Mirjana Novaković o svom scenarističkom doprinosu seriji „Grupa“: „Ne bismo se osramotili kada bi se naša serija prikazivala i u drugim zemljama“
Na Radio-televiziji Srbije se svake nedelje emitujuju nove epizode Grupe, kriminalističke serije koja privlači veliku pažnju javnosti i ostvaruje zavidnu gledanost. S tim u vezi, za danas smo vam priredili posebnu poslasticu. Pričali smo sa Mirjanom Novaković, našom poznatom i nagrađivanom književnicom (Strah i njegov sluga, Johann’s 501, Tito je umro) koja je učestvovala na pisanju scenarija za Grupu.
Kako je došlo do saradnje sa tvorcima Grupe? Sa Urošem Tomićem si, ako se ne varam, sarađivala i ranije?
Uroš Tomić i ja smo počeli saradnju pre nekoliko godina kad smo zajedno radili na adaptaciji mog romana Strah i njegov sluga. U početku smo hteli da ga radimo kao film, a onda smo se ipak odlučili da razvijamo seriju. Kako roman nije tako dugačak niti opširan, dosta smo dodavali, menjali itd, i lepo nam je išlo. Tako da kad je Uroš počeo da radi seriju Grupa, pozvao je i mene da sarađujem.
Povezani članci
Na Grupi je radio čitav scenaristički tim. Imajući u vidu da svoje romane i priče pišeš sama, kako si se uklopila u grupni rad i koja su tačno bila tvoja zaduženja?
Bilo je veoma zanimljivo i uzbudljivo, atmosfera je bila demokratska i mislim da smo u kreativnom sukobu mišljenja došli do najboljih rešenja i to bez ikakvih svađa, ali sa vrlo argumentovanim i duhovitim raspravama (i mnogo sladoleda). Taj writer’s room je bio nov za sve nas, ne samo za mene, i mislim da nam je svima žao što nije duže trajao – radili smo oko dva meseca zajedno. Niko nije imao posebna zaduženja, osim na kraju, u razvoju tritmenta i scenarija pojedinačnih epizoda. Ja sam malo više radila na who-done-it elementu, s obzirom na iskustvo u pisanju kriminalističkih romana, ali u načelu, svi smo učestovali u svim aspektima, razvoju likova, zapleta, itd.
Da li si tokom pisanja znala koji će glumac tumačiti koji lik? Da li takva vrsta saznanja može biti od koristi prilikom pisanja scenarija?
Nisam znala, osim za glavnog glumca. Nisam sigurna koliko bi mi doprinelo da jesam, s obzirom da slabo poznajem novije glumce, a kako se ispostavilo, svi su ispali sjajni, i zato što su odigrali onako kako smo zamislili i zato što su dodali nešto svoje i novo.
Kriminalistički žanr ti nije stran. Šta je to što Grupa donosi novo u odnosu na tvoj roman Tito je umro? Varijacije kriminalističkog žanra su mnogobrojne, zar nisu?
Teško je uporediti roman i seriju, ali mislim da su osnovne sličnosti u tome što se oba dešavaju u savremenoj Srbiji i što imaju jako izraženu društvenu kritiku. Roman je fokusiran na glavnu junakinju i njene probleme, dok se serija bavi sukobom između sveta policije/vlasti i kriminala, kao i klincima koji su se našli između te dve vatre.
U Srbiji trenutno traje velika ekspanzija televizijskih serija, posebno kriminalističkih. Uspevaš li da pratiš domaću ponudu i kako se Grupa uklapa ili ne uklapa u nju?
Nisam pratila druge serije, samo znam da ih ima sve više, i to je svakako dobro. Do pre nekoliko godina nismo imali nijednu kriminalističku seriju, što je baš čudno, čak i u poređenju sa drugim bivšim socijalističkim zemljama. S druge strane, inostrane krimi serije su uvek bilo rado gledane, a zašto se do skoro nisu snimale i kod nas je komplikovano pitanje. Verovatno je ranije bila u pitanju cenzura i samocenzura, a kasnije pare.
Šta bi izdvojila od aktuelnih serija u svetskim okvirima? Koliko smo mi ovde u Srbiji kreativno i produkcijski blizu onome što se radi u svetu?
S obzirom da nisam gledala naše TV serije, ne mogu da kažem koliko smo blizu, ali nadam se da će Grupa doprineti približavanju. U poređenju sa serijama iz Evrope koje je npr. Netflix otkupio, mislim da smo sasvim u rangu sa njima, i da se ne bismo osramotili ako bi se Grupa prikazivala i u drugim zemljama. Od serija preporučujem britansko-japansku koprodukciju Giri/Hadji, to je jedna vrlo uzbudljiva, neobična i emotivna serija o jakuzama u Londonu.
Koji bi od tvojih romana volela da vidiš pretočen u seriju i zašto?
Johann’s 501, pošto je malo ko čitao taj roman, onda bar da ga gledaju.
Naslovna fotografija: Tora Tkalec
Povezani članci
Ostali članci
