„Star Wars: Uspon Skajvokera“ – ples među zvezdama, na dobro poznatu muziku

Jedno je sigurno: najzagriženijim poklonicima serijala Star Wars je nemoguće udovoljiti. To je, između ostalog, tako i zato što nikada ne postoji jedinstveno mišljenje i zajednički front (osim kada je u pitanju omraženi Džar Džar Binks), već je gotovo uvek neminovna podela na tabore. Za primer možemo uzeti Poslednje džedaje Rajana Džonsona, film koji je prethodio aktuelnom Usponu Skajvokera i koji je po mnogo čemu bio inovativan i pokrenuo nove teme i pitanja. Takav pristup je izazvao oduševljenje kod jednog dela gledalaca, ali su bučniji bili oni koji su se žalili na sve i svašta, a posebno na nove ženske likove i način na koji je u filmu prikazan ostareli Luk Skajvoker. Većina je, ispostavilo se, želela povratak na staro. To su i dobili.

Kompanija Dizni se očigledno uplašila nakon ovakvih reakcija (a i zarada Poslednjih džedaja je bila znatno manja u odnosu na prvi deo nove trilogije – Buđenje sile), pa je odlučeno da se sa Usponom Skajvokera igra na sigurno, bez eksperimentisanja. Umesto prethodno najavljenog redtitelja Kolina Trevoroua, angažovan je Džej Džej Abrams čija je epizoda VII bila veliki hit, što je podrazumevalo povratak na dobro poznatu teritoriju. Kao što je Buđenje sile dobrim delom bio rimejk Lukasove Nove nade, tako je Uspon Skajvokera prerada Markanovog Povratka džedaja uz određene dodatke i varijacije. U najkrećem: još jedna verzija već viđenog. Krupnih iznenađenja tu nema, sve je u poznatim okvirima, sem par sitnica (kao, na primer, lezbijski poljubac u dubini kadra) koje su ubačene da bi se zamaskirao zamor materijala.

Doduše, nije sve tako crno. Daleko od toga. Uspon Skajvokera je u produkcionom pogledu vrhunski blokbaster: film sjajno izgleda na velikom ekranu, sve pršti od akcije i spektakularnih specijalnih efekata. Dok sam bio u bioskopu: uživao sam u ponuđenom. Jedino što me ponuđena priča suštinski nije ganula, osim u par navrata koji su se brzo okončali. Naravno, pitanje je da li Star Wars serijal više i može da isporuči nešto istinski originalno. Veliki su novci u igri i sve je postalo čista kombinatorika. Tačno mogu da pretpostavim kako čelnici Diznija razmišljaju: neka liči na epizode IV, V i VI, a da bude i malo drugačije; treba naći prostora za stare likove, a i novim dozvoliti da dišu i da se razigraju; nostalgija je važna, a valja biti i moderan… I tako dalje… Prilično šizofreno, ako ćemo iskreno. Kada se tu dodaju finansijsko-kreativni sukobi autora i producenata, nastaje papazjanija iz koje je teško iskobeljati se. Imajući sve to u vidu, nova trilogija je još i ispala u redu, mada ni blizu one prvoprikazane. Star Wars je konfekcija i to je nešto što moramo da prihvatimo.

I tako smo stigli do kraja još jedne trilogije. Priča je zaokružena, ispravljene neke neravnine. A opet, ostaje utisak da je moglo i moralo bolje. Jedan od najintrigantnijih apsekata prethodnog filma, odnos Rej i Kajla Rena, nije značajno produbljen u završnici. Rouz Tiko je oterana u pozadinu priče kako bi se zadovoljili svi oni koji su mrzeli lik koji tumači Keli Meri Tran. Fin i Po su dobili devojke pošto se šuškalo da bi njih dvojica mogli postati par. Zli Palpatin se vratio, iako smo gledali kako strada u Povratku džedaja… Kompanija Dizni je, to je sasvim očigledno, priču menjala kako je trilogija odmicala, što silom prilike (zbog iznenadne smrti Keri Fišer), što zbog kalkulacije želje da se udovolji onima koji su se najglasnije bunili. Paradoksalno, aktuelna Diznijeva serija Mandalorijanac, čija je radnja smeštena pet godina nakon događaja opisanih u Povratku džedaja i čiji budžet predstavlja samo delić novca potrošenog na Uspon Skajvokera, postala je hit kod publike i kritike, što samo govori u prilog tezi da manji budžet autorima omogućava veću slobodu i mogućnost da se iskažu na pravi način.

Što se mene tiče, Uspon Skajvokera ću pamtiti pre svega po konačnom rastanku od Luka, Hana i Leje. Njih troje su bili kost, meso i krv epizoda IV, V i VI, pa se čitava nova trilogija batrgala da postigne pravi balans starih favorita i svežih lica. Nakon Hana i Luka u epizodama VII i VIII, Leja je ispraćena u Usponu Skajvokera, onoliko dostojantveno koliko je to bilo moguće imajući u vidu situaciju (Keri Fišer nije „oživljena“ uz pomoć kompjuterskih trikova, čega su se svi pribojavali, već su upotrebljene njene neiskorišćene scene iz epizode VII). Mada, naravno, u Star Wars svetu niko zaista ne umire, a posebno ne favoriti. Dizni će pre ili kasnije naći izgovor da izvornu trojku vrati u serijal, na ovaj ili onaj način, posebno zato što novi likovi nisu stekli popularnost koju uživaju stari. Za decembar 2022. najavljen je novi Star Wars film koji će (možda) biti početak četvrte trilogije. Saga će se, očigledno, nastaviti dokle god bude stvarala profit.

Fotografije: Lucasfilm/Disney