Gledali smo fantastičnu seriju “Znam kako dišeš”: Šamarčina realnosti koja je očigledno celom Balkanu neophodna

U talasu serija iz našeg regiona koji je napao HBO Max, najsjajnije je zasijala bosansko-hercegovačka “Znam kako dišeš”.

U prethodnih nekoliko nedelja pojavila se nekolicina domaćih serija, različitog kvaliteta o kojima smo pisali. I bile one loše ili dobre, zajedničko im je da su mane uvek očigledne, u prvom planu i da ste oduvek primorani da zažmurite na po koje mesto, da li zbog radnje, drvenije glume, ili izgovorenih rečenica zbog kojih vas odmah oblije negativno raspoloženje, jer znate i sami da tako apsolutno niko ne priča.

A onda se pojavi serija, iz našeg komšiluka, u kojoj glume i neki naši glumci, koje možete (i morate) da gledate otvorenih očiju, bez žmurenja i okretanje glave, jer pored toga što ima jako bitnu temu, potpuno ispunjava sve aspekte moderne svetske serije na koju ste navikli gledajući standardan program koji vam se nudi.

“Znam kako dišeš” je serija koju potpisuje poznata BiH autorka Jasmila Žbanić, dok su kao reditelji potpisani Alen Drljević i Nermin Hamzagić. Radnja se dešava u Sarajevu, ali to je krajnje nebitno jer je vrlo lako moglo da stoji kao geografska odrednica Beograd ili Zagreb i ništa se ne bi promenilo osim možda ijekavice i gradskih žargona.

Jasna Đuručič tumači tužiteljku kojoj kao slučaj stiže samoubistvo dečaka iz srednje škole. Iako deluje kao samo još jedna tužna priča o izgubljenom i depresivnom dečaku, novi dokazi, kao i ispovest njegovog školskog druga baciće novo svetlo na slučaj, u kom saznajemo da su dečaci bili vređani, seksualno zlostavljani od strane starijih dečaka iz škole. Stvari se komplikuju još više kad saznamo da tužiteljkin sin (Lazar Dragojević), mladi reper u usponu, jedan od dečaka koji je optužen za vršnjačko nasilje.

Dino Merlin kaže u onom njegovom hitu kaže “ostat će istine dvije”, pa tako se i ovde mladić trudi da pokaže da nije zlostavljao, već “samo” zadirkivao, dok njegova majka bi da mu veruje njemu, ali veruje i činjenicama kao i dokazima. Sa druge strane javnost više upire prst u majku koja želi da zaštiti sina, dok pak sin smatra da ne dobija dovoljno podršku od rođene majke.

Kao u filmu Tomasa Vinterberga, “Hunt”, javnost u seriji se deli, ali i sam gledalac serije se ne ostavlja kao puki posmatrač, već je nateran da bude deo priče, da prati i veruje, odnosno napada, ali i da bude besan i tužan i poražen.

A ova priča je samo početak serije, i služi kao postavka za nove zaplete i slučajeve u bosanskohercegovačkom tužilaštvu, koje je kako koprumpirano tako i nesposobno, a ljudi koji žele da rade i žele da pomognu, kao naša glavna junakinja, pored regularnih problema na poslu, sad mora da se nosi i sa negativnom reklamom koju je proneo slučaj.

Zaplet vas drži prikovanim za ekran, jasne poruke pogađuju svaku tačku koja treba, kako društvene, tako i one o deci koja su ostavljena sama da bulje u tiktok i youtube, nakon čega uglavnom dolazi do eksplozije nasilja. Rane nakon beogradskih dešavanja u maju ove godine su još uvek sveže, ali ova serija iako ne dolazi sa iste geografske lokacije, upiire prstom u probleme vršnjačkog nasilja, od kojih očigledno pati cela planeta na gotovo identične načine. Otud je ova serija potrebnija sad više nego ikad.

Pored svega toga, ovo je ipak i serija o jednoj ženi, u svojim pedesetim, veoma realno napravljenoj kakve se retko pišu i glume na ovim prostorima.

Skoro je Jasna Đuričić u jednom podkastu pričala o ulogama “sine hoćeš sarmu“, u kojima imamo samo senke nekih žena koje statiraju u kadru, dok se drugi ljudi, mahom muški glumci bave radnjom.

Jasna je ovde drugačija. Ona je majka koja se bori za svoje dete, ali i za tuđu decu i za pravdu, ali se bavi i sama sobom. Radi na sebi, ima interesovanja van kuhinje i kancelarije, iako je sve vuče u balkansku kloaku, ona ne dopušta da bude povređena domaćica koja se vraća mužu, jer to tako treba i jer se tako očekuje od nje. Iako se serija dotične mnogo bitnijih tema na širom planu, ovakvo slikanje jedne obične žene je gotovo isto tako potrebno jer je na našem (a kad kažem našem, mislim bivšem jugoslovenskom) podneblju gotovo nepostojeće.

Serija se ove nedelje završava na HBO Max kanalima i šta god nas dočekalo u poslednje dve epizode na kraju i nije mnogo važno, jer već sad sa četiri emitovane epizode dobili smo jednu od onih “velikih serija”, sa kojima će se naredne serije premerivati, a vreme računati pre i posle onoga što smo videli u “Znam kako dišeš”.