40 godina „Disksveta” i Pračetove magije

Pre 40 godina prvi put se čulo za Disksvet, svet-ploču koji putuje kroz svemir na leđima četiri slona koji stoje na oklopu velike nebeske kornjače A’Tuina.

Tada je izašao roman „Boja magije” Terija Pračeta, jednog od najvoljenijih i najprodavanijih pisaca na svetu, čiji se stil često opisuje kao humoristička fantastika.

To nije netačno, ali ne može ni u potpunosti dočarati svo bogatstvo i raskoš svetova i priča koje je ser Teri stvorio tokom četrdesetak godina pisanja.

Nakon novinarske karijere, on je svoj prvi roman, „Narod iz tepiha”, objavio 1971. godine, ali presudni trenutak došao je u novembru 1983. godine.

Tada je naš svet čuo za njegov Disksvet u kome je magija sveprisutna, u kome postoje sva stvorenja koja biste mogli da zamislite, ali koji ne zaobilaze problemi nama bliski.

Boja magije se ni dan-danas ne smatra jednim od najboljih romana ovog serijala koji obuhvata ukupno 41 roman, ali je značajna jer je prvi put prikazala ovaj svet i postavila temelje za dalje priče koje se prepliću.

U njoj smo upoznali nesposobnog čarobnjaka Rinsvinda (kome na kapi piše „ćarobnjak”), koji će se pojavljivati i u nekim kasnijim romanima, kao i njegove kolege čarobnjake sa Nevidljivog univerziteta.

Otkrili smo da u ovom svetu postoji Smrt, velika koštana figura koja govori isključivo velikim slovima i koja je uvek tu negde, a koja se ne pojavljuje samo u romanima „Sloboda narodu” i „Šmrk”.

Videli smo zmajeve, bogove, gradskog patricija i reference na mnoge fantazijske i druge serijale, što će postati zaštitni znak Pračetovog pisanja.

Rinsvind inače postaje nevoljni vodič naivnom Dvocvetu i njegovom Prtljagu (koji ima noge i voli da pojede ljude), a sve to uz kasniju pomoć Hruna varvarina, očiglednu parodiju Konana.

Ovaj roman je poseban po tome što je jedan od retkih iz serijala koji imaju poglavlja, jer je Pračet rekao kako mu podela na poglavlja „nikad nije ušla u naviku”.

Takođe je i roman koji se završava takozvanim klifhengerom, odnosno čija radnja se nastavlja odmah u narednom romanu „Svetlost čudesnog”, što kasnije nije bila praksa Pračetu.

Lepota Disksveta leži u tome što biste mogli da uzmete bilo koju knjigu i čitate je nezavisno od ostalih, ali ipak postoje grupe likova čije se radnje prate tokom više romana.

Tako vam možda na primer ne bi bilo jasno zašto je orangutan bibliotekar Nevidljivog univerziteta, zašto se komandant Vajms štrecne svaki put kad vidi Još Malo Pa Džabe Diblera i šta je to „glavologija”.

Među likovima koji se često vraćaju, tu su pripadnici Gradske straže, trio veštica koje ne žele da koriste magiju ako ne moraju, devojčica Tifani, kao i prevarant Vlaža fon Lipvig.

Između ostalog, Pračetove knjige su postale popularne zbog stila u koji se može lako uroniti i gomile presmešnih trenutaka, zbog kojih se njegovo ime često nalazi uz kolegu Daglasa Adamsa.

Jedino što bi moglo smetati prijemčivosti su mnoštvo anahronizama i referenci na brojna umetnička dela, istorijske trenutke, religiozne i društvene principe, kao i mitove i legende.

Sve to zajedno oblikovano je na jedan prosto neponovljiv način i uspelo je 41 put, ne računajući posebne, prateće knjige i mnoge adaptacije.

Serijal Disksvet adaptiran je u grafičke romane, igrane i animirane filmove, video igre, serije, društvene igre, audio knjige, radio drame i pozorišne predstave, a izdate su i posebne poštanske markice povodom četiri decenije serijala.

Interesovanje za Pračetova dela ne smanjuje se ni osam godina nakon njegove smrti, a zanimljivo je da je ove godine otkriveno 20 pripovedaka koje je pisao pod pseudonimom Patrik Kirns.

Njegove knjige prodate su u više od 100 miliona kopija na 43 jezika, a i na srpskom jeziku postoje odlični prevodi skoro svih dela.