Šta je pošlo naopako u hit Netfliksovoj mini-seriji „Inventing Anna”?

Serija koja je ovih dana podigla dosta prašine jeste novo Netfliksovo ostvarenje pod nazivom Inventing Anna, koja iako vrlo zanimljiva i intrigantna, ima i dosta manjkavosti, o čemu će najviše i biti reči u ovom tekstu.

U pitanju je ostvarenje od ukupno devet jednočasovnih epizoda, koje donosi priču o dvadesetogodišnjoj ruskoj emigrantkinji Ani Delvi (Džulija Garner) koja se sredinom 2010-ih u elitnim njujorškim krugovima predstavljala kao bogata nemačka naslednica. O koliko manipulativnoj osobi je reč najbolje svedoči podatak da se usudila da finansira svoj samozvani umetnički klub (novi Soho House) – ambiciozni poduhvat koji je u potpunosti zasnovan na lažima i nepostojećoj imovini, zbog čega je morala da aplicira za kredit od neverovatnih 40 miliona dolara!

Ova priča, koju je kreirala Šonda Rajms, zasnovana je na istinitim događajima – kao izvorni materijal poslužio je članak Džesike Presler iz New York magazine-a iz 2018, koji je brzo postao jedan od najčitanijih te godine i kao takav vrlo interesantan materijal za ekranizaciju. Autori serije nisu se prevarili u ovoj proceni, budući da je reč o vrlo zanimljivom zapletu i sadržaju koji je dinamičan, pun neizvesnosti i koji nas vuče da pratimo rasplet zamršenog klupka Aninih laži, prevare i eksploatacije sve do njenog potpunog ličnog sunovrata.

Ipak, iako zanimljiva, čini se da je priča na mahove suviše razvučena, te da je bilo bolje da je reč o manjem broju epizoda ili čak filmskoj adaptaciji. Ovako, nedostatak smislenog i zanimljivog materijala autori su pokušali da nadomeste dodavanjem raznih pikanterija, koje deluju neuverljivo i koje su svesno i podmuklo ubačene sa ciljem da se poveća gledanost, što utiče na sveukupno dosta slabiji konačan utisak.

Istina, na početku svake epizode stoji pomalo drsko upozorenje: „Cela ova priča potpuno je istinita, osim svih delova koji su potpuno izmišljeni”, čime se autori jasno ograđuju od stvarnih činjenica, ali na ovaj način i efektno manipulišu publikom koja ostaje zbunjena i zapitana šta se od svega toga zapravo desilo, a šta ne. Nevešta i na momente neopravdana mešavina stvarnosti i fikcije, ispričana kroz vizuru novinarke Vivijen (vrlo je upitna i odluka autora da menjaju ime i karakter gorepomenute novinarke Džesike Presler, koja je napisala originalni tekst u kome je raskrinkala Anu) tako postaje klizav teren, na kome bi se okliznuo i mnogo iskusniji i veštiji autorski tim.

Dok prikazi onih koji se nalaze u njenom okruženju izazivaju pitanja istinitosti i motivacije, sama Ana je sve vreme hladnokrvna i nedodirljiva, i uz to uvek savršeno obučena. Džulija Garner ubedljivo je dočarala njen lik predstavljajući je kao grubu i nemilosrdnu osobu. Njena Ana predstavlja pravi splet varljivih ambicija i nekave lažne, neosnovane zauzetosti.

Serija, kroz prizmu isfrustrirane i zbunjene novinarke Vivijen, često pokazuje nesumnjivu smelost Ane Delvi i riskantnost njenih planova. Ipak, ono što Vivijen ne polazi za rukom jeste da uhvati lavirint zamršenih emocija i motiva koji se kriju iza Anine ogromne prevare, odnosno onoga što je pisac Brendon Tejlor vrlo vešto i koncizno opisao: „Reč je o „opojnom, uzbudljivom osećaju ‘izvlačenja’ nakon što smo uradili nešto loše, odnosno slatkom zadovoljstvu koje proističe iz verovanja sopstvenom hajpu”.

Umesto toga, vidimo prikaz bogatog Njujorka, mnogo nespretnog pisanja i Vivijanine gestikulacije, te novinarsku zaveru nad Aninim silnim manipulacijama. Inventing Anna se, sa jedne strane, previše bavi nedokučivošću naizgled ljupke prevarantkinje i njenom manipulacijom sopstvenih prijatelja, saradnika, kao i zbunjujućom lojalnošću njenog advokata prema njoj, dok se, sa druge strane, ne fokusira dovoljno na samu Aninu ličnost, izuzev činjenice da je očigledno opsednuta novcem.

Dramatizacija realnih činjenica i fikcije na papiru uglavnom zvuči kao dobra ideja, ali ovaj pomalo nesrećan ćušpajz svega pomenutog više odvlači pažnju nego što informiše. U prevodu – dobar ulog koji se definitivno nije dovoljno isplatio!

Izvor: The Guardian

Naslovna fotografija: Nicole Rivelli/ Netflix/ THA / Hollywood Archive / Profimedia