Zbog epizode popularnog crtanog filma više hiljada dece je završilo u bolnici, a ona više nikad nije prikazana

Popularni anime Pokemoni prvi je put je objavljen 1997. u Japanu i još uvek je omiljen među decom širom sveta.

Međutim postoji jedna epizoda koje se mnogi ne sećaju, pod nazivom „Dennō Senshi Porygon“ koja je napravila mnoge probleme. Epizoda je emitovana 6. decembra 1997. i nikada više nije prikazana.

Naime, nakon emitovanja epizode više od 600 dece hitno je prebačeno u bolnicu sat vremena nakon emitovanja. Deca su tvrdila da imaju razne simptome uključujući grčeve, mučninu i povraćanje, a čudna „bolest“ brzo se proširila zemljom.

Povezani članci

„Bučevi“ zovu Bogdana i ekipu na Taš: Nek neko javi košarkašima da imaju karte za koncert Buč Kesidija u subotu

„Patrolne šape – moćni“: Film koji će vas rastopiti od slatkoće

U to je vreme zaključeno je da su jake nijanse crvene i plave stroboskopske rasvete u sceni kada Pikaču lansira jedan od svojih visokooktanskih električnih izliva energije uzrok nenadanih napada kod dece.

Sledeći dan TV Tokyo izdao je izvinjenje i obustavio seriju. U danima koji su usledili nakon emitovanja epizode neverovatnih 12.700 klinaca bilo je pogođeno neobičnom bolešću.

Usledila je četveromesečna istraga, ali nije pronađen neki očigledniji uzrok simptoma kod dece pa su se Pokemoni vratili na ekrane. S obzirom na to da su prethodne epizode sadržavale scene slične onoj o kojoj je reč, a nisu izazvale nikakve probleme, istraživači paranormalnog Benjamin Radford i sociolog Robert Bartholomew odlučili su detaljnije prouče stvar.

U istraživanju iz 2001. Radford i Bartholomew primetili su da je nekoj deci koja su bila hospitalizovana nakon gledanja epizode dijagnostifikovana fotosenzitivna epilepsija, ali većini ipak nije. Imajući to na umu, zaključili su da je masovna histerija uzrok simptoma kod dece.

„Mnogi dečji simptomi nisu imali prepoznatljivu organsku osnovu, a osim proverenih slučajeva napada, prijavljeni su simptomi bili minorni i kratkotrajni, a žrtve su gotovo isključivo bila školska deca u ranoj adolescenciji i teskoba zbog dramatičnih medijskih izveštaja o prvom talasu prijava bolesti bila je evidentna“, napisali su.

„Medijski izveštaj i publicitet su širili histeriju kako se i vest o bolesti širila, usađujući ideju ili zabrinutost u zajednicu dok se učvrstila ili potvrdila istinitost o bolesti za prve žrtve“, dodali su. Oko 700 dece prvobitno je hospitalizovano u večeri emitovanja programa i sledećeg dana, a broj se popeo na više od 12.000, nakon što su japanske novinske kuće objavile incident.

„Epizoda je dominirala japanskim vestima. Japanska deca koja nisu čula za svoje vršnjake iz vesti ili od svojih roditelja, doznala su za to onog jutra kada se o napadima pričalo u školskim dvorištima. Jednom kada su deca imala priliku da čuju panične izveštaje o onome što se dogodilo putem masovnih medija, svojih prijatelja i škola, broj dece za koju je sledeći dan prijavljeno da su bila inicijalno pogođena, porastao je za 12.000“, zaključili su.

Nakon svojih otkrića, njih dvojica su upozorili da bi nas preveliko oslanjanje na masovne komunikacije moglo dovesti u opasnost od budućih izbijanja masovne histerije.