“New Church” za City Magazine: Veltšmerc, melanholija, nada – Emocije koje dominiraju u zvuku

Poznavaoci alternativne i underground scene grada znaju Nemanju Ćirića kao frontmena benda Sveta Pseta, predstavnike bučne Hali Gali omladine. Pored Pseta, Nemanja je rešio da se otisne u neke nove avanture.

New Church je nešto novo, malo besno, malo ambijentalno muzičko delo, koje vas vodi na putovanje koje je Nemanja osmilsio za sve one koji su spremni da ga uhvate za ruku. Ali prepustićemo upravo njemu da nam predstavi “svoju novu crkvu”, kao i kako će izgledati propovedi u njoj i kad ćemo moći da prisustvujemo nekoj misi.

Šta je New Church, obajsni nam lepo svojim rečima?

New church sam ja, od glave do pete, inside out. Katalizator mog života, ogledalo u kom se odražava sve što živim, osećam, radim, vidim, čujem.

Kako i koliko se ovaj projekat razlikuje od benda “Sveta pseta”?

Razlikuje se u tome što je ovo projekat u kome ja držim uzde i određujem pravac u kome se kreativni process kreće i razvija. U bendu je to spoj više jedinki koje traže svoju simbiozu i nadograđuju se u tom kreativnom procesu. Definitivno oba ta aspekta, raditi sam i bendu, imaju svoju čar i poseduje nešto što ovo drugo nema.

Koliko si samu muziku radio u konekciji sa slikom i sa celim projektom? Da li su vizuelne stvari oduvek bile u mislima ili su došle kasnije?

Vizuelni prikaz projekta se desio nakon što je muzika bila u potpunosti urađena. Shvatio sam da projektu želim da pružim tu mogućnosti da dobije svoj novi oblik i izraz kroz sliku i da svemu da novu dimenziju. Zaista smatram da slušati muziku bez videa i slušati muziku sa videom daje potpuno drugačiju percepciju i oba svoju draž.

Kako je nastajao video rad?

Sliku sam razvijao sa rediteljkom Sarom Radulović. Za prvi spot i pesmu “Hell” sam konkretno znao šta bih voleo da se provuče od detalja, simbola, radnji i ambijenata pa sam u radu sa Sarom razradio tu ideju. Mi se pre skiciranja same ideje i pisanja prve ruke scenarija nismo upoznali, dakle tek kad smo imali već nešto napisano tada smo se uživo upoznali i krenuli dalje da razrađujemo ideju. Za ostale pesme sam imao teze i tekst koji su donekle bili vodilje, ali je Sara svakako na osnovu toga isporučivala svoje viđenje muzike, teksta, emocija i slika. Za svaki spot je Sara napisala scenario u kom se držala toga da sve diše kao celina i ima siže koji se razvija kroz spotove. Intermeco pesme su zapravo tvorevina Tina Dragović koja je fotkala BTS i bila druga kamera za ovaj materijal , a Vasilije Vujičić je to lepo smontirao i spakova, od Sare su oboje dobili instrukcije čime da se vode, a to su tri emocije: veltšmerc, melanholija, nada. Emocije koje dominiraju u zvuku su diktirale sliku i estetiku.

U reklamnom tekstu stoji da je ovo “utočište u kojem ne postoje jezičke barijere, gde su sve forme izgubljene”? Šta ovo znači direktno za tvoj rad, a kako njega primenjuješ u svakodnevici. Da li primećuješ da drugi bendovi/projekti to rade?

Ovo donekle definiše moj rad i njegovu suštinu. Tekst je napisao moj dobar prijatelj Dragan Zaviša i drago mi je, jer je uhvatio samu srž. Definitivno nemam tačne granice kojih se držim u svom stvaralaštvu i volim da se vodim svime što me ponese u trenutku bilo to jezik na kom pišem ili instrument ili žanr u kom bih da sviram. Težim izbegavanju striktne forme u izražavanju i nekako težim tom raščlanjavanju stvari na činioce. Donekle je to i izazov jer stalno izbacuješ sebe iz ravnoteže i stremiš raznolikosti i istraživanju novih formi i horizonata.

Volim solo projekte lokalnih muzičara, jer mislim da baš solo projekat izvlači suštinu pojedinca i ogoljava ga u potpunosti. Ovo bih definitivno više pripisao solo projektima, nego bendovima, jer rad u kolektivu zahteva veću prisutnost I definiciju, dok solo projekat ne mora da ima konkretnu izražajnu formu.

Šta je konačni cilj ovog projekta – izložbe, koncerti ili nešto mnogo više?

Ovaj projekat sve ono što može da bude u svom punom potencijalu. Ono što je krenulo kao ideja, pretovrilo se u introspekciju, propraćenu muzikom i zvukovima, koji su se prostrli na sliku, da bi na kraju postali multimedijalna instalacija u prostoru. Zaista nije bila intencija da se desi kratki eksperimentalni film, promociju nismo zamišljali kao standardnu, gde ćemo sedeti, gledati i slušati, već je bila ideja uvući sve te ljude unutra i pružiti im da iskuse ono kroz šta sam ja prolazio, kroz šta je tim prolazio kroz kreativni proces. Mislim da projekat počinje da živi nezavisno od nas koji smo ga stvorili i da zapravo on diktira to u kom smeru će se razvijati i predstavljati.

Projekat će doživeti svoju premijeru u Rusiji, u gradu Samara, tokom februara meseca. Galerija u kojoj će se desiti promocija je drugačija po svojoj strukturi, tako da tu moramo pristuputi drugačijem načinu plasiranja slika, projekcija i instalacija u prostoru. Druga stvar je u tome što ja nisam u mogućnosti da budem tamo, pa je neophodno smisliti kako stvoriti moje prisustvo tamo, kako bi se publici pružial ta spona između projekta i tvorca.

Tako da se ne bih usudio da dajem konkretne odgovore šta je ovaj projekat i šta mu je konačni cilj.
Voleo bih da se nova crkva realizuje I kroz živi nastup koji bi definitivno bio koncipiran kao performans.

Kako si zadovoljan scenom konceptualnog i arty dešavanja u Beogradu? Da li deluje da je to nešto čega ima sve više ili je to samo zbog toga što smo bliski dešavanjima?

Mislim da definitivno ima i jednog i drugog. Mislim da se sve više ljudi osmeljuje da radi svoje stvari i stvara bilo to muzika, slikanje, fotkanje, dizajn ili bilo šta drugo. Isto tako kapiram da mnogi to drže za sebe, u svojim domovima, jer nije lako pokazati neki deo sebe i ne bojati se kako će to biti prihvaćeno. Beskompromisno davanje sebe u svoj rad zarad samog rada i sebe, a ne zarad pažnje, slave, komentara. Zaista mi fali više iskrenosti, ogoljenosti I hrabrosti da se to prikaže okolini, ali svakako puno potencijala postoji I treba ostati istrajan.

Kad će i kako će izgledati live predstavljanje New Churcha?

Mislim da na to pitanje ne mogu dati konkretan odgovor sa tačnom vremenskom odrednicom i definicijom kako bi to izgledalo. Sve je stvar trenutka i inspiracije, jer ne bih voleo da sabijam projekat u nešto što može ograničiti njegov potencijal u bilo kom smislu. Tako da to može biti solo izvedba pesama, improvizacija uživo sam il isa nekim, takođe može biti predstavljeno kroz ceo bend. I naravno u zavisnosti od toga će se birati prostor i način izvedbe, to jest način na koji će izgledati koncert.