5 knjiga koje će vam se dopasti ako volite seriju „Euforija”

Ako ste prisutni na društvenim mrežama, sigurno vam nije promakla euforija koju je izazvala druga sezona serije Euforija koju smo mogli da pogledamo na HBO platformi. Bilo da vam se serija dopala ili ne, ona predstavlja ozbiljan događaj na televiziji i sasvim sigurno možemo reći da se odavno nije pojavila niti će se u skorije vreme pojaviti toliko uticajna serija da je možemo nazvati kulturnim fenomenom.

Suštinski, Euforija je serija o mladim ljudima koji su nevidljivi i tek kada se onaj šljokičavi eksterijer serije oljušti i skloni u stranu, dolazi do izražaja sama srž – studija karaktera polomljenih mladih života i prikaz sistematskog urušavanja svega. Plus, serija savršeno prikazuje mlade koji su toliko ogorčeni i kojima je radost života oduzeta, da na sve gledaju sa cinizmom i prezirom. Oni čekaju da se nešto desi, ali ne zbog dosade, već zato što im život deluje potpuno besmisleno i tragaju za tim smislom postojanja.

E sad, svedoci smo ozbiljnog cliffhanger-a na kraju druge sezone i svesni smo toga da ćemo se malo načekati do sledeće. Zato smo vam spremili nekoliko preporuka knjiga koje imaju taj pravi Euforija vajb i kojima možete makar malo da prekratite vreme dok čekate treću sezonu.

1. Sezona uragana, Fernanda Melčor

Ova izvanredna knjiga mlade meksičke autorke počinje ubistvom lokalne travarke i vračare u meksičkom selu. Žrtva je žena koju svi zovu Veštica i koja je svoja znanja nasledila od majke. Sezona uragana pripada gotičkoj tradiciji multikulturalnog američkog juga, ali je u nju ubačeno i ono nešto prepoznatljivo i svojstveno hispanoameričkim piscima. To nešto je neobjašnjivo i teško uhvatljivo, ali vrlo dobro poznato svim ljubiteljima Garsije Markesa, Sabata, Kortasara i cele ekipe.

U romanu Sezona uragana, Fernanda Melčor istražuje duboko saučesništvo između femicida i narodnih verovanja, bajki koje stanovnici ovakvih sredina sebi pričaju kako bi se razračunali sa užasnim porastom broja ubijenih žena. U Meksiku su stotine njih ubijene svake godine, a njihova tela oskrnavljena na načine koji se ne mogu objasniti i koji su vrlo često vid osvete meksičkih bandi i narko-kartela. Ova knjiga je brutalan portret klaustrofobije u malom i primitivnom mestu, gde je posao oskudan, a stopa kriminala i zavisnosti od droge visoka. Korupcija nije samo prisutna u državnim institucijama, već i u domaćinstvima porodica razbijenih incestom i nasiljem. Njene duge, vijugave rečenice čine knjigu gotovo hipnotišućom, menjajući naše shvatanje glavnih događaja tako što im se neprestano prikradamo iz novih uglova.

Sama autorka je rekla da je knjigu prvobitno zamišljala kao nefikciju inspirisanu istinitim događajima, ali je zbog opasnosti koje prate istraživanje o narko-trgovini odustala. Knjiga obiluje brutalno nasilnim scenama, ali ništa od toga nije tu da bi vas kao čitaoca šokiralo, već da bi vam pokazalo destruktivnu snagu mačizma. I da bi vam pokazalo kako nije najveći zločin to što je veštica ubijena, već je taj način života zločin, vaspitavanje devojčica kao manje vrednih je zločin, vaspitavanje dečaka da moraju da budu jaki i nepokolebljivi je zločin.

2. Njeno telo i druge žurke, Karmen Marija Mačado

Ovo je jedna jako neobična zbirka priča koju porede i sa Anđelom Karter, Flaneri O’Konor, ali nema sumnje da je Karmen Marija Mačado autorka za sebe. Kao i u svakoj zbirci priča, neke priče će vas oduševiti, neke možda malo manje, ali činjenica je da je ovo zbirka koja nije nalik ničemu drugom što ste čitali u životu. Njeno telo i druge žurke je čudna, eksperimentalna, feministička kolekcija koja često prelazi u fantaziju, distopiju i magijski realizam.

Priča koja otvara zbirku zove se Muževljev šal i govori o zahtevima koje muškarci i društvo postavljaju ženama i njihov osećaj da imaju pravo na ženska tela. Priča govori o ženi koja nosi traku oko vrata, misterioznu traku za koju ne znamo šta označava, ali je deo nje. A muž želi da je skine i postaje opsednut tom trakom, pošto mu ona ne dozvoljava da je dira. I kao i što kod Čehova pištolj koji se pojavljuje na početku mora da opali, tako i ovde traka mora biti odvezana, ali pitanje je šta se dešava posle toga. Ono što se dešava svakako je to da neizostavno nakon ove priče poželite da progutate celu zbirku i vidite šta to još Karmen Marija Mačado ima da vam ponudi.

3. Sestre, Dejzi Džonson

Ako ste u Euforiji voleli onaj veoma upečatljivi momenat međugeneracijskih trauma i nasilja koje se prenosi sa roditelja na dete, ovu knjigu ćete obožavati. Priča prati dve sestre tinejdžerke, između kojih je razlika 10 meseci. Zovu se Džulaj i September i njihova imena na neki način korespondiraju sa njihovim ličnostima. September je ta koja kontroliše Džulaj i koja je dominantnija, iako skoro da i ne čujemo njen glas. Nakon izvesnog tragičnog događaja, sestre se sele sa majkom u Jorkšir gde pokušavaju da započnu novi život u novoj kući, koja čuva neke svoje tajne i koja kao da je ukleta.

Misterija, ukleta kuća, bizarna povezanost dveju sestara – sve su to elemeni koji čine Sestre jednim pravim modernim gotskim romanom. Svuda se čuju odjeci pisaca koji su uticali na Dejzi Džonson. To su pre svega Širli Džekson i Dafne di Morije, a sama autorka je rekla kako joj je Stiven King jedan od najvećih uzora, tako da je cela knjiga prožeta stravom i jezivom atmosferom, užasom, održavajući napetost na nivou groznice čak i u trenucima tišine.

4. Moja godina odmora i opuštanja, Otesa Mošfeg

Evo knjige koju ćete progutati za dva dana. Radnja je smeštena u Njujork, neposredno pred 9/11. Glavna junakinja je naizgled privilegovana devojka, koja bi po svemu sudeći trebalo da bude srećna, ali ona zaista ne oseća ništa osim jednog zjapećeg besmisla. Ima jednu drugaricu koja je obožava i kojoj je ona idol, momka koji je koristi za seks, a roditelji su joj umrli. I psihoterapeutkinju koja će joj, uz lekove za spavanje, pomoći da provede godinu dana u hibernaciji kako bi se probudila osvežena i bistra.

Ovo je knjiga u kojoj posmatrate osobu na samom rubu sveta, kako sedi na ivici, sama u svojoj tišini, i koja bi mogla samo da otpluta, a da to niko ne primeti. I razumete je i želite da vidite da li će s njom sve biti u redu. Ovo je knjiga koja postavlja pitanje da li zaista možemo pobeći od bola. I da li je iko ikada dobro.

5. Ko su oni bili, Gabrijel Krauze

S obzirom na to da je Euforija serija u kojoj vrlo često dominira ulična kultura, i koja veoma ozbiljno govori o bolestima zavisnosti, nasilju i kriminalu, ne možemo da ne spomenemo roman Gabrijela Krauza koji upravo kroz sopstveno iskustvo piše o ovim problemima.

Krauze piše o južnom Londonu, koji je obojen užasnim siromaštvom i o ljudima koje to siromaštvo gura u neke užasne stvari. Ukazuje na velike društvene nepravde kojih je i sam bio deo, a koristi vrlo specifičan govor koji savršeno odslikava jedan takav milje. Njegov protagonista Snups je lud i surov, jer su i drugi takvi prema njemu. S jedne strane imamo nasilje i zakon jačeg, a s druge ogroman bol u duši zbog jedne jedine stvari, a to je osećaj da su njegovi roditelji u njega razočarani. Tu je posebno ranjiv i nekako taj odnos je pun onih nekih neizrečenih stvari kojih nema na papiru, ali ih vi čitate između redova i jako su emotivne.

A između sve prodaje droge, tuča, nasilja i zločina, autor se bavi uobičajenim adolescentskim problemima: svađama sa roditeljima, seksom, očekivanjima, promenljivim osećajem identiteta dok prelazi iz uličnog ratnika do briljantnog studenta književnosti. Dakle, on aktivno bira ovaj život, nije primoran na njega i ne pokazuje kajanje. Praktično se hvali svojim podvizima. Neće se on mnogo dopasti čitaocu, ali ga to i ne interesuje. Neće ni shvatiti gde je grešio, a vi nećete dobiti neku vrstu spasenja. On ne odbacuje ovaj način života, koliko zapravo iz njega samo izrasta. Ko su oni bili je prava adrenalinska bomba od knjige, roman koji nije nalik ničemu drugom, ali to ga ne sprečava da dobije epitet zaista nesvakidašnjeg savremenog književnog dela.

Fotografije: Zorana Karapandžin