Rivalstvo iz stvarnog života koje je inspirisalo hit HBO seriju „The Gilded Age”

Ukoliko ste voleli čuvenu britansku seriju Downton Abbey tvorca Džulijana Felouza, verovatno ovih dana pomno pratite razvoj događaja u njegovoj novoj seriji The Gilded Age o periodu velikih ekonomskih promena i društvenih previranja u Americi u 19. veku. Kako je reč o vrlo uzbudljivom i intrigantnom zapletu, nameće se pitanje da li su događaji u seriji samo plod mašte autora ili su, pak, inspirisani stvarnim događajima… Ostanite sa nama u nastavku gde vam donosimo odgovor na ovo pitanje.

Na samom početku serije upoznajemo gospođu Rasel (u tumačenju Keri Kun) koja je fokusirana samo na jedan cilj – da postane prihvaćena od strane njujorškog visokog društva. Međutim, ispostavlja se da to uopšte nije lak poduhvat. Iako ima jako puno novca, ona pripada novoj (a samim tim i pogrešnoj) generaciji bogataša. To joj omogućava da koliko-toliko impresionira staru gardu Njujorka, ali problem je u tome što oni primaju naređenja od gospođe Astor, koja više voli društvo starih porodica, koje su od američke revolucije bile na najmoćnijim pozicijama u gradu.

Uprkos silnim pokušajima da se dodvori njujorškoj eliti, gospođa Rasel biva iznova i iznova omalovažavana. Tako, recimo, priređuje žurku na kojoj se skoro niko ne pojavljuje, nije pozvana da sedi u odborima modernih dobrotvornih organizacija, a kada besplatno ponudi svoju veliku balsku dvoranu za jedan događaj, biva odbijena i to zbog daleko manje atraktivne lokacije, koja, uz to, zahteva plaćanje.

No, ma koliko ovakva postavka priče i likova bila zanimljiva, ono što je još uzbudljivije jeste činjenica da su i scenario i pomenuti likovi zasnovani na istinitoj priči.

Naime, kreator serije Džulijan Felouz nije se trudio da sakrije identitet Kerolajn Šermerhorn Astor, u to vreme poznatije kao gospođa Astor. Nakon građanskog rata, Astorova i njen prijatelj Vord Mekalister sastavili su listu od 400 modernih Njujorčana koje su smatrali relevantnim u društvu (to je ujedno i broj ljudi koji je mogla da primi plesna dvorana gospođe Astor u Njuportu).

Zahvaljujući ogromnom bogatstvu svog supruga, kao i sopstvenom poreklu, Astorova je bila ta koja je odlučivala ko može a ko ne biti deo društvenog „krema” Pozlaćenog doba u njegovim ranim decenijama. U prilog toj tezi sledi činjenica da čak nije bilo moguće prisustvovati nijednoj od njenih gala zabava ukoliko niste posedovali njenu „vizit kartu“.

U toj grupi su uglavnom bili takozvani „novi bogataši”, uključujući i V. K. Vanderbilta i njegovu ženu Alvu, koji dele veliku sličnost sa izmišljenim Raselima iz The Gilded Age-a. Naime, porodica Vanderbilt je u to vreme posedovala i vodila Centralnu železnicu u Njujorku, koja ih je katapultirala do ekstremnog bogatstva – baš kao i Raselove. Vanderbiltovi su takođe izgradili veličanstvenu vilu, po uzoru na Chateau de Blois ​​Luja XII, što ne čudi budući da je Alva bila veliki frankofil.

Ipak, uprkos svemu tome, Astorovi i njihova društvo držali su Vanderbilte „po strani“, sve dok nisu stekli toliko novca, da ih „stara garda” više nije mogla ignorisati. „Bogatstvo porodice Vanderbilt postalo je toliko moćno, da su mnoga preduzeća zavisila od njihove finansijske podrške, a položaj brojnih porodica tadašnje njujorške elite bio do te mere uzdrman da su mnoge od njih postepeno bile prisiljene da se „predaju“, objavio je Njujork tajms. Osim jedne – Astorovih, koji su odbili da pokleknu.

Tako je bilo sve do 26. marta 1883, kada je Alva Vanderbilt odlučila da organizuje „veliki raskošni bal“ u čast svoje ćerke. Tom prilikom nije se štedelo ni na najmanjem detalju, a procenjeno je da je cela fešta koštala neverovatnih 240.000 dolara! Ipak, ispostavilo se da sami Astorovi nisu bili pozvani na ovaj prestižni događaj, nakon čega su shvatili da se suočavaju sa društvenom irelevantnošću. „I tako je gospođa Astor pozvala vilu gospođe Vanderbilt, čime je uspostavila nešto poput prijateljstva između porodica Monteki i Kapuleti.“ Astori su nakon toga proširili svoj krug od 400 ljudi kako bi uključili i Vanderbilte i druga poznata imena Pozlaćenog doba.

Kako je do sada emitovano tek pet epizode, ostaje da vidimo u kom pravcu će se razvijati rivalstvo između Raselovih i Astorovih. Ako je suditi prema istinitoj priči, sledi nam uzbudljiv okršaj članova njujorškog visokog društva.

Izvor: Vogue

Fotografije: Warner Bros/HBO