Veštačka inteligencija je napravila izbor idealnih glumaca za ulogu Džejmsa Bonda

Popularni filmovi naučili su nas da veštačku inteligenciju doživljavamo kao prilično nezgodnog neprijatelja. Kompjuteri i roboti sa velikog platna često se osvetnički trude da nam oduzmu život zarad svojih digitalnih interesa. Terminator, Ex Machina, 2001: A Space Odyssey, Westworld, Matrix… Gde god da se pogleda, bezbroj je veštačkih umova na filmu ostalo bez zdrave pameti i dobre namere.

Put do pojave inteligentnih i nezavisnih mašina veoma je dug, tako da još uvek ne moramo da se plašimo apokaliptičnih scenarija. Većina istraživača pretpostavlja da ćemo do svesne veštačke inteligencije doći tek krajem ovog veka. Pre toga, pored rešavanja tehnoloških problema, očekuje nas detaljno bavljenje etikom. Verovali ili ne, mi još uvek nemamo opšteprihvaćenu definiciju svesti. Ne možemo da se složimo ni gde ona počinje, ni gde se završava. Zbog toga se moramo čuvati nepromišljenosti, zadržati optimizam i podsećati da mašine budućnosti ne moraju biti strašno ljute. Star Wars je, na primer, ponudio neke od najsimpatičnijih pametnih robota koje smo videli na velikom platnu.

Šta se pod pojmom veštačke inteligencije podrazumeva danas? Najzahvalnije je reći da ona predstavlja zajednički imenitelj za niz algoritama koji mogu da obrade i uspostave vezu između ogromnih količina podataka. Možda toga nismo svesni, ali veštačka inteligencija je postala neizbežna u svakodnevnom životu. Ako se pitate zašto ste posle jednog klika na društvenim mrežama bombardovani sličnim sadržajem, sada imate odgovor. Video nadzor, navigacija ratnih letelica i aplikacije za prepoznavanje lica samo su neki od bezbroj drugih upliva ove tehnologije u ozbiljne aktivnosti čoveka.

Uprkos tome što je digitalna svest još uvek u jaslicama, u kojim bez programera ne može ništa da uradi, ne bi je trebalo omalovažavati. Doskora se film bavio veštačkom inteligencijom, a sada se ona bavi njime. Kompanija Largo, koja sprovodi analize filmova, upotrebila je ovu tehnologiju da bi pronašla idealnog glumca za ulogu Džejmsa Bonda. Obrada podataka obavljena je u pravom trenutku. Danijel Krejg je završio snimanje filma No Time To Die, poslednjeg u dugovečnom Bondovom serijalu, čija nas premijera očekuje u novembru. Kako se više neće vraćati junaku koji ga je proslavio, trka za novim licem poznatog tajnog agenta uskoro će postati glavna tema u filmskom svetu.

Largov digitalni kasting urađen je tako što je program, baziran na veštačkoj inteligenciji, analizirao miljenike producenata i publike, i pozabavio se sa više od 1000 karakteristika koje su zabeležene u njihovim glumačkim karijerama. Potom, prikupljeni su slični podaci o osobinama Džejmsa Bonda. Upoređujući ove dve grupe informacija, algoritam je registrovao preklapanja, tako da je odgovor na pitanje ko bi bio odličan u ulozi Bonda predstavljen u tri top-liste.

Henri Kavil odneo je pobedu pri analizi glumaca iz Britanije. Veštačka inteligencija je procenila da sa Bondom ima 92,3% preklapanja. Harizmatični glumac je poslednjih godina najpoznatiji po ulogama Supermena i Geralta od Rivije, glavnog junaka serije The Witcher. Producenti su njegov potencijal primetili još 2005. godine, kada je bio u užem izboru za ulogu. Posao je tada dobio Danijel Krejg i opšte je mišljenje da Kavil nije prošao dobro na audiciji zato što je bio previše mlad. Prošle godine je otkrio da ga je sputavao i višak kilograma. „Sećam se da je reditelj Martin Kembel rekao ‘Izgledamo malo debeljuškasto, Henri’. Nisam znao kako da se hranim i treniram i drago mi je što je to spomenuo, jer dobro podnosim istinu. Pomaže mi da budem bolji“, rekao je za Men’s Health.

Ako se producenti budu rukovodili Largovim programom imaće, pored Kavila, još mnogo imena za razmatranje. Na drugom i trećem mestu u trci za Bonda su Ričard Armitaž (The Hobbit) i Idris Elba (Luther), dok ostale pozicije zauzimaju Čarli Hanam (Sons of Anarchy), Tom Hardi (Mad Max: Fury Road), Danijel Krejg (aktuelni Bond), Sem Hjuen (Outlander), Ričard Maden (Game of Thrones), Džejmi Bel (Billy Elliot), Tom Hidlston (Thor), Riz Ahmed (The Night Of), Džejms Norton (Little Women) i Ejdan Tarner (Poldark).

Nijedno od spomenutih imena, međutim, ne kotira se tako dobro kao novozelandski glumac Karl Urban (The Boys), čiji rezultat od čak 96,7% obezbeđuje prvo mesto na listi glumaca koji nisu britanskog porekla. Drugu i treću poziciju u ovoj kategoriji zauzeli su Kris Evans (Captain America) i Vil Smit (Bad Boys).

Pošto se često pitamo kako bi Bond izgledao kada bi ga glumila žena, veštačka inteligencija ponudila je odgovor i na to pitanje. Đina Karano (Deadpool) pobedila je sve fantastičnim rezultatom od 97,3%, očekivanim ako imamo u vidu da je reč o bivšoj MMA sportistkinji, koja se najbolje snalazi u akcionim filmovima. Sledećih pet mesta zauzele su Kejti Sakof (Battlestar Galactica), Anđelina Džoli (Salt), Mila Jovović (Resident Evil), Keri En Mos (Matrix) i Paula Paton (Mission: Impossible).

Poslednja ponuđena analiza pogled je u prošlost. Bavila se glumcima koji su nekada igrali Bonda i rezultat je rang lista koja većini obožavalaca ne izlazi u susret. Omiljenog Šona Konerija veštačka inteligencija ne preferira previše. Prema njenim rezultatima najbolji izbor bio je Rodžer Mur (91,8%), a za njim slede Pirs Brosnan (90,8%), Šon Koneri (90,3%) i Timoti Dalton (88,5%).

Poigravanje kompjuterskim tehnologijama i pravljenje top-lista veoma je zanimljivo, ali filmske odluke bazirane na proračunima mogle bi postati upitne ako se pretvore u poslovni standard. „Važno je razumeti da je ulogu veštačke inteligencije u nastanku filmova najbolje održati na nivou pomoćnog oruđa, koje nam omogućava da radije brzo podupremo ljudske instinkte, umesto da ih njom u potpunosti zamenimo“, rekao je Sami Arpa, direktor i koosnivač kompanije Largo.

Mnogim talentovanim pojedincima statističke analize Largovog tipa mogle bi u suprotnom da sputaju karijeru. Kreativnost i mogućnost da budemo iznenađeni sužavaju se ako sve prepustimo kompjuteru. Neko ko, na primer, ima veliki potencijal da postane akciona zvezda, mogao bi na listama ostati po strani ako ranije nije glumio ni u jednom akcionom filmu. Čak i kada bi ga program uzeo u obzir, rezultat takvog glumca, izražen u procentima, ne bi mogao da se meri sa drugima.

Largo uveliko nudi usluge producentima, rediteljima i piscima koji tragaju za lakim, kompjuterskim rešenjima svojih problema, ali digitalno proročište ne bi trebalo da vodi glavnu reč u kreativnim industrijama. Najpoznatije filmadžije današnjice planirale su svoja dela u sopstvenim, a ne veštačkim umovima.

Izvor: largofilms.ch

Naslovna fotografija – Henri Kavil na posteru filma The Man From U.N.C.L.E. (izvor bhmpics.com)