Goran Vasović (Eva Braun): Inspiracija je svuda, ali inspiracija je uvek i pre svega ljubav

Ove godine se navršava 25 godina od albuma Heart Core benda Eva Braun, kojim se bend pozicionirao kao jedan od najznačajnijih pop-rok bendova u okruženju.

Bend iz Bečeja održaće 7. aprila koncert u Domu omladine Beograda kako bi se obeležilo četvrt veka od svojevrsne prekretnice i jednog od najprodavanijih albuma na ovim prostorima.

Goran Vasović nam je tim povodom odgovorio na nekoliko pitanja o samom albumu i prijemu kod publike, kao i planovima Eve Braun za budućnost.

Počeli ste svojevrsnim obradama nekih starih hitova, a sada ste se vratili izbacivanju singlova, baš kao u stara vremena. Da li to znači da je neka ranija era muzike ipak neprevaziđena?

Kod nas je u stvari paradoksalna situacija jer smo mi, kad smo osnovali bend, rano krenuli da sviramo autorske pesme, nismo ni svirali obrade. Cela ideja Eve Braun, prve postave, bila je da osnujemo bend da bismo imali kome da sviramo svoje pesme. Upravo zbog toga smo relativno brzo imali materijal za album i imali smo sreće da brzo nađemo izdavača.

Ja ne bih tvrdio da se vraća ovakva ili onakva era muzike, to je sve relativna stvar. Polako nestaju albumi u muzici i više se vraćamo na singl. Zašto? Tehnološki napredak i razni servisi doveli su do toga da ljudi konačno imaju mogućnost da sami sebi prave kompilacije na telefonu koje posle slušaju.

To je dovelo do toga da, ne mogu da kažem baš, nemaju vremena, da su manje zainteresovani za album, a da su ponovo usredsređeni na pesme.

Ja sam jednom prilikom rekao da, koliko god to nekim ljudima zvučalo loše, ne treba da zaboravimo da je rokenrol nastao i počiva na singlovima, a tek praktično od Narednika Pepera i Bitlsa 1967. godine su krenuli albumi kao glavni muzički medij.

S obzirom na to da sam neko koga u svemu ovome najviše interesuje pisanje pesama, odnosno kako da pesma stigne do publike, meni najviše odgovara ovakav način rada, tako da se ja negde nalazim u tome.

Šta će biti u budućnosti ja zaista ne znam, ali Eva Braun ne planira da snima više albuma, besmisleno je uložiti toliko i rada i truda i novca i svega, snimiti 12 ili 15 pesama, od čega će ljudi prepoznati samo one dve, tri koje su singlovi, a ostale samo oni koji su baš ekstremni fanovi.

Tako da ja mogu dosta čvrsto da tvrdim da ćemo nastaviti ovako kako smo radili prethodnih godina, da ćemo izdavati singlove, eventualno će albumi biti kompilacija tih singlova, kao što planiramo sad krajem godine da objavimo sve singlove koje smo imali u prethodnih deset godina na jedan album, odnosno jedan nosač zvuka.

Kada možemo da očekujemo sledeći singl, da li će možda posetioci imati priliku da ga čuju na koncertu u Domu omladine?

Mi mo sada objavil i novi singl, Jadransko more, mogu reći da sam jako zadovoljan prijemom. To je u stvari prvi singl nakon godinu dana pauze i planiramo sada da malo ubrzamo tempo. Ideja je da naredni singl bude objavljen negde u junu i ja sa nadam da će se to tako zaista i desiti.

Kada ste snimili Heart Core, to je označilo novo rađanje benda i novi korak za Evu Braun. Kako taj period deluje iz današnje perspektive?

Moj omiljeni album Eve Braun jeste Heart Core. Zašto? Tada sam bukvalno ostao sam, stara postava se raspala i ja sam nastavio sa bendom i to je sigurno bio najveći muzički izazov koji sam ikada imao. Morao sam praktično da krenem posle nekih 5, 6 godina kakve-takve uspešne karijere da počnem sve ispočetka sa novim ljudima.

Jednostavno, imali smo sreće, verovatno su donekle zaslužne pesme sa tog albuma, gde je taj album na kraju postao u stvari naš najtiražniji i najprodavaniji album. Tako da je taj period nešto čega se vrlo rado sećam i baš zato mi je drago što ćemo imati priliku da obeležimo četvrt veka tog albuma na koncertu u Domu omladine 7. aprila.

Taj album je u odnosu na svoje savremenike, druge bendove, malo odskakao tematski, ali je bez obzira na to reakcija publike bila sjajna. Šta je glavni razlog za to?

Iz prostog razloga, jer mislim da su bile dobre pesme. U stvari, singlovi koje smo objavili su bile pesme koje su naišle na sjajan prijem publike.

Tada su počeli da nas slušaju neki koji do tada nisu ni znali za nas. Moram priznati da je ploča bila i zaista dobro promovisana. Ceo koncept je bio zaista dobro osmišljen i urađen, koliko god sam ja u tom momentu bio skeptičan, na kraju se ispostavilo da je dalo dobre rezultate.

Prvi i poslednji put u životu sam u stvari sa namerom pisao komercijalni album, upravo zato što sam ostao sam. Verovatno je to bio mladalački inat, da sam želeo da dokažem i sebi i drugima da mogu, pisao sam zaista komercijalno, želeo sam da se to dopadne publici, nikad to kasnije nisam radio na taj način.

Samom sebi sam potvrdio da sam u stanju da tako nešto uradim, naravno posle smo krenuli nekim drugim putem, neke stvari su nas više zanimale, ali ta ploča je ostala, čini mi se, međaš u celoj našoj karijeri i to je ono što je u stvari spasilo karijeru Eve Braun.

Šta je danas inspiracija za Evu Braun i za pisanje pesma?

To zavisi, nije to samo stvar inspiracije, kada se jednom zaraziš, kada te uhvati ta pasija pisanja pesama, ona te praktično do kraja života ne prolazi. Kao sto sam rekao, ja nisam u muziku ušao da bih svirao, nego da bih pisao pesme, to je bio samo medij preko koga sam mogao da prezentujem svoje pesme.

To je nešto što te drži otkad te uhvati do kraja zivota, inspiracija je svuda, ali inspiracija je uvek i pre svega ljubav.

Ove godine navršava se i 30 godina od vašeg akustičnog koncerta u Muzeju Kinoteke. To iz današnje perspektive deluje neponovljivo?

Da, u Muzeju Kinoteke u aprilu 1993, u ono najgore moguće vreme smo napravili unplugged koncert, pre svega zahvaljujući pokojnom Dinku Tucakoviću, tadašnjem direktoru Muzeja Kinoteka i našem velikom ličnom prijatelju.

Njegova ideja je bila da to napravimo, on je želeo da ispratimo onaj trend MTV unplugged koncerata, i smo u stvari bili prvi, ne samo sprski, ja mislim ex-yu bend koji je napravio takav unplugged koncert.

To je bilo jedno jako lepo iskustvo i to nam je pomoglo da posle sklopimo ugovor sa izdavačem B92 i objavimo album Pop Music, nakon koga smo se u stvari etablirali kao bend. To je bilo prijatno iskustvo koga se uvek rado i sa zadovoljstvom sećam.