Stranger Things 4 – Nikola Đuričko je sjajan, ali postoji još nekoliko razloga za gledanje ove serije
I dok se jedan deo našeg sveta ponosi Nikolom Đuričkom i njegovom zapaženom ulogom, a drugi svađaju da li je blam ili nije to što je neko tek sad čuo prvi put Running up that Hill od Kejt Buš, malo ko priča o radnji, likovima i samoj seriji, Stranger Things, odnosno njenoj 4. sezoni. A i te kako se ima šta reći.
Stranger Things je debitovao pred nama pre 6 godina i koliko je vremena prošlo, najbolje se vidi po tome koliko su sva ta sitna deca porasla. Neki čak i do ne prepoznatljivosti, tako da ako ne bacite pogled na neki recap ili čak ne pogledate sve epizode pre gledanja novih, može da vam se desi da se pomalo zagubite i da ne znate ko beše ko. Sva sreća pa tih prepričavanja ima svuda po internetu.
Još od 2016. godine, kad je serija krenula, Stranger Things je jedan od glavnih, ako ne i glavni Netflix proizvod koji oni čuvaju kao dva oka Demogorgona u glavi. Autorima daju sve vreme ovog sveta da se smisle i ispričaju priče. Pa tako, 3 godine smo čekali nove avanture, neke epizode lagano traju preko sat vremena jer što da ne, a ako ste pogledali ove nove, onda vas tek u julu čeka završetak priče omladinaca iz 80‘s američke zabiti koja je prilepljena kao lepkom za drugu dimenziju iz koje ispadaju sve moguće karakondžule i kreature koje možete da zamislite. Prvog dana sedmog meseca izlaze poslednje dve epizode nakon kojih ćemo se ponovo pozdraviti sa klincima iz gradića Hokins na neko vreme.
Povezani članci
Sezona je toliko veća da sama radnja više nije mogla da bude smeštena u Indijanu, pa tako priča prati i sunčanu Kaliforniju, Sibir, Aljasku i naravno Upside down univerzum. Novi negativac je demon Vecna koji poput Fredi Krugera zaposedne misli, snove i telo tinejdžera, nakon kojih nema nazad (čak se i Robert Englund pojavi u jednoj od uloga). Ili ima, ako uspe da te iz košmara probudi omiljena pesma, što će naša ekipa na neki nači saznati. Kao i što likovi mnogo puta u toku serije kažu, mnogo bi sve bilo lakše da je tu Eleven (Millie Bobby Brown), i da ima moći (pošto su joj iste nestale na kraju prethode sezone). Eleven shvativši da će ipak morati da spašava svet, vraća se u labaratoriju iz koje je davno prvi put pobegla, da bi upravo te svoji moći vratila. Njen dečko (Finn Wolfhard), kao i deo prijatelja koji će krenuti u potragu za njom, su nažalost deo linije priče koja je najdosadnija i prava je sreća što je najmanje ima.
Sa druge strane, likovi koji su bili do sad sporedni ili služili samo za komediju u prvim sezonama, postali su pravo srce serije (Gaten Matarazzo, Joe Keery, Maya Hawke, Sadie Sink) i njihova potraga za demonom serijskim ubicom koji samo ubija srednjoškolce sa “problemima kod kuće“ je ono što će vas terati da gledate epizodu za epizodom, ili da iskoristimo onu staru srpsku reč – bindžujete sezonu za dan. U ovom delu možete najviše i čuti već pomenutu Running up That Hill pesmu, koja je iako stara preko 30 godina, postala najslušanija i najveća pesma trenutka na svim striming platformama.
A Đuričko? E pa da, kao što se sećate ili ne, na kraju treće sezone, saznajemo da tata cele ekipe i hrabi šerif Hoper (David Harbour) je zarobljen u Sibiru, a društvo mu pravi Thomas Wlaschina kog se sećate iz serije Game of Thrones kao čoveka bez lica. Njih dvojica beže iz zatvora, a pomoći će im Winona Ryder, Brett Gelman i naš Đuričko. Ili ne? U ovom napetom delu priče, Đuričko je baš skrenuo pažnju na sebe, čak je i Stiven King tvitovao da želi spin of seriju sa njegovim likom. Naš glumac je šarmantan kao švercer i lupež, jer je doneo ono što drugi naši glumci nisu kad glume Ruse. On glumi sa decenijama iskustva domaće kinematografije u sebi, pa tako dok gledate Đuričkovog Rusa, vi vidite Ljubu Moljca, Zokija Radmilovića i gomilu drugih naših velikih glumaca od kojih je učio, a za koje svet nikad nije čuo. Svaka mu čast za to.
Kreatori, brać Dafer, uspeli su da naprave najbolje epizode još od samih početaka, dovoljno uzbudljive i šarmantne, a naravno, ogrnute u najbolju 80s nostalgičnu haljinu za maturu, baš onakvu kakvu i očekujete kad gledate ove likove i njihove avanture. Očigledno je da su pomenuta braća toliko srećna i zadovoljna, da ne kažemo zaljubljena u svoje likove, da su rešili, da ih što duže drže na ekranima i vode kroz svetove, jer posle jula, i oni kao i vreme u kom se nalaze i filmovi koje omažiraju odlaze u legendu, za neka nova pokolenja koja će otkrivati teen avanturistički horor preko njih.
Naslovna fotografija: EPA-EFE/SARAH YENESEL
Povezani članci
