Jedan od najpoznatijih likova domaćeg TV-a je nastao po ovom čoveku: Serija o njemu je bila gledana, a Zdravko Šotra i on su je smislili u kafani

“Priče iz radionice”, jedna je od najomiljenijih televizijskih serija ikada snimljenih na našim prostorima.

Mnogi ovu seriju pripisuju reditelju Zdravku Šotri, ali bez jednog čoveka ona nikada ne bi nastala niti obojila društveni život Beograda na tako originalan način.

Serija Priče iz radionice:

Dragiša Krunić bio je dugogodišnji beogradski automehaničar u čiju radionicu su svoje “ljubimce” dovozile mnoge poznate gradske face. Glumci, režiseri, slikari i mnogi drugi dolazili su na čašicu razgovora kod Dragiše, a popravka automobila zapravo je bila paravan za višesatne razgovore sa čovekom širokih shvatanja.

Skupljao se kod Dragiše krem beogradskog društva, dok je takav krem još uvek postojao. Dolazili su ljudi poput Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića, Miće Popovića, Milića od Mačve ili pomenutog Zdravka Šotre. Dolazili i dovozili svoje automobile na “lekarski pregled i teraputski oporavak”, piše luftika.rs.

Na mrežama su sačuvani neki od retkih intervjua Dragiše Krunića.

Ovo je majstor Dragiša Krunić….koji je bio inspiracija za lik Živote Govedarevića iz serije Priče iz radionice♥️
(maznula sam sa instagram naloga duhkojihoda) pic.twitter.com/MAZAUXlwXo

— Minjica80🩲 (@minjica80) January 18, 2025

Glavni lik majstora Živote kojeg tumači neponovljivi Zoran Radmilović i ostali likovi iz serije nastali su na osnovu životnih priča i situacija kojima je svedočio tokom svog mehaničarskog rada suptilni i za mnoge anonimni junak naše kinematografije.

Dragiša je nakon godina rada u državnim preduzećima, odlučio da se otisne u privatnike. Na Pašinom brdu otvara svoju radionicu, koja je odavala utisak svojevrsnog svratišta za umetnike. Radio je sve vrste automobila, popravljao “škode” i “fiće”, a od kraja šezdesetih posvetio se isključivo “lečenju” automobila marke “pežo”.

Zdravko Šotra je sa Dragišom pisao scenario, a gotovo svi likovi zasnovani su na stvarnim ljudima i njihovim pričama.

– Dragiša je bio obdaren dragocenom sposobnošću zapažanja. Radeći dugo u radionici, imao je priliku da uoči razne karaktere i pojave među ljudima. Već je imao u glavi konture likova i mnoga događanja za seriju. Moja uloga bila je da svojim iskustvom pomognem da se sve to dramaturški uobliči i artikuliše. Najpre smo seli kod ‘Večitog mladoženje’ na Crvenom krstu, i uz pršut i pola litre crnog vina smislili sinopsis serije.

– Sutradan, kada sam ga posetio u radionici, vidim Dragišu kako sedi na niskoj sećiji u omanjem predvorju svoje kuće, a na stočiću pred njim pisaća mašina. Tako smo počeli da smišljamo prve replike, koje bih ja malo uobličio, a on ih sa dva prsta ukucavao na mašini. Bilo je i smešnih situacija, u tom periodu kada je Dragiša prilično zapostavio popravku automobila i posvetio se pisanju. Dođe tako neka mušterija i pita ga ima li gurtne, a Dragiša odgovara: ‘Kakve, bre, gurtne, vidiš da sa Šotrom pišem seriju!’ – prisetio se Zdravko Šotra.

Proces stvaranja predstave, filma ili serije neminovno obuhvata i proces glumačke podele.

Zdravko Šotra je prepičao da ovoga puta taj proces nije bilo teško zaokružiti jer su imali jasne ideje.

– Znali smo unapred da će majstora Životu u ‘Pričama iz radionice’ igrati Zoran Radmilović, njegovu ženu Savetu Mira Banjac, Gvozdenku Milena Dravić, Puftu Bata Živojinović, Kroku Mića Tomić, a Stevo Žigon čoveka manijakalno zabrinutog za svoj auto. Zoran je u ovoj ulozi plivao kao riba u vodi – pričao je Šotra svojevremeno.

On je tada otkrio i jedan zanimljiv detalj iz Dragišinog života.

Imao je prilike da se pokloni publici i oseti kakav je život filmske zvezde.

– Poveo sam Dragišu i na filmski festival u Pulu, kao koscenaristu filma ‘Šesta brzina’, gde se on poklonio pred publikom, kada mu je aplaudiralo deset hiljada ljudi. Od vremena Hadrijana, pa naovamo, nijednom automehaničaru nije odata takva počast u Pulskoj areni – ispričao je slavni reditelj.

Ljubivoje Ršumović je takođe posvedočio kakav je čovek bio ovaj neobični automehaničar. Prisetio se kako je Dragiša počeo da objavljuje svoje prve pesme.

– Jedan dan, u njegovoj radionici, kaže meni Dragiša: ‘Te tvoje pesme, Ršume, ja mogu 20 takvih pesama da napišem za dan.’ Iznenađen, predložim mu da se opkladimo u ručak za tu njegovu tvrdnju. Sutradan odem ja u kafanu da se nađem sa njim da bih dobio taj ručak, a on pred mene poturi pesme. Ja ih pročitam, i kao već iskusan pesnik, nisam imao ništa u tim pesmama da ispravim, toliko su bile dobre. I tako izgubim opkladu. Predložio sam mu da odnesem jednu pesmu u ‘Borbu’ da je objave, i on se sa tim složio. I tako je Dragiša počeo da piše i objavljuje pesme – ispričao je Ršumović.

Dragiša Krunić je za života objavio tri zbirke pesama: “Između hleba i neba” (1975), za koju je predgovor napisao čuveni pesnik Dušan Matić, “Moje mušterije“ (1982) i “Zatočenik noći” (2000). Objavljivao je u “Ježu” i mnogim drugim listovima i časopisima, dobitnik je Ježove nagrade za satiričnu poeziju.