Šta sve stoji iza osmišljavanja dobrog naziva filma?
Umetnost osmišljavanja dobrog imena za film skoro je važna koliko i kvalitet samog filma, jer se prosto ne zna uvek šta će privući ljude da neko ostvarenje i pogledaju.
Dobar film treba pre svega da bude kvalitetan, da ima dobru ekipu, ali mora imati i naziv koji privlači pažnju i ostaje u pamćenju, jer to je ono prvo što gledaoce grabi i privlači.
Tako je, na primer, studio Paramount testirao reakcije na film pod nazivom Something’s Wrong With Rose, odnosno natpriprodni horor o terapeutkinji koja gubi dodir s realnošću nakon bizarnog samoubistva jedne pacijentkinje.
Fim je naišao na dobre reakcije, ali naziv nije baš bio primamljiv i taj film je na kraju nazvan Smile i postao je hit, jer je širom sveta zaradio više od 200 miliona dolara.
Međutim, davanje naziva filmovima nije uvek tako jednostavno, jer čak ni dobar naziv ne može da spasi loš film, ali može makar malo da ublaži situaciju po pitanju zarade.
Tako je film M3GAN postao predmet mnogih razgovora, a ostvarenje Birds of Prey and the Fantabulous Emancipation of One Harley Quinn je zaboravljeno ubrzo nakon emitovanja.
Koliko je naziv važan pokazuje činjenica da je čuvena Casablanca mogla da se zove Everybody Comes to Rick’s, Pretty Woman je zamalo bio 3.000, a The Breakfast Club je mogao da se zove The Lunch Bunch.
Vlasnici bioskopa veruju da su nazivi filmova veoma važni, jer mnogi ljudi rezervišu karte onlajn i to je ono prvo što im upadne u oči, tako da ne bi trebalo da bude predugačak, da bi se dobro video na mobilnim telefonima.
Film Whitney Houston: I Wanna Dance With Somebody potpada pod tu kategoriju, ali je ime pevačice naknadno dodato kako bi sve bilo prepoznatljivije i primamljivije.
A sa druge strane, isuviše kratki nazivi filmova poput Plane ili Dog prave problem prilikom pretrage, jer su u pitanju isuviše česti pojmovi.
Čak je i naziv filma koji je dominirao na dodeli Oskara, Everything Everywhere All at Once, bio samo radna verzija i reditelji su se plašili da neće postići željeni rezultat, ali su ipak odlučili da rizikuju.
Ključna stvar, kažu stručnjaci, je da ne bi trebalo da je potrebno toliko vremena da objasnite naziv filma koliko samu radnju, odnosno da naziv prosto mora da privuče pažnju odmah.
Mnoge stvari zavise od marketinga, kao što je bio slučaj sa ostvarenjima Forrest Gump i Despicable Me, nasuprot onima koji ništa ne kazuju, kao što su The Fabelmans i Amsterdam.
Mnogi nastavci drže se prakse da imaju podnaslov umesto brojke, jer to dodaje još jedan sloj i navodno lakše mami ljude u bioskope.
Postoji i praksa korišćenja naziva pesama koje nemaju veze sa filmom, ali su široko prepoznatljive, kao što su Pretty Woman, Stand by Me i Dazed and Confused.
Neki se gube u želji da osmisle savršen naziv, pa ga menjaju više puta, što može stvoriti konfuziju i imati različite efekte, ali u slučaju filma Edge of Tomorrow ipak je donelo uspeh.
Suština je da ne postoji jedno jednostavno rešenje, jer onda ne bi ni postojale dileme prilikom davanja imena, ali neki ljudi jednostavno to umeju da rade bolje od drugih.
Izvor: Variety
