Razglednice sa ljubavne vrteške: Top 5 filmova po prozi Džejn Ostin

Sve se menja – osim stenja. I, kako pokazuju upravo ovi dani što ih trenutno krckamo, magije Džejn Ostin, a sa tačke gledišta filmskih autora i njihovih finansijera. Jer, evo, i u ovdašnje bioskope ovih dana je ušlo novo viđenje njene Eme (ovog puta ju je odigrala sve prisutnija Anja Tejlor-Džoj). A dosadašnji uzorak ide u prilog tezi o neprolaznoj privlačnosti literaranih svetova Džejn Ostin, jer bilo je tu svega i svačega, uključujući i verziju Gordosti i predrasuda sa zombijima, indijskih (naravno, nezvaničnih) adaptacija, a vrla dama od pera dospela je i u sam naziv jedne od poznijih parodijskih ekstravaganci sa Leslijem Nilsenom u glavnoj ulozi (naravno, reč je o filmu Jane Austen’s Mafia!). A ovo je mogućih najzlatnijih pet dosadašnjih ekranizacija (zapravo, reč je o 4+1, ali o tome par hiljada slovnih mesta kasnije u ovom tekstu).

• Razum i osećajnost (1995)

Ovo je svakako najraskošnija, najsveobuhvatnija, najpoletnija, najduhovitija i najšarmantnija adaptacija tog odličnog romana. Reditelj Ang Li je tih godina bio u vrhunskoj autorskoj formi, a, uz to, pokazao je dužno poštovanje prema slavnom predlošku, obogativši ga diskretnim poletom koji se osećao negde daleko od nas tada, krajem 20. veka. Li je ispoštovao i suptilnu didaktičnost kojoj je Džejn Ostin bila nepopravljivo odana – nakon silnih peripetija koje sa sobom nosi zahuktala ljubavna vrteška (još jedan od krunskih motiva njene proze) junaci će biti nagrađeni samo ukoliko uspeju da pobede svoje udarne slabosti (gordost, predrasude, odveć izraženu osećajnost, previše remetilački razum…). Osim toga, filmu pomažu i raskošna produkcija, očigledna verziranost svih koji su ovaj film stvarali, računajući tu i savršenu i savršeno usklađenu glumačku podelu (Kejt Vinslet, Ema Tompson, Hju Grant, Greg Vajz, Alan Rikmen, Tom Vilkinson…). Podsetimo, Ema Tompson je napisala scenario za ovaj suvog zlata vredan klasik, za šta je i nagrađena Oskarom.

• Gordost i predrasuda (2005)

Manje razigran ali, sveukupno gledano, takođe neporecivo uspeo i kvalitetan je i ovaj film reditelja Džoa Rajta. U ovom ostvarenju, koje odlikuje ipak manje žovijalan ton, sve je na svom mestu, i dosta brzo postaje očigledno da ovo i zbilja jeste film visoke lige koji na naglašeno ozbiljniji način od Lijevog remek-dela preispituje tada uvrežene zakonitosti muško-ženskih odnosa i nadgornjavanja koji oni nekako neizostavno (ne samo u delima i u svetu koji je opisivala i osmišljavala Džejn Ostin!) izazovu. Ako je uopšte potrebno cepidlačiti, jedina upitna karika u čitavom tom filmu je primetno kalkulantska gluma manirizmu uvek izraženo sklone Kire Najtli, ali, srećom, tu su i Metju Mekfadijen, Rozamund Pajk, Donald Saderlend, Džena Maloun, Brenda Bletin, Keri Maligan, Keli Rajli, Rupert Frend, Tom Holander, i, gle čuda, Džudi Denč.

• Mensfild Park (1999)

Znatno više mraka i otvorenije polemike sa pitanjima položaja (ne samo ekonomski ugroženih i zavisnih) žena u stupici okoštalog patrijarhata, pa još i u živom blatu britanske striktnosti po pitanju klasne podeljenosti) zatičemo u ovom izrazito zanimljivom, a ipak pomalo zaboravljenom filmu u režiji kanadske sineastkinje, Patriše Rozeme. Ima i ovde poleta i nenametljivog humora, ali ipak je dominantna atmosfera kontemplativnosti i egzistencijalne teskobe, po čemu ovaj film jasno štrči unutar korpusa skorijih adaptacija proza Džejn Ostin. Iako se tada to činilo prilično izvesnim, Frensis O’Konor, koja je ovde izvrsno odigrala lik Fani Prajs, docnije ipak nije izborila mesto u vrhu ženskog glumačkog dela Holivuda. Pored nje, u ovom vrlo dobrom filmu možete gledati i: Džejmsa Pjurfoja, Džonija Li Milera, Embet Dejvic, Hjua Bonvila, Alesandra Nivolu, Sofiju Majls…, a u maloj ulozi i čuvenog ostrvskog i svetskog dramskog pisca i dramaturga, Sera Harolda Pintera.

• Ema (1996)

Naravno, ogroman (i bioskopski) uspeh Razuma i osećajnosti hitro je izrodio omanji ali primetan rafal ekranizacija dela Džejn Ostin; u tom trenutku najviše pažnje je privukla adaptacija čuvene Eme, u kojoj je naslovna uloga dopala Gvinet Paltrou. Ona je, tu nema spora nema, donela upadljiv žar tom liku, ali na iole pomnija gledanja brzo upada i u oči i um da Paltrou u ovom filmu glumi u registru koji se dovoljno uočljivo razlikuje od opšteg tona filma i igre ostatka glumačkog ansambla (tu su još i: Toni Kolet, Džeremi Nortam, Greta Skaki, Džejms Kozmo, Alan Kaming, Filida Lo…). Prava šteta, jer je reditelj Daglas Mekgrat to svoje čitanje i viđenje priče o nevoljama i bitkama svojeglave samozvane provodadžijke potcrtao intrigantnim uplivom ovovremenskog sarkazma, što se povoljno odrazilo i na ritam pripovedanja u ovom sasvim solidnom filmu. Bolju kreaciju istog tog lika pokazala je baš iste te godine Kejt Bekinsejl u korektnom istoimenom TV filmu.

• Postati Džejn (2007)

Formalno gledano, ovde je reč o ekranizaciji pisama same Džejn Ostin, u kojima se ona prispitivala o romansi sa tvrdoglavim Ircem; kako se i da pretpostaviti, u pitanju je susret i odnos koji će i formativno uticati na njeno kasnije literarno stvaralaštvo i doživljaj sveta i prilika u njemu. Ovo je film koji je fokusiran na faktografiju i glavnu junakinju, nema tu pominjanog lahorastog poleta, ali zato ima očigledne upućenosti u materiju i lako uočljivog brižnog poštovanja prema liku i delu Džejn Ostin, kao i dosta takta u prikazu jednog značajnog a suštinski nedorečenog ljubavnog odnosa. Reditelj Džulijan Džerold i dalje čeka da svet oda snažnije priznanje negovom nemalom rediteljskom i pripovedačkom daru, a za one koji će ovaj film po prvi put gledati neka glavni mamac bude zvezdasti glumački ansambl: En Hatavej, Džejms Mekavoj, Džuli Volters, Džejms Kromvel, Megi Smit…

Naslovna fotografija: Sony Pictures