200 godina od rođenja Dostojevskog

Fjodor Dostojevski, jedan od najvećih ruskih pisaca, rođen je 11. novembra 1821. Ove godine se 200 godina od njegovog rođenja obeležava širom Rusije i Evrope, a u Beogradu je nedavno održano veče Glumci o Dostojevskom, na kom su o svojim susretima sa velikim piscem govorili poznati glumci.

Dostojevski je jednom prilikom rekao da tajna ljudskog života nije u tome da samo živi, već u tome zašto živi. On sam je imao tešku životnu priču, a dela koja su ga nadživela preselivši se u klasiku i večnost bude, uznemiravaju, osvešćuju i protresaju i danas – najpoznatija su Zločin i kazna, Braća Karamazovi, Idiot, Kockar.

Dostojevski je rođen u Moskvi, u porodici vojnog lekara koji je radio u bolnici za siromašne. Po završetku školovanja u Moskvi, studirao je inženjerstvo u Sankt Peterburgu čijom (mračnom) privlačnošću je bio opčinjen. Kao veoma mlad je uhapšen, jer je bio član književnog kluba koji je raspravljao o zabranjenim knjigama koje su kritikovale vlast. Osuđen je na smrt streljanjem, izveden na gubilište, a vest o preinačenju kazne stigla je u poslednji čas – samo nekoliko trenutaka pre nego što je trebalo da bude streljan. Dostojevski je potom proveo četiri godine u logoru i još šest godina služeči vojni rok.

Mučno iskustvo ga je promenilo i oblikovalo. Bolovao je od epilepsije, bio zavisnik od kockanja. Radio je kao novinar i izdavač, proputovao je Evropu. Napisao je 12 romana, četiri novele, više desetina kratkih priča i mnogo eseja i članaka u kojima je istraživao ljudsku psihologiju, teologiju, bolest, mračne porive ljudskih bića. Umro je 9. februara 1881. godine u Sankt Peterburgu.

Programi u Moskvi

Dva veka od rođenja Dostojevskog obeležava se ove godine širom Rusije – predstavljaju se izložbe posvećene velikom piscu, igraju nove ili obnovljene pozorišne predstave, organizuju tribine i predavanja.

U Tretjakovskoj galeriji u Moskvi predstavljena je izložba Posvećeno Dostojevskom, a izložba u Ruskom muzeju predstavila je kako su različiti umetnici doživeli Dostojevskog i njegova dela.

U Moskvi je u novembru otvoren i nov muzej – Moskovski dom Dostojevskog, koji se nalazi u zgradi nekadašnje bolnice za sirotinju u kojoj je pisac živeo od 1823. do 1837. Nova postavka podeljena je na tri dela – Moskovsko detinjstvo Fjodora Dostojevskog, Sudbina pisca Dostojevskog i Čitalačka sudbina dela Dostojevskog.

I St. Peterburgu

Muzej Dostojevskog u St. Peterburgu nalazi se u kući u kojoj je pisac živeo sa svojom porodicom. Dostojevski je u mladosti nakratko iznajmio prenoćište u zgradi, zatim se sa porodicom vratio u zgradu 1878. godine, i živeo u njoj do smrti. Danas je u centralnom delu muzeja smeštena rekonstrukcija kuće porodice Dostojevski, a u ostatku muzeja predstavljena je izložba – stalna postavka posvećena književnom životu Dostojevskog. Tik pored muzeja je malo pozorište – scena na kojoj se izvode predstave različitih trupa.

Ove godine predstavljena je savremena drama Tužne pesme iz srca Evrope Kristana Smedsa – sirova i moćna ljubavna priča zasnovana na romanu Zločin i kazna, i priči o ljubavi Sonje Marmeladove.

Muzej Dostojevski je ove godine realizovao i posebnu izložbu Ja sam Dostojevski, unutar zamka Mihajlovski, u kom je Dostojevski proveo svoje prve peterburške godine.

Dostojevski je, naime, sa 16 godina u St. Peterburgu počeo da pohađa Glavnu inženjersku školu, koja se tada nalazila u ovom zamku – u misterioznom i zagonetnom prostoru zamka proveo je oko sedam godina.

Aktuelna izložba u ovom prostoru predstavlja omiljene slike Dostojevskog. Njeni autori navode da Dostojevski nije propustio nijednu izložbu u Sankt Peterburgu, kao i da se kasnije u životu, putujući po Evropi, divio mnogim delima puštajući ih da se infiltriraju u njegovu poetiku i umetnički svet. Likovni izbor Dostojevskog koji dočarava ova izložba pomaže da se pronikne u svet pisca i njegovih junaka. Postavku prati i audio performans – objašnjenja i komentare izloženih radova čitaju u prvom licu, u ime Dostojevskog, poznati ruski glumci.  

Programi koji slave delo Dostojevskog odvijaju se ove godine u celoj Evropi. Detalji se mogu videti na ovom sajtu.

Glumci o Dostojevskom

U Beogradu je, u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka nedavno održano književno veče Glumci o Dostojevskom. O svojim susretima sa velikim piscem govorili su Nebojša Dugalić i Vjera Mujović.

Nebojša Dugalić je rekao da su se njegova prva suočenja sa Dostojevskim dogodila u ranoj mladosti, kada je čitao obavezne lektire, a onda je to postalo kao neka spontana glad.

„Kada se suočite sa Dostojevskim on vas, najpre, prodrma, a onda shvatite da ta prodrmanost nije dovoljna da biste se sa njim sreli. Opasno je od Dostojevskog imati samo impresije. Dostojevski je jedna vrsta tegobne obaveze da ga uvek neprestano preslušavamo. Ne možete se nikad sa njim sresti samo jedanput. On kao da vas goni da mu se ponovo vratite. Ja sam često imao faze kada sam sebi zabranjivao da zavirim u neku njegovu knjigu – znao sam da, ako krenem, neću se lako zaustaviti. Uskraćivao sam sebi čitanje znajući šta će da prozove u meni.

Ja sam imao prilike da radim na njemu intenzivnije, pa da mi njegove knjige budu neprestano u rukama tako da sam ih čitao u nizu nekoliko puta. Kada je čitanje najsvežije moguće, pa kada se vratimo unazad, ja svaki put kao da čitam potpuno drugu knjigu u kojoj čujem nešto potpuno drugo.”

Nebojša Dugalić je u komadu Idiot u Narodnom pozorištu igrao kneza Miškina, a Vjera Mujović je igrala Aglaju. Dugalić je ispričao da je, igrajući u ovoj predstavi, bio svestan činjenice da je u sebi utelovio paradokse Dostojevskog, rane koje je pisac najpre poneo, pa onda i posvedočio o njima.

„Sam taj čin prevoda u medij pozorišta, u medij pozorišne igre, uvek je donosio neke nove rezonance za koje nikad ranije nisam ni pomislio da mogu da se iznedre iz njegovog teksta. On je u nama zaigrao kroz proiznošenje njegovih reči, situacija, likova, događaja, scena… U vama se, dok igrate, otvara jedan novi beskonačan prostor. I to je, opet, bilo drugo iskustvo suočenja sa Dostojevskim.”

Nebojša Dugalić je igrao i Dmitrija Karamazova, i naveo da je, kao neko ko je pozajmio sopstvenu kožu njegovim rečima, otkrivao koji su to elementi koji se u glumcu poigravaju dok igra Dostojevskog na sceni.

„Kada sebi predočite kako izgledaju ti paradoksi Dostojevskog i kada probate da ih raščlanite i sagledate kao neki zbir elemenata, onda vam se Dostojevski otvara na još jedan nov način.”

Vjera Mujović je ispričala da je najznačajnija dela Dostojevskog pročitala kao sedamnaestogodišnjakinja, jednog leta i da je to bio veliki potres u njenom životu.

„Imala sam potrese sa Čehovim, Tolstojem, ali Dostojevski me je potpuno potresao. Mene je Dostojevski vratio i pravoslavlju, veri, i čini mi se da je to za mene bio najbolji mogući put.”

Glumica je navela i da je jednom prilikom, boraveći u Rusiji na jednom pozorišnom festivalu, videla koliki je uticaj Dostojevskog na zatvorenike.

„Mislim da je to fascinantno. Kažu da je Dostojevski pomagao i da pomaže zatvorenicima, više nego svi psiholozi, sociolozi i razne metode vraćanja zatvorenika na pravi put. Bilo mi je zanimljivo koliko jedan pisac može da utiče na čoveka. Mislim da je uticaj Dostojevskog nemerljiv. Čini mi se da Dostojevski kroz priču, kroz zaplet vodi ljude ka Bogu i ka nebu.”

A u priči o svojim tumačenjima Dostojevskog u pozorištu, Vjera Mujović je navela da misli da je on – najdramskiji prozni pisac.

„Njegova svaka upravna rečenica, svaka replika može odmah da se igra na sceni. Ja sam imala više susreta sa Dostojevskim na sceni. Naročito su me zvali u Rusiji pošto su uglavnom junakinje Dostojevskog crnokose i imaju velike crne oči (osim Katarine Ivanovne). Igrala sam i Alfonsinu, u teatru Na Taganke, u zimu ‘95, ’96-e. Osim mog profesora Bajčetića, najviše sam naučila od Ljubimova i od Steve Žigona o Dostojevskom. O tom mučenju, samomučenju, razdiranju, razapinjanju, razdorima i svim damarima naših duša, srca, sudbina.”

Glumica je podsetila da je igrala Aglaju, junakinju Dostojevskog koja je otrovna, pokvarena, ljubomorna… ali nosi princip života.

Vjera Mujović i Nebojša Dugalić podsetili su publiku na dela Dostojevskog i govoreći monologe iz predstava u kojima su igrali – Bele noći, Braća Karamazovi, Idiot.  

Jedinstveno književno veče kojim je obeleženo 200 godina od rođenja jednog od najautentičnijih i najdubljih pisaca u istoriji književnosti imalo je i humanitarni karakter. Knjige koje su posetioci doneli donirane su biblioteci Kazneno-popravnog zavoda za žene u Požarevcu.

Naslovna fotografija: Profimedia