Slavna replika “I tata bi sine” nikad nije trebalo da završi u filmu “Ko to tamo peva”
Poznata scena prepričava se i danas, a snimljena je malo pre Titove smrti. Upravo taj događaj je uticao da iz filma sasvim bude izbačena jedna druga scena, koja nam je danas jako poznata.
Jedan od najpopularnijih filmova jugoslavenske kinematografije je sigurno film “Ko to tamo peva“. Iako je snimljen 1980. godine, replike iz ovog ostvarenja Slobodana Šijana prepričavaju se i danas. Posebno ona legendarna “I tata bi sine” koju izgovara slavni Pavle Vuisić.
Ali samo mali broj ljudi zna da ova čuvena replika nije ni trebalo da se nađe u tom filmu.
Božidar Bota Nikolić, direktor fotografije popularnog filma, otkrio je da je ta ljubavna scena u kojoj se izgovara čuvena replika u kojoj glume Neda Arnerić i Slavko Štimac, ubačena naknadno u film.
“Snimao sam sa Zoranom Čalićem film “Kakav deda, takav unuk”, kojeg je pogledalo pola miliona ljudi. Predložio sam Kovačeviću i Šijanu da vidimo šta to ljudi zapravo vole i žele da gledaju. Moj su predlog odbili.
Otišao sam u bioskop i primetio kako ljubav privlači publiku. Tada sam Dušku rekao da u scenarijo filma “Ko to tamo peva” moramo da ubacimo ljubavnu scenu. On je kreirao lik Nede Arnerić i Slavka Štimca. Duško je tako tek posle napisao i onu čuvenu rečenicu: “I tata bi sine”. Pre nje, ljubavi nije bilo u našem filmu”, rekao je Bota Nikolić.
Osim ove ubačene scene, postoji i ona izbačena.
“Ko to tamo peva” u početku je trebalo da ima sasvim drugačiji kraj, ali film je sniman u vreme kada je preminuo tadašnji jugoslavenski predsednik Josip Broz Tito, poslednja planirana scena nikad nije ugledala svetlost dana, makar ne u tom filmu.
Osmišljena scena je tako stajala u fioci i nakon 15 godina završila u potpuno drugačijem filmu – “Underground”.
“Titova smrt spriječila nas je da završimo “Ko to tamo peva” kako smo hteli. Po scenariju, u trenutku u kojem izlaze dva dečaka iz autobusa, trebalo je da se pojavi nekoliko životinja i scena je trebala da izgleda kao apokalipsa. Direktor filma imao je dogovor sa vlasnikom cirkusa u Italiji, koji je imao dresirane životinje i trebalo je da dođe u Beograd. Ali, umire Josip Broz i zabranjuje se ulaz svim strancima. Mi smo morali da završimo film i snimili smo kraj koji znate. Ali, to što nije snimljeno kao kraj filma, je kasnije postalo početak Undergrounda”, ispričao je scenarista Dušan Kovačević u jednoj emisiji, piše Expres.hr.