Top 11 filmova na temu bega iz sopstvenog života
Piše: Zoran Janković
Beach
Bojl u ovom svom izvrsnom filmu izvanredno na veliko platno prenosi zavodljive ideje eko-komunizma (iz romana Aleksa Garlanda) u oku malo je reći ugodnim egzotičnim destinacijama. Naravno, potpuno je druga stvar, ali i pitanje istinoljubivosti, što će se ubrzo u toj priči na putu ka sreći kolektiva isprečiti slabosti pojedinaca. Na sve to, kako znaju i oni kriptično-poslovični vrapci s grana,u Plaži se čuje i par rečenica na srpskom jeziku.
Captain Fantastic
Na uzorku poslednjih, recimo, deset godina, ovaj nenadano odličan američki indi film možda i najglasnije postavlja pitanje suštinske i praktične izvodljivosti čovekove odluke da se izmesti iz civilizacije i svesno krene u rikverc. A i Vigo Mortensen je očekivano odličan.
Off the Map
Još jedan film u režiji glumca (ovog puta u pitanju je bio Kembel Skot) koji je snažno poentirao na gotovo istovetnu temu. Posebnu draž ovog i slatkog i sjajnog malog filma predstavlja deo priče koji se tiče iznurenog poreskog inspektora što dolazi da ispita porodicu koja nema ništa za oporezovati a koji biva očaran njihovim načinom života i okreće leđa dotadašnjem životu i vraća se ljubavi – slikarstvu. A tu su i Džoan Alen, Sem Eliot, Dž. K. Simons…
Night Train to Lisbon
Premda ova sasvim solidna ekranizacija nije dobacila do visova istoimenog romana Paskala Mersijea, mnogovoljenog i kod nas, filmski Noćni voz za Lisabon pruža dovoljno ubedljiv prikaz tihog i samozatajnog profesora koji je rešio da pobegne iz vlastitog ušuškanog života.
Leave no Trace
Na ovozimskom FEST-u smo imali priliku da pogledamo ovaj novi film autorke sjajnog filma Winter’s Bone, u kome se lik (u nadahnutom tumačenju Bena Fostera) odlučuje za vidno radikalniji beg od nameta civilizacije na čiji tok nikako ne može da utiče. Leave no Trace u ključu izraženog realizma stiže i do privida bajkovitosti i preispituje dilemu koliko smo zbilja slobodni i uopšte kadri da oblikujemo vlastitu sudbinu.
Into the Wild
Za nešto srodno se u ovoj svojoj režiji opredelio i Šon Pen. Njemu je polazište bila dokumentarna proza o nastojanju mladog čoveka da putem na Aljasku razreši neke lične i opšte egzistencijalne pitalice, uz neminovno fatalan krajnji ishod. Emil Hirš je ostvario Oskara vrednu ulogu u ovoj filmskoj priči o begu nadahnutom neprolazno privlačnom knjigom Valden velikog Henrija Dejvida Toroa. Zanimljivo je da su udruženja roditelja u SAD u više navrata tražila izbacivanje Torovog Valdena iz školskog programa uz ono što što prikazuje Into the Wild kao ključni argument.
Vie Sauvage
Slična razmišljanja su očito pohodila i Francusku: Vie Sauvage Sedrika Kana, prikazivan i u Srbiji, u žiži ima priču sličnu onome u filmu Captain Fantastic – nakon što supruga odustane od zajedničkog nomadskog života kao lične borbe protiv ekstremistički ustrojenog potrošačkog društva, odbačeni suprug uzima sinove i kreće u beg u divljinu, beg dug čak jedanaest godina.
The Mosquito Coast
Ovaj film slovi kao jedan od najneubedljivijih filmova u inače izvrsnom rediteljskom nizu Pitera Vira. Ipak, svakako bi vredelo, ako se za to ukaže prilika, dati ovom začudnom studijskom ostvarenju novu šansu u vidu reprize. Ako ne zbog teme bliske fokusu ovog teksta, a ono već samo zbog neodoljivog glumačkog trojca – Harison Ford, Helen Miren i River Feniks.
The Grass Harp
Da je beg put boljeg, spokojnijeg, smislenijeg…. makar i na mikro-planu i u znatno manje dramatičnim okolnostima ipak moguće prikazuje ovaj sladak i nenametljiv film, ekranizacija čuvenog romana Trumana Kapotea, čija priča prati bekstvo dečaka i dvoje prpošnih starijih sanjara u kućicu na drvetu. U filmu glume Edvard Furlong, Pajper Lori, Sisi Spejsek, Valter Matau, Džek Lemon, Meri Stinburgen, Čarls Darning, Džo Don Bejker, Šon Patrik Flaneri…
Miris poljskog cveća
Ovdašnji predstavnik u ovom pregledu mogao bi da bude Miris poljskog cveća Srđana Karanovića. U ovom filmu cenjeni i skućeni prestonički glumac (igra ga Ljuba Tadić) iznenada odlučuje da ostavi sve, porodicu, karijeru, ugled… i da se zaputi put slobodarskog života u sirotinjskoj koloniji na reci. I ovaj film su u značajnoj meri obojili cinizam i mizantropija znana iz većine Karanovićevih ostvarenja, a na nova gledanja stiče se snažan utisak da inicijalna postavka ove priče ubrzo zadobija i obrise freak-show-a.
Ferris Bueller’s Day Off
Uz tek malo dovijanja i odstupanja od osnovne putanje moglo bi se utvrditi da bar jednim svojim značajnim delom i aspektom u ovu grupu raznorodnih pripada i ovo remek-delo Džona Hjuza, u kome odrešiti i domišljati tinejdžer, u društvu devojke i najboljeg druga, na dan beži iz škole put slobode i hedonizma. Tome u prilog ide i prilično potresna scena ispovesti glavnih junaka negde pri kraju tog uzbudljivog dana na temu svesti o predstojećim novim bukagijama koje im stupanje u svet odraslih neumitno donosi.
