Top 10: Najbolje i najosobenije filmske (i televizijske) uloge Džima Kerija

Život tu i tamo zaista ume da bude divan; recimo, da vam svako malo da povoda da se prisetite niza odličnih uloga koje je u ovih četrdesetak godina karijere ostvario znameniti i unikatni Džim Keri. A povodi su tu, kao na dlanu – krenula je nova sezona serije Kidding, a zahvaljujući aktuelnom Sonikovom filmu, Keri ponovo ima priliku da sija punim sjajem na velikom platnu u, kako se brzo ispostavilo, ogromnom bioskopskom hitu. I to u još jednoj odličnoj komičarskoj roli.

• Maska (The Mask, 1994)

Ako je teško prenaglašavanje očigledno golemih komičarskih potencijala u filmu Ejs Ventura: Detektiv za kućne ljubimce, pa još združeno sa potpuno raspojasanim pristupom komediji gross-out podtipa, za većinu ipak bilo previše za svariti, Maska je prava stvar za upoznavanje sa komičarskim genijem Džima Kerija. Odličan bioskopski hit u režiji Čaka Rasela, zbilja duhovita komedija i vrsna uloga Kerija u likovima sramežljivo-bojažljivog Stenlija i njegovog alter ega, neodoljivog zloće.

• Glupan i tupan (Dumb and Dumber, 1994)

Iz iste godine je ova izvrsna komedija koja nam je donela mnogo toga važnog – temeljan uvid u rediteljski dar braće Fareli, podsećanje na glumačku veličinu Džefa Danijelsa, puno povoda za srčan smeh i još jednu komičarsku bravuru u toj prvoj mu godini evidentno velikih postignuća na polju filma.

• Crevna napast (The Cable Guy, 1996)

Crevna napast (u režiji Bena Stilera) u celini gledano zaostaje za dva gorepomenuta filma, ali ipak donosi nekoliko briljantnih i iznimno smešnih segmenata, a, osim što ukazuje na Stilerov rediteljski talenat, ovo ostvarenje jasno potcrtava i jedan od ključnih sastojaka Kerijevog pristupa glumi – neodoljivu zaigranost!

• Trumanov šou (The Truman Show, 1998)

Iako daje osnova da se smatra i komedijom, ovaj odlični film glasovitog Pitera Vira (još jedan njegov značajan rad na temu tereta nerazumevanja i njime inicirane egzistencijalne teskobe) ponajpre je krajnje osobena drama, a Keri je savršen u roli sputane jedinke koja htela-ne tela ipak mora da stupi put zrelosti, bunta i oslobođenja .

• Čovek na mesecu (Man on the Moon, 1999)

Ovaj spoj naprosto nije mogao da omane – tu su Miloš Forman, scenaristi Skot Aleksander i Lari Karaševski, priča o zlosrećnom a ikoničnom komičaru Endiju Kaufmanu… i Džim Keri u naponu snage i očigledno silno motivisan da pokaže da može da oduzme dah i kada se prihvati dramski zahtevnije i izrazito pipave uloge.

• Večni sjaj besprekornog uma (Eternal Sunshine of the Spotless Mind, 2004)

Ovo remek-delo Mišela Gondrija je dušu dalo za počeste reprize, jer svako novo gledanje podseća koliko je to blistav i jedinstven film, a možda i otkriva nove detalje i finese. A Džim Keri, ovde na terenu ambicioznog indie (nezavisnog) filma, i Kejt Vinslet tvore savršenu glumačku rimu u melanholičnoj romansi sa elementima naučno-fantastičnog u priči o otuđenim ljubavnicima koji se podvrgnu operaciji brisanja sećanja jedno na drugo. Visoki koncept, sila od filma i vrhunska gluma!

• Ludosti Dika i Džejn (Fun with Dick and Jane, 2005)

Keri se retko pojavljivao u rimejkovima, ali se ovo čini kao mudar i opravdan izbor – reditelj Din Parisot (poznat po izvanrednom filmu Galaxy Quest) sjajno je nadogradio inače sasvim solidnu komediju iz sedamdesetih godina prošlog veka o supružnicima koji se, usled neobuzdanog konzumerizma, nađu u svetu kriminala. A Tea Lioni i Džim Keri su u zasenak bacili Džejn Fondu i Džordža Sigala iz prvobitnog filma.

• Uvek reci da (Yes Man, 2008)

Ovo jeste izgledalo kao čist zicer – Džim Keri u komediji o nezadovljnom čoveku koji samom sebi postavi počudan izazov, da uvek, svakome i svemu tokom godinu dana kaže „da“, a na kraju se ispostavilo da je i krajnji rezultat čist i pun pogodak. Keri je oran, nudi sveža glumačka rešenja, a, pritom, očito uživa u saigri sa znatno mlađom Zoi Dešanel.

• Volim te, Filipe Morisu! (I Love You, Phillip Morris!, 2009)

Neznano kako i zašto ovaj film i sam Džim Keri su ostali bez Oskara (i oskarovske pažnje) u slučaju ovog istinski odličnog ostvarenja Glena Fikare i Džona Rekue. Biće da je ovaj film sa svojim jetkim humorom, gotovo pa postmodernističkim izrazom i pričom o bivšem policajcu, kasnije prevarantu i zatvoreniku, koji će, nakon priznanja da je gej, učiniti sve za čoveka svog života poranio nekoliko godina, utabavši stazu za ni u pola ovako dobrim i značajnim ostvarenja. Džim Keri je, malo je reći, a posve očekivano, izvrstan, nadahnut a opet i odmeren.

• Kidding (2018-)

Keri neizmerno uživa i u ovoj svojoj roli za koju se može pretpostaviti da sadrži ponešto autobiografaskih elemenata. U ovoj seriji, na kojoj ponovo sarađuje sa Mišelom Gondrijem, on strastveno, ali i promišljeno i suptilno glumi nevažnog TV komičara koji je duboko zabrazdio s one stane nervnog sloma. Ova serija čini savršen par sa serijom I’m Dying up Here!, koju je Keri „samo“ osmislio i producirao i u kojoj ne glumi, a koja prerdstavlja očiti dubok naklon bezrezervnog poštovanja prema Endiju Kaufmanu i saborcima mu, kao  i omaž vlastitim stend-ap počecima.

Naslovna fotografija: Moviestore/Shutterstock