Kraj divljine i usamljenost čoveka: Obojene fotografije Džima Notena
Kada posmatramo diorame sa životinjama, koje se mogu videti u muzejima širom sveta, obično potiskujemo suštinu. Doživljavamo ih kao obrazovna sredstva ali, koliko god da su nalickane, one su poput groblja. Preparirana trupla životinja iskorišćena su da bi se posetiocu ponudio egzotični prozor u svet prirode, koji ga ubeđuje da takva priroda zaista postoji „negde tamo“.
Suočena sa smrću, podsvest posmatrača ipak stvara nemir i drugačiju poruku od planirane. Životinje koje u nas gledaju s druge strane stakla prestaju da svodoče o dalekoj, nepoznatoj i egzotičnoj prirodi, pretvarajući se u morbidan prikaz njenog izumiranja. Prazne ljušture praznog pogleda u neobičnom muzejskom kontekstu upozoravaju na opasnost da bi mogle biti sve što će ostati od divljine i bogatstva živog sveta. Imajući to u vidu, nije nikakvo čudo što je fotograf Džim Noten upravo u njima pronašao inspiraciju.
Većina radova ovog umetnika iz serije Eremozoik nastala je tako što je fotografisao eksponate ili diorame u muzeju, a potom ih digitalno menjao i bojio. Rezultat su prikazi životinja koji izgledaju kao da potiču sa druge planete, u šta se možete uveriti u galeriji ispod ovog teksta.
Neobičnim manipulacijama koloritom Noten je uspeo da skine konvencionalnu masku muzejskih postavki i izvuče njihov gotovo nekrofilski podtekst na površinu, čime bolno podseća na sve veću usamljenost i prazninu u okruženju čoveka. „Kreiranjem nestvarnih postavki sugerišem da je naša slika prirode izmišljena“, rekao je. „Takođe me zanima kako smo postali mentalno odvojeni i izolovani od prirode – divlje životinje su negde drugde, u izolaciji, dokumentarcima, safari parkovima, zoološkim vrtovima. Kao da su od drugorazrednog značaja dok ljudi sve više ovladavaju svakim kutkom planete.“
Naziv Eremozoik takođe potcrtava namere autora. Termin potiče od američkog biologa Edvarda Ozborna Vilsona, koji ga je skovao da bi istakao sveobuhvatan uticaj savremene civilizacije na izumiranje vrsta. Noten se na sličan način i ranije bavio prirodom. U prethodnoj seriji fotografija, nazvanoj Planine Konga, ponudio je svoju viziju izmišljenog afričkog predela, koji je opsedao maštu ljudi devetnaestog veka.
Tehniku bojenja fotografija, koju je primenio u oba projekta, autor naziva digitalnim slikarstvom i ističe da ne primećuje veliku razliku između upotrebe digitalnih alata i poteza četkicom. „Možete se vratiti fotografiji iznova i iznova, menjajući je i radeći u slojevima, dodajući i oduzimajući elemente i boje. Obično počinjem sa ‘osnovnom fotografijom’, velikim fajlom koji biste mogli da izjednačite sa platnom, i radim na njoj, ponekad nedeljama, da bih dobio ciljani završni rezultat.“
Serija Eremozik biće izložena u londonskoj galeriji Grove Square do 18. novembra. Deset odsto od prodaje fotografija biće dodeljeno međunarodnoj organizaciji Fauna i flora, koja je očuvanju ugroženih vrsta posvećena od 1903. godine. Ovako dug period od osnivanja organizacije možda je najbolji pokazatelj kontinuiranog štetnog delovanja čoveka i njegove nemogućnosti da zaustavi uništavanje prirode.
Noten veruje da problemi nastaju jer smo u evolucionom treptaju oka napravili jaz u odnosu na naše pretke, čija je povezanost sa prirodom bila nemerljivo veća, i nada se da će serija Eremozoik stvoriti mogućnosti za pozitivne promene. „Imao sam ideju da napravim višebojne scene koje bi funkcionisale poput magične verzije Šangri La: odražavale bi našu fiktivnu, ružičastu ideju o svetu prirode, kao i našu nepovezanost sa njim“, rekao je. „Ali tu je u igri još jedna priča: mi smo još uvek biološka vrsta koja je podložna zakonima prirode.“
Izvori: jimnaughten.com, theguardian.com, fadmagazine.com, trebuchet-magazine.com
Naslovna fotografija – Orangutani (foto Jim Naughten, theguardian.com)
