Zanimljivosti sa snimanja filma „Čudesna sudbina Amelije Pulen”

Zvuk harmonike, zveckanje pribora za jelo u pariskom bistrou i glas Andrea Disolijea u ulozi naratora priče… Ovako bi ukratko izgledala atmosfera filma Čudesna sudbina Amelije Pulen, koji je osvojio gledaoce širom sveta. Premijerno prikazivanje odigralo se 2001. godine, i tada niko nije mogao da pretpostavi da će delo reditelja Žan-Pjera Ženea pobrati sjajne kritike. No, i danas sa podjednakim ushićenjem pratimo avanture glavne junakinje Amelije u krajnje neobičnom okruženju. Ukoliko spadate u grupu ljudi iz prethodne rečenice, onda verujemo da ćete uživati u nastavku teksta, gde vas očekuju zanimljivosti sa seta.

1. Međunarodni uspeh

Poznato je da bioskopi u Americi nisu blagonakloni prema stranim ostvarenjima, međutim ovaj film odstupa od pravila. Svojevremeno je zavredeo 5 nominacija za nagrade u Kanu i Los Anđelesu, ali i odličan prijem kod kritike i publike. Stoga ne čudi podatak da je širom sveta prodato više od 32,4 miliona ulaznica, od kojih čak 23 miliona van Francuske. Ovo ga stavlja na peto mesto najuspešnijih francuskih filmova u inostranstvu, gde se na prvom mestu nalazi Intouchables, iza koga slede Taken 2, The Fifth Element i Taken 1.

2. Druga Amelija

Kada pomislimo na Ameliju, prva slika je naravno glumica Odri Tatu. Nestašnog osmeha, porcelanskog tena i tamne kose, ona neodoljivo podseća na lik Snežane iz mnogima omiljene bajke za decu. Međutim, prvobitan izbor za ovu ulogu bila je Britanka Emili Votson. Do saradnje nije došlo zbog neusklađenosti termina i nedovoljno dobrog izgovora francuskog pomenute glumice. Zbog toga su unete izmene u scenario, a reditelj se okrenuo traganju za novom glumicom. Nakon proučavanja biografije Odri Tatu, odlučio se za nju. Jednom prilikom je otkrio kako ga je pridobila u prvim sekundama razgovora, a ostalo je istorija. Kako je glumica na bioskopskom platnu opravdala ukazano poverenje, usledile su nove ponude i karijera je krenula uzlaznom putanjom.

3. Fotografija živih boja

Ovo ostvarenje nastajalo je u periodu promena na filmu, te se reditelj poigravao mogućnostima, preciznije efektima. Naime, odlučio se da akcenat stavi na saturaciju ne bi li dočarao atmosferu sa ulica Pariza, koja je mnogima prirasla k srcu. Inspiraciju je pronašao šetajući Monmartrom, kao i posmatrajući radove brazilskog umetnika Žuareza Makada. U razgovoru za jedan magazin 2018. godine, otkrio je da je reč o prvom filmu koji je kalibriran digitalno, te je imao odrešene ruke kada su u pitanju boje. Kada se osvrne na to iskustvo, pomisli da je možda preterao i da je krajnji rezultat napadan za oči, ali tada je mislio da, u dogovoru sa drugim autorima, radi pravu stvar.

4. Dostupne lokacije

Parižani i njihovi gosti mogu obići lokacije koje su zabeležene u kadrovima. Za početak, preporuka je Rue Lepic na Monmartru, zatim Rue des Trois Frères i Gare de lʼEst. Ono što će vas možda obradovati, posebno ukoliko planirate posetu gradu svetlosti, jeste da Café des 2 Moulins zaista postoji i da upravo tu možete napraviti predah. Reditelj, koji je navikao na snimanje u zatvorenom prostoru, ovaj put je imao poteškoća u vidu uklanjanja bilborda iz kadra, jer je zamisao bila da film ima vintidž prizvuk.

5. Od Holivuda do Pariza

Žan-Pjer Žene je pre rada na ovom filmu, stvarao u Americi, i to na dobro poznatom projektu, Alien: Resurrection. Međutim, mislima je bio na Monmartu, i mada poslovno ispunjen, maštao je o francuskom filmu i atmosferi prestonice. Želeo je da snima skromnije ostvarenje sa prijateljima. U trejleru se može čak i primetiti potvrda ove teze, koja je na simpatičan način spomenuta od strane naratora. On, naime, gledaocima poručuje da je reč o filmu istog žanra kao gorespomenuto ostvarenje snimljeno u Americi 1997, odnosno da je u pitanju naučnofantastični film.

6. Prožimajuće melodije

La Valse dʼAmélie i Comptine d’un autre été samo su neke od kompozicija iz ovog filma koje nas dirnu kad god ih čujemo. Za komponovanje je bio zadužen Jan Tjersan, a rezultat predstavlja kombinaciju originalnih i nekoliko melodija sa prethodnih albuma ovog muzičara i kompozitora. Reditelj se odlučio za do tada nepoznato ime, jer mu se dopalo ono što je imao priliku da čuje. Još jednom, kao i u slučaju glavne glumice, intuicija ga nije prevarila, naprotiv. Tako se muzika iz filma 2003. godine našla na trostrukoj ploči, koja je samo u Francuskoj prodata u čak 900.000 primeraka, dok je ukupan broj prodatih primeraka u svetu čak dva miliona! Stoga ne čudi da je pomenuti kompozitor dobio mnoga priznanja i nagrade za rad na ovom filmu, uključujući i nagradu Cezar 2002. godine.

Izvor: Vogue France

Fotografije: Pinterest