Tragična sudbina poznatog domaćeg glumca: Slika njegovog groba ostavlja bez reči

Ako vam i slučajno nije poznato ime velikana (ali sram vas bilo ako nije) Milana Srdoča, onda ga sigurno pamtite po njegovim sjajnim ulogama.

Pamtite ga u filmovima Lude Godine i Žikina Dinastija, ali Majstorskoj radionici, kao i po filmu Poseban tretman, dečijoj seriji Neven, ali i seriji Muzikanti.

Glumac je preminuo 1988. Otišao je tiho i skromno kako je i živeo. Ipak, posebno rastužuju snimci i slike njegovog večnog prebivališta.

Na snimku vidimo da je njegov grob u kastastrofalnom stanju. Krst na zemlji, a spomenik ostario i dotrajao. Već nekoliko godina ljudi pokušavaju da naprave inicijativu kojom bi se pomoglo u obnavljanju njegovog spomenika na Novom bežanijskom groblju u Beogradu, ali za sad sve deluje bezuspešno.

Od rane mladosti igrao je u nekoliko pozorišta, među kojima su i daske koje život znače u Zaječaru, Beogradskoj komediji (Beogradsko dramsko) i Narodnom pozorištu.

Imao je sreće da zaigra čak i u vesternu, i to pored Stjuarta Grejndšera, zatim kod Gorana Paskaljevića u „Sutonu“ pored holivudskog glumca srpskog porekla Karla Maldena… Slobodnjak je bio od 58. Srdoč je stalno bio angažovan, kako na filmu tako i na televiziji.

U svoju večnu kuću preselio se na Božić, 7. januara 1988, u 68. godini. Otišao je tiho i skromno, kako je i živeo. Možda mnogo godina posle njegove smrti možemo da mu se odužimo za silne emocije koje je u nama svojom glumom izazivao.

Milan Srdoč je krajem Drugog svetskog rata izvukao „srećan loz“ jer je izbegao streljanje 1944, za koje je bio predviđen, zajedno sa Duškom Ilićem, u čijoj je glumačkoj grupi tokom rata igrao mahom Nušićeve komade. Ilića je narodna vlast streljala u Košutnjaku, bez suđenja, a Milan Srdoč je pomilovan u poslednji čas, ali je prisilno poslat na Sremski front, gde je lakše ranjen.