TV serije: „The Morning Show“ – A šta ako jutro ne promeni sve?

Sudeći po broju nominacija u trci za Zlatni globus, ali u drugim zvaničnim i svečarskim esnafskim odmeravanjima snaga, neizostavnim kako se primakne kraj svake kalendarske godine, serija The Morning Show je pun pogodak. Što je važno kako bi se u njenom slučaju barem malo fokusa pomerilo sa bučnih priča o basnoslovnim honorarima koje su perjanice ove nove američke TV senzacije dobijale za svaku od epizoda.

Međutim, kako i u ovom slučaju neko drugi dreši vlastiti buđelar i kako nagrade sasvim prirodno najviše znače onima koji ih na koncu priče dobiju, najvažnija stavka za gledaoce, posvećenike, zaluđenike ili samo one slučajno naišle je da je ovde u pitanju zaista odličan i zanimljiv televizijsko-serijski rad. Uz sve svoje brojne druge kvalitete, kao celina nadilazi krupnu senku glumačke aristokratije koja je okupljena u ovom slučaju, a tu su: Dženifer Aniston, Ris Viterspun, Stiv Karel, Mark Duplas, Bili Kradap, Džek Dejvenport, Gugu Mbeta Rao, Bet Pauli, ali i mnogi drugi dobro znani u manjim rolama (Mindi Kejling, Marša Gej Harden, Martin Šort, Embet Dejvic…). Sama faktografija, naprosto, vrlo brzo ispostavlja se manje značajnom od sveukupnog veoma povoljnog utiska o onome što nudi ova dramska serija krupnih ambicija i pretenzija.

Autorske (ali i producentske) pretenzije ovde jesu evidentno krupne, ali, na svu sreću, ovde nema ni tragova jalovoj pretencioznosti i brzo potrošnog i neizostavno iritantnog kvaziintelektualizma, koji je na uzorku poslednjih par televizijskih leta izveo snažan prodor u viđeniji deo prekoatlantske serijske ponude. The Morning Show, uprkos svim tim očitim ambicijama, istrajava na pitkosti i komunikativnosti kao jednoj od najbitnijh joj vrlina. Priča o silnim potresima i sukobima kada cenjena muška voditeljska zvezda popularnog jutarnjeg programa biva višestruko prozvana i optužena za seksualno uznemiravanje i predatorsko nasrtanje na saradnice data je u maniru mnogoljudne društvene hronike, koja je, pak, postavljena i ispripovedana pregledno, dinamično i zanimljivo, uz čvrsto oslanjanje na staru i oprobanu recepturu – u žižu staviti i pomno pratiti zanimljive likove (uz to, u odličnim glumačkim izvođenjima) u intrigantnoj situaciji.

Naravno, priča se dobrim delom dotiče i bavi sada već odjecima i posledicama cunamija (što barem isprva pokret #metoo i zaista jeste bio), ali ovde je to nesrećno nasleđe rigidnog patrijarhalnog i mahom mizoginičnog sistema prikazano uz pokušaj razumevanja onogo što je bilo, ali i onoga što je moglo da bude. Nažalost, zlatne šanse protraćene su usled poriva za senzacionalizmom, od koga, gle čuda, u značajnoj meri zavisi i traženost, vidljivost i ukupni značaj i samih medija. Ako je potrebno dodatno pojednostaviti tako okvirni utisak uz pomoć zgodne, rečite i skorašnje analogije, može se ustvrditi da The Morning Show, obraćajući se mahom ženama, može da se pojasni i kao varijacija na viđeno u ipak „muževnijoj“ seriji The Newsroom Erona Sorkina, koja je potonula usled neobuzdane pretencioznosti i insistiranja na praznom hodu kao značajnom autorskom postupku i maniru.

U tom smislu, The Morning Show jeste čedo srednjeg toka, ali i primer zdravih tendencija unutar struje koja za jednu od krunskih ambicija ima smislenu komunikaciju sa gledaocima na i dalje aktuelne, pa i dalekosežno uticajne teme. Uz to, The Morning Show daje povoda da se o njemu razmišlja i kao o deset i kusur sati dugom filmu vešto i efektno izdeljenom u epizode, a koji pleni šarmom i humorom, ne bežeći pritom niti od svoje očigledne društvene angažovanosti niti od svoje neporecive holivudske suštine.

Daleko od revolucionarnog rada, ali svakako istinski blizu punom pogotku u samo srce mete, ova nova serija predstavlja i povratak prestižnijeg dela američke produkcije zdravim populističkim korenima, o istom cehu dodatno i iznova približavajući serijski izraz sasvim srodnoj joj popularnoj kulturi kao možda i najprirodnijoj joj saveznici, ako ne i najsigurnijoj od svih sigurnih kuća.

Fotografije: Apple TV+