlosnim godinama od ovog našeg. Gotovo isto kao što je udaljeno i bolje sutra.

A kakav je taj – Projekat očajnički pokušaj:

Takva jedna nada čeka nas u filmu „Projekat očajnički pokušaj“ Kristofera Milera i Fila Lorda (autora filmova poput Across the Spider Verse, The Lego Movie i 21 Jump Street), sa Rajanom Goslingom u glavnoj ulozi, koji kroz taj naslovni očajnički pokušaj pokušava da spase svet. (Iako bi naslov možda još bolje zvučao kao „Projekat – pomozi Bože“.)

U filmu, Gosling glumi naučnika koji, zbog svojih teorija, biva pozvan da prouči vanzemaljska jedinjenja koja proždiru sve pred sobom, ubijaju Sunce, a samim tim i sav život na Zemlji. Naučnici pronalaze jednu zvezdu koja je imuna i šalju ekipu da istraži kako je do toga došlo i kako da spasu planetu. Međutim, ovu priču gledamo kroz flešbekove, jer se Gosling budi u svemirskoj letelici sa amnezijom, okružen mrtvom posadom, i mora sam da shvati gde je, šta se desilo i kako da završi misiju.

Kada stigne do cilja, shvata da nije sam – tamo je i vanzemaljski brod sa jednim preživelim. Njihovo prijateljstvo, između čoveka i bića koje najviše liči na kamenog pauka, postaje srce filma, dok zajedno pokušavaju da spasu svoje svetove i razumeju kako su uopšte došli do te tačke.

Miler i Lord, zajedno sa scenaristom Druom Godardom, ispričali su jednu „lepu“ priču – vizuelno impresivnu, ali i emotivnu. Film govori o prijateljstvu, usamljenosti i o tome šta znači biti čovek danas, ali i o kontaktu sa „drugim“ koji nas tera da bolje razumemo sebe. U globalu, ako biste zamislili kako bi mladi Spilberg režirao Interstellar, možda biste dobili nešto vrlo blisko ovom filmu – saharinski emotivno, ali sa preciznošću i spektaklom modernog blokbastera.

Ako pogledate druge recenzije, videćete da hvalospevi pristižu sa svih strana – ocene od četiri i pet zvezdica samo se nižu. I to je sasvim u redu. Ipak, moj problem sa filmom je što se u završnici autori nisu najbolje opredelili za kraj. U poslednjih pola sata imamo nekoliko preokreta koji deluju kao da su naknadno dodavani, pa finalni rasplet pomalo štrči u odnosu na ostatak filma. Kao da su autori tražili pravi završetak i usput odbacili nekoliko možda i boljih rešenja.

Ali opet, to sam samo ja. Ako se prepustite ovoj svemirskoj vožnji, postoji velika verovatnoća da ćete jednostavno uživati – za razliku od mene, matorog seratora koji viče na oblak (ovog puta skoro pa bukvalno).

Rajan Gosling je, naravno, car. On je tip glumca koji može sam da nosi veliki blokbaster, što nije mala stvar. Dovoljno je duhovit, dovoljno emotivan i dovoljno siguran da iznese ovakvu priču. Ipak, uz sve poštovanje prema njemu, Sandra Hiler u nekoliko scena – posebno u jednoj karaoke sceni uz Harija Stajlsa – uspeva da sve ostale aktere ovog filma pojede za doručka. U dva poteza, kao kakva nemačka „desetka“ poput Mihaela Balaka, iz najboljih dana, pojede konkurenciju za doručak.

„Projekat očajnički pokušaj“ je upravo onaj SF hit koji će pratiti dobar glas tokom cele godine – sada u bioskopima, a kasnije i na strimingu. Ipak, ako postoji jedan savet koji mogu da dam – nemojte čekati mali ekran. Ovo je film koji se doživljava u mraku bioskopske sale, na velikom platnu. Jer zvezde tamo ipak sijaju malo drugačije.

BONUS VIDEO: