Video klub koji odbija da se preda: Poslednji „Blokbaster“ još uvek iznajmljuje filmove

Devedesetih godina prošlog veka nestrpljivi ljubitelji filma, koji su živeli van Beograda, nisu imali mnogo izbora. Ako antena u provinciji nije hvatala signal prestoničkih kanala sa zavidnim, ilegalnim filmskim programom, morali su u video klub. Tamo ih je obično čekala agonija. Prvo su morali da se strpe dok film ne stigne u grad, a posle da se nadaju da dežurni komšija nije dospeo do kaseta pre svih. Posebni krugovi pakla rezervisani su za one koji su imali tu sreću da budu dobri prijatelji sa radnicima ili vlasnicima video klubova, pa su naširoko koristili privilegiju odnošenja kopija preko veze na neodređeno vreme.

„Biće vraćeno sutra. Hoćete da rezervišete?“, bio bi u tom slučaju čest odgovor, a po povratku bi se opet javila mogućnost da se ispod stola kaseta čuva za nekoga drugog, uz jednostavno objašnjenje da još uvek nije vraćena. Upornost se, međutim, isplaćivala. Kome se nije čekala čitava večnost da neki film pogleda u bioskopu, dolazio je na kraju do snimka miljama udaljenog od današnjeg kvaliteta slike.

Kopije su nastajale tako što su pirati nosili kamere na bioskopske projekcije i krišom snimali platno. Nije teško zamisliti kakav je bio rezultat tog postupka. Ako je snimak zabeležen iz centralne pozicije dvorane, a ne sa sedišta postavljenih sa strane, bio je pun pogodak. Devedesete su tako ostale upamćene kao ludo vreme iščašenih prikaza i očajnog zvuka. Gledano sa ove distance, bila je to adekvatna refleksija realnog života.

Sjedinjene Države nisu bile pogođene ratovima i sankcijama, pa su njihovi video klubovi radili sa pristojnim, originalnim izdanjima. Tržištem je vladao Blokbaster, jedan od najvećih lanaca video klubova na svetu, koji je na vrhuncu moći imao više od 9000 lokala. Ovaj gigant uspevao je da se bori sa konkurencijom tokom dvehiljaditih godina proširujući obim poslovanja. U njegovu ponudu bile su uključene usluge striminga, videa na zahtev i iznajmljivanja digitalnih diskova putem pošte. Uprkos tome, posao je počeo da posustaje.

Nemogućnost da se kompanija prilagodi novim vremenima dovela je do njenog kraja. Sve moćnije striming paltforme, poput nezaobilaznog Netfliksa, lako su odnele pobedu. Kompanija je proglasiila bankrot 2010. i ubrzo je prodata Diš netvorku za 320 miliona dolara. Međutim, pojedini video klubovi nekada moćnog lanca odbijali su da se predaju. Tek prošle godine zatvoren je Blokbaster iz australijskog grada Perta, a drugi, koji radi u Firenci, više nema neophodnu licencu. Tako je titulu poslednjeg operativnog Blokbastera poneo video klub iz Benda, grada od stotinak hiljada stanovnika u centralnom delu Oregona.

Sendi Harding menadžerka je ovog objekta od 2004. godine, a čini se da pod njenom upravom video klub uspeva da preživi sve nevolje, pa čak i one koje izaziva epidemija korona virusa. Da bi ponudila novi sadržaj, ona je u septembru omogućila malom broju ljudi da iznajme video klub preko sajta Airbnb i prespavaju u njegovim prostorijama. Ljubitelji filma, koji su tokom nekoliko vikenda uspeli da rezervišu prostor na jednu noć, ohrabrivani su da se obuku u stilu devedesetih, a na raspolaganju su imali udobnu sofu, veliki televizor, video rekorder i celokupnu kolekciju filmova na kasetama i diskovima, idealnu za filmski maraton.

Pored dovitljivosti menadžerke, jedna od tajni uspeha poslednjeg Blokbastera krije se i u nedostatku brzog interneta u široj okolini Benda, koji je neophodan za gledanje sadržaja preko striming platformi. Stanovnici koji nisu opremljeni boljim priključkom zato se rado odlučuju za iznajmljivanje omiljenog filma u video klubu i vraćanje diskova u roku od sedam dana.

Nostalgija takođe igra veliku ulogu. Blokbaster je svedok minule epohe, pa se ulazak u njega doživljava kao atrakcija. Postao je pogodan za razvijanje kultnog statusa i turizma. Od oko 4000 članova, koliko ih video klub ima, pojedini su putnici koji su ciljano došli da vide kako on danas izgleda. „To što smo poslednji, udahnulo nam je nov život. Tretiraju nas kao slavne ličnosti“, rekla je Sendi Harding prošle godine za Njujork tajms.

U video klubu se prodaju šolje, kačketi i magneti. Jednom mesečno održavane su večeri komedije i trivija takmičenja, a lokalni proizvođač piva napravio je seriju pića pod nazivom Poslednji Blokbaster. U julu je, u bioskopu na otvorenom, prikazan i istoimeni dokumentarac. Reditelj Tejlor Morden prikupio je 40 000 dolara preko Kikstartera da bi ga dovršio, a u njemu se pojavljuju i poznate ličnosti poput reditelja Kevina Smita.

Svest da bi nešto trebalo očuvati može da dovede do zavidnih rezultata i učini posebno vrednim nešto što je do juče smatrano prevaziđenim. Upravo se to dogodilo Blokbasteru. „Isto je kao sa starim pločama i tim što svi ponovo žele da imaju gramofone. Došli smo do mesta na kom se nešto što je zastarelo ponovo vraća – definitivno postoji interes da se ovaj gotovo izumrli način uživanja u filmovima održi u životu“, rekla je Harding.

U vreme kada se naširoko raspravlja da li će bioskopi preživeti niko, naravno, ne očekuje veliki povratak video klubova u naše živote, niti bi takva očekivanja bila opravdana. Međutim, to ne znači da bi trebalo zanemariti snagu i emocije alternativne scene. Ovde je reč o zajednici istomišljenika koja se namerila da očuva jedno posebno iskustvo. Poslednji Blokbaster, sa oko 12 000 naslova za iznajmljivanje, postao je na taj način nešto poput muzeja. Mesto gde se neguju tragovi popularne kulture i prakse koji više gotovo da ne postoje, ali ljudi imaju potrebu da ih se sećaju i, ponekad, praktikuju – klub se još uvek snabdeva novim naslovima preko kompanije Vobajl.

U prošlogodišnjem hit filmu Captain Marvel jedna scena odigrava se upravo u rekreiranom video klubu nekada uspešnog lanca Blokbaster. Videćemo da li će zahvaljujući takvim potezima obeležja devedesetih doživeti povratak, kao što su se osamdesete vratile na velika vrata posle filma Guardians of the Galaxy i serije Stranger Things. Ukoliko se to dogodi, a verovatno je samo pitanje vremena, za poslednji video klub iz Benda sigurno neće biti krize.

Naslovna fotografija – unutrašnjost video kluba Blokbaster prilagođena za prenoćište (foto architecturaldigest.com)