Danica Ćurčić: Emotivan susret sa publikom u Beogradu

Jubilarni, pedeseti FEST je za nama, neki od filmova u ovom kratkom međuvremenu postali su deo i redovnog bioskopskog repertoara; to važi i za zapaženi i prilično nesvakidašnji film Mrak scenariste i reditelja Dušana Milića. Tim povodom razgovarali smo sa glavnom glumicom u tom ostvarenju, Danicom Ćurčić, traženom i hvaljenom danskom, skandinavskom i sve više i evropskom glumicom srpskog porekla. Ona je napokon zaigrala i u rodnoj Srbiji, u filmu koji predstavlja panevropsku koprodukciju naše zemlje, i njene Danske, kao i Bugarske, Grčke i Italije.

Da li je Vaš angažman u filmu Mrak bio sticaj okolnosti ili ste možda i ranije priželjkivali da zaigrate i u nekom srpskom filmu?
Mrak je moj prvi projekat na srpskom jeziku, i scenario me je odmah privukao, kao i čitav tim koji je radio na tome. Zapravo sam preko producentkinje Snežane van Hauvelingen stupila u kontakt sa rediteljem Dušanom Milićem, tako da njoj dugujem ogromnu zahvalnost što me je otkrila u Danskoj. Dugo sam želela da igram na svom maternjem jeziku.

Mrak je koprodukcija Srbije i Danske, što baš i nije čest slučaj. Da li Vam je to bilo od posebnog značaja, ne samo u metaforičnom smislu?
To sa takvom koprodukcijom je bila divna stvar, posebno imajući u vidu i zadivljujući doprinos dizajnera zvuka, Kristijana Ejdnesa, koji je, po mom mišljenju, ostvario ogroman doprinos muzici i zvučnom pejzažu ovog filma.

Kako ste doživeli Mrak gledajući ga sa festivalskom publikom? Da li je film ispunio Vaša očekivanja?
Prikazivanje filma u Beogradu bilo je izuzetno dirljivo iskustvo. Ovde sam prvi put pogledala film na velikom platnu i sa baš brojnom publikom. S druge strane, tu je i činjenica da je moja porodica u Beogradu mogla da pogleda ovaj film. To što sam bila u prilici da sa njima podelim nešto na čemu sam radila i, naravno, u svom rodnom gradu – za mene je sve to predstavljalo nešto zaista posebno.

Šta vas je u priči i idejama Mraka posebno zaintrigiralo i dotaklo?
Veoma su me dotakli metafizički i egzistencijalistički aspekti ovog filma. Ta činjenica da bi to mogla da bude priča o bilo kom ratu na bilo kom mestu u svetu, a da se tu odvijala i velika drama unutar same porodice. Zlo nema lice, to je gotovo pa lice prirode, povremeno čak i apstraktna sila, a povremeno je uvećava rat koji oni stvaraju u sebi samima i međusobno.

Koliko ste bili upućeni u ranije filmove Dušana Milića i šta je ono ključno što Vam je on pojasnio u vezi sa Mrakom, šta Vam je od njegovih smernica tu bilo najdragocenije?
On je veliki vizionar, a i vredan radnik i dao je sve od sebe i ljudima koji ga okružuju tokom stvaranja ovog filma. On ima sjajan senzibilitet i izrazito je odlučan i usredsređen. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da radim sa njim.

A da li ste pomalo i strepeli od te svedene strukture filma?
Pa, nema sumnje da je ovo bio izazovan film za rad. To je film o opstanku, i u scenama smrt je uvek negde tu, iza ugla. I, naravno, ova je priča zahtevala puno pripreme na planu emocija. U fokusu sam imala Vukičine fizičke radnje, to što ona radi, kako ona uspeva da zadrži zdrav razum i kontrolu po kući, jer je bilo tako teško da se iskažu stvari koje treba reći među njima u toj maloj porodici. Bilo je to gotovo kao da glumite po minskom polju, a i to je predstavljalo krupan izazov.

Šta Vam prvo pada na um kada se pomene Vaša saradnja sa direktnim partnerima u filmu (malom Mionom i Slavkom Štimcem)?
Kada na to pomislim, na lice mi se vraća širok osmeh. Njih dvoje su neverovatno divni i topli, zaista sam uživala radeći sa njima. Toliko smeha, toliko razgovora. Zapravo smo se u pauzama snimanja i silno zabavljali.

Mrak izdvaja i ta zaista specifična i uspela scenografija Milenka Jeremića, recite nam nešto o odnosu koji ste kao glumica izgradili i prema tom aspektu ovog filma.
Moram da kažem da me je ta scenografija ostavila bez reči. On je napravio čitavu tu kuću, od podruma do krova. A puno je razmišljanja udenuto u svaki detalj kuće. To mi je, kao glumici, dosta olakšalo posao – jer imala sam tu dosta toga sa čim sam morala da izađem na kraj. Smatrala sam da je veoma važno da, što je moguće podrobnije, upoznam svaki kutak te njihove kuće. A pritom, dosta dijaloga tu je bilo neizgovoreno, tokom kretanja po i oko kuće. A i na samom kraju snimanja, ta kuća je zaista bila spaljena (kao i što se vidi na filmu).

Na čemu trenutno radite, gde ćemo još moći da Vas gledamo u nekoj doglednoj budućnosti?
Upravo sam u Crnoj Gori završila snimanje debitantskog filma Senada Šahmanovića – Sirin. On je napisao divan scenario i sjajno mi je kada sam u prilici da radim sa glumcima širom Balkana. A sada idem u Hrvatsku, u Istru, gde ću dva meseca snimati jedan danski film. Nadam se da će mi se otvoriti još mogućnosti da radim na prostoru Balkana. Smatram da na ovim prostorima ima tako puno važnih mladih talenata i tako puno značajnih priča koje treba ispričati.

O filmu Mrak

Radnja psihološkog trilera Mrak se dešava u vreme martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, nakon Uskrsa 2004. godine. Film obrađuje temu života u stalnom strahu srpske devojčice Milice, koja, nakon što su joj otac i ujak nestali, ostaje sama sa majkom i dedom u sablasnoj kući. Porodicu čuvaju prijateljski nastrojeni pripadnici italijanskog KFOR-a čija prekomanda, ipak, menja sve…

Autorsku ekipu filma čine scenarista i reditelj Dušan Milić, direktor fotografije Kiril Prodanov, scenograf Milenko Jeremić, kostimografkinja Lidija Jovanović, montažer Janis Halkijadakis i kompozitor Kristijan Ejdnes Andersen (čest saradnik Larsa fon Trira i Nikolasa Vindinga Refna)… U Mraku glume Danica Ćurčić, Slavko Štimac, Miona Ilov, kao i Flavio Parenti, Ivan Zerbinati, Nikola Kent, Daren Peti, Nikola Rakočević, Slaviša Čurović, Slađana Bukejlović…

Danica Ćurčić

Filmska karijera Danice Ćurčić, koja je odmah po diplomiranju pozvana da bude deo ansambla Kraljevskog danskog teatra, otpočela je pre deset godina, i ona je do ovog trenutka igrala i u sledećim filmovima i serijama: Over the Edge, Valander, Most, On the Edge, The Absent One, Silent Heart, All Inclusive, Long Story Short, Gold Coast, Across the Waters, Nobel, Izmaglica (po noveli Stivena Kinga), Darling, Warrior, Mom Squad, Idemo da krademo konje, The Exception, The Seclusion Dogma, Equinox, Murina, The Shadow in My Eye… Ovdašnja publika je sigurno nedavno zapazila i po glavnoj roli u hit-seriji Čovek od kestena (The Chestnut Man), seriji iz domena podžanra znanog kao nordic-noir, a zasnovanoj po i kod nas prevedenom romanu autora Serena Svejstrupa.

Naslovna fotografija: Staša Bukumirović