Reditelj filma „Mlad i zdrav kao ruža” preminuo u Beogradu: Priča o Skorsezeu, Draganu Nikoliću i rečenici koja menja sve

U Beogradu, trećeg avgusta, preminuo je kultni reditelj Jovan Joca Jovanović, u 83. godini života. Jedan od onih ljudi čiji je uticaj na savremeni svetski film ogroman, a da malo ko to danas i zna.

Svakako je da ćemo ga najviše pamtiti po filmu Mlad i zdrav kao ruža, provokativnom zapažanju narastanja besa u narodu, iz kojeg će se roditi kriminal i bezakonje u godinama koje su dolazile. Film je snimljen 1971. godine, ispostaviće se poprilično bitne i problematične za jugoslovenski film. Lazar Stojanović je snimio Plastičnog Isusa, zbog kog će čak otići na robiju, Dušan Makavejev Misterije organizma, koje će ga proslaviti u svetu i koje će odmah u bunker posle premijere, i Mlad i zdrav kao ruža, koji je u to vreme imao četiri projekcije, nakon kojih je završio kao cimer sa Makavejevim filmom.

Desilo se da Jovanović snimi ciničan film, po uzoru na Godara i Do poslednjeg daha, tehnički brz, nov i originalan, o mladom probisvetu Stivu koji nezadrživo srlja kroz život, ali i o spregi kriminalaca i policije, temi koja je danas poprilično normalna i otvorena, ali koja je u vreme Titove Jugoslavije bila potpuno nedodirljiva.

Na kraju filma, Dragan Nikolić u kameru nam saopštava to, sad već čuveno – „Ja sam vaša budućnost”. Zbog te rečenice, film će neometan moći da se emituje tek nekih 35 godina kasnije, počev od „premijere” odnosno vađenja iz bunkera i prikazivanja na Festu, pa da normalnog života na televiziji, ali i kod pirata naravno.

Priča Jovanovića ne kreće ipak tad, već neku godinu pre. Kada je Jovan Jovanović u Njujorku dobio nagradu za najbolji strani film za Izrazito ja (1967), u žiriju si bili: Endi Vorhol, Stiven Spilberg i Piter Bogdanovič. Taj film je pokazao njegov besprekorni talenat a od glavnog lika je kasnije napravio Stiva iz Ruže. Međutim, mnogi tvrde da iz ovog filma nije izrastao samo Jovanovićev rad.

Nisu retki kritičari koji tvrde da je suštinu i duh Jocinog srednjometražnog projekta Izrazito ja Martin Skorseze praktično iskopirao i napravio kultnog Taksistu. Izrazito ja je film o ciničnom i izgubljenom autsajderu koji luta kroz noć, ostavljen sam sa svojim mislima, koje svakog časa mogu postati najopasnije oružje, za razliku od Taksiste.

I sam Jovanović se često osvrtao na ovo, ali i na mnoge druge autore sa našeg podneblja, sa kojima nije bio u dobrim odnosima. Pamtimo ga još po nekim kraćim dokumentarcima, ali i po (nenamernom) kemp filmu o narkomaniji u Beogradu, Pejzaži u magli.

Posle ovog filma više se bavio teorijskim radom, i preselio se u Sloveniju gde je dugo radio kao profesor i pisao knjige o teoriji filma.

Naslovna fotografija: Youtube Screenshot