Kojot, Eyesburn, za City Magazine: Još uvek verujemo u dobro i borimo se protiv ratova, mržnje, rasizma i nepravde

Svaki novi album grupe Eyesburn je uvek događaj na srpskoj rokenrol sceni, pogotovo kad znamo da čak 8 godina nismo u rukama držali neko njihovo novo izdanje. Troops of light je kolekcija pesama zbog kojih smo imali razlog (doduše nije da nam je trebalo neki poseban) da iscimamo na razgovor Nemanju Kojića Kojota.

Iako je oduvek deo tima, Kojot je najprepoznatljiviji član benda, kao pevač, ali i sa karakterističnim dredovima i trombonom u rukama. Normalno, kada tu nije gitara. Popričali smo na Nemanjom o novom albumu, ali i novim planovima u budućnsoti.

Album se zove Troops of light, da li postoji neka univerzalna poruka iza celog izdanja?

Povezani članci

Sviftiji su među nama: vatreni fanovi Tejlor Svift imaju svoju žurku i morate da je posetite

Fox za City Magazine: Ne treba raditi muziku zbog popularnosti, već zbog potrebe da nešto kažeš

Jos uvek verujemo u dobro, to bi bio neki slogan albuma.

Ako gledamo bukvalni prevod naslova albuma, da li vi predvodite trupe svetlosti i kako se borite protiv sila mraka? Šta je danas najveći problem za bend Eyesburn protiv koga ulažete svu svoju snagu?

Borimo se protiv globalnog establišmenta i njihovih obmana. Protiv lenjosti ljudi da ne nasedaju na sve sto im se servira. Protiv ratova, prevara, mržnje, rasizma i nepravde.

Na prvi pogled, dok se pesme ne zavrte, najviše paznje privlači saradnja sa bendom Prti Bee Gee? Kako je došlo do saradnje?

Mi smo stari drugari, još iz vremena radio SKC-a. I tada smo sarađivali u projektu P.A.S. (Psiho aktivne substance). Veliki smo prijatelji i nekako nam je bilo normalno da se opet spojimo posle ovoliko vremena, a to je 20 godina kasnije.

Ti si već sarađivao sa puno repera na sceni. Koliko generalno pratiš hip hop scenu, da li postoje neki izvođači sa kojima bi tek voleo da sarađuješ?

Pa iskreno, ja sam što se tiče hip hopa ostao u devedesetima. Public Enemy, Paris, Ghetto Boys. Od domaćih naravno Bad Copy, Prti, Đus. Od novijih imena volim Smoke Mardeljana.

Dugo si u ovom poslu. Da li praviš razliku i da li ona uopšte postoji između Nemanje Kojića kad nisi na bini, i Kojota ili Hornsman Coyote-a na bini?

Pa i ne baš. Imao sam neprofesionalne ispade, jer sam toliko dugo u svemu ovome, pod raznim okolnostima, da više ne odvajam posao i privatno. Zato sam propustio i upropastio dosta šansi da budem uspešan onoliko koliko moj rad zaista vredi. Ali takav sam i ja tu ne mogu ništa.

Kako ćete promovisati ovaj novi album? Šta nas novo čeka po pitanju budućnosti?

Nadamo se da ćemo konačno ući u neke mirnije vode. Da će biti koncerata. Još spotova. Nadamo se i radimo na velikom beogradskom koncertu. Nešto nalik na Halu Sportova sa Goblinima 2019.

Snimaju se Munje 2. Koliko si i da li si uključen u taj projekat, s obzirom da si radio na prvom saundtreku i pojaviljivao se u filmu? U kakvom ti je sećanju ostao prvi deo filma?

To su bila divna vremena i bilo je veliko iskustvo raditi na saundtreku za film. Ono što je ekskluziva u ovom trenutku je da takođe radim i na muzici za Munje 2, zajedno sa Eufratom i Mikrijem (Prti Bee Gee)

Za kraj, Dogs Life album je izašao pre skoro 25 godina. Kako zamišljaš da će Eyesburn izgledati i svirati za 25 godina?

Tad ću imati 73 godine. Moguće, ako poživimo i bog da sreće i zdravlja da ćemo samo biti još bolji. Konkretni primeri su Lemi i Glen Hjuz. Moguće je rokati i kao deda.

Naslovna fotografija: Nikola Cvetinović