Simba ili Kimba: Originalnost filma „The Lion King“ dovedena je u pitanje
Stari duhovi ne miruju. Zahvaljujući aktuelnom rimejku filma The Lion King ponovo se preispituje poreklo njegovog zapleta i likova. Originalnost se vaga kao 1994. godine, kada je prvobitna animirana verzija prikazivana u bioskopima.
Decenijama pre nego što se studio Dizni latio lavlje grive japanski animator Osamu Tezuka imao je svoje pretendente na afrički presto – junake manga stripa Jungle Emperor i anime serije Kimba the White Lion. Strip o avanturama belog lava objavljivan je pedesetih godina prošlog veka, a animirana serija prikazivana je od 1965. do 1967. godine. Devedesetih se mogla pogledati i na našim televizijskim kanalima, pri čemu je pogrešno ostavljala utisak jeftine kopije Diznijevog ostvarenja.
Sličnosti između Tezukinog i holivudskog kralja džungle zaista su prevelike da bi bile ignorisane. Zahvaljući internetu sada su pojedine scene iz oba ostvarenja prikazane u videu s podeljenim ekranom i izazivaju nevericu. Od konceptualnih crteža, do krajnjeg rezultata izgleda kao da se ekipa kreativaca iz Diznija toliko oslonila na azijskog prethodnika da bi mogla završiti na sudu. Obe priče su o odrastanju mladunčeta lava koje gubi oca. Jedan od negativaca Tezukinog ostvarenja je Kandža, lav crne grive s ožiljkom preko oka, a identične karakteristike ima i Skar, protivnik Diznijevog Simbe. Kandža je udružen sa dve hijene, Skar sa tri. Blizanac papagaja Paulija je kljunorog Zazu, dok i japanski mandril ima svog američkog dvojnika Rafikija.
Povezani članci
Koliko je problem vidljiv u likovima, toliko se može primetiti u pojedinim scenama. Borba Simbe i Skara na steni zahvaćenoj vatrom, stampedo gnuova i pojavljivanje Simbinog oca u obliku vizije na nebu izgledaju kao da su preslikani iz Tezukinog originala. Ironija je u tome što je najočiglednija sličnost – u nazivima za Simbu i Kimbu, verovatno slučajnost, jer reč simba na svahili jeziku označava lava.
Uprkos svemu, autori iz Diznija nikada nisu priznali pozajmice. Pored sličnosti, razlike im pružaju dosta prostora za manevar. Priča o Kimbi uključuje ljude, brojne džinovske životinje i ekološku poruku, kojima se The Lion King ne bavi. Koreditelj Diznijevog crtaća Rob Minkof, scenaristkinja Linda Vulverton i Hauard Grin, predstavnik studija Dizni, izjavili su devedesetih godina da niko nije bio upoznat sa serijom. Grin je, istina, ubrzo ublažio stav i rekao da pojedini članovi tima ipak jesu čuli za Tezukinog belog lava.
Stručnjak za manga stripove Frederik Šodt veruje da svako ko se bavi animacijom zna koliko su takve tvrdnje apsurdne. „Svi animatori iz Diznija bili su u to vreme u dobu i godinama kada bi videli [Tezukin rad] na televiziji ili kao referencu. Ideja da niko ništa nije znao je besmislena“, rekao je. Glumac Metju Broderik, koji je pozajmljivao glas Simbi, odavno je to posredno potvrdio. Bio je zbunjen prilikom dobijanja posla: „Mislio sam da misle na Kimbu, belog lava koji se mogao videti na televiziji dok sam bio dete. Svima sam govorio da ću glumiti njega“. Pored toga, Rodžer Alers, koreditelj filma The Lion King, živeo je u Tokiju tokom osamdesetih godina, kada su se Tezukine serije često prikazivale i kada je beli lav bio zvanična maskota najpoznatijeg japanskog bejzbol tima, osvajača osam šampionata između 1982. i 1992. godine.
Pravne borbe među gigantima animacije, međutim, nije bilo. Takajuki Macutani, predsednik studija Tezuka, nije smatrao sličnosti dovoljno vrednim sudskog spora. Dobri poslovni odnosi u Japanu mnogo su važniji od podizanja tužbe. „The Lion King se apsolutno razlikuje od stripa Jungle Emperor i Diznijev je originalni rad. Ako je studio preuzeo detalje, naš osnivač, pokojni Osamu Tezuka, bio bi veoma zadovoljan s tim“, rekao je predsednik studija devedesetih godina.
Tezuka je zaista obožavao Diznijeva ostvarenja. Jungle Emperor je prema njegovom priznanju bio inspirisan filmom Bambi, kog je u posleratnom Japanu gledao više od stotinu puta. Volt Dizni je, s druge strane, bio ljubitelj Tezukinog serijala Astro Boy. Uzajamno poštovanje i vrednovanje dva velikana animacije nešto je što još uvek zaslužuje pažnju. Otkako je Macutani rekao da neće preduzeti nikakve mere, pitanje sličnosti između dva lava više nije pitanje prava na intelektualnu svojinu, već pitanje poštovanja autora i umetnosti iz različitih kultura. Odavanje počasti japanskom genijalcu jeste sve što su Tezukini obožavatelji zahtevali, ali to od Diznija nikada nisu dobili.
Povezani članci
Ostali članci
Filmski ponedeljak – Le Manoir du diable
