Budućnost zamišljena devedesetih: Recenzija grafičkog romana „Ex Inferis“

Pojedina umetnička dela prosto su na prvi pogled odraz ere u kojoj su nastala i to možemo da vidimo čim dođemo u kontakt sa njima, bez neke prevelike analize.

Međutim, ako nema analize, mnoga ovakva dela mogu da prođu ispod radara tako da niko ne otkrije njihov značaj, pa makar ona bila čuvari sećanja na tu jednu eru i nagoveštaji umeća njihovih autora.

Ovakvo jedno delo iz sveta devete umetnosti objavljeno je pre nekoliko meseci u Srbiji i deluje kao da nije doprlo do šire publike, iako je sa njim povezano ime Baneta Kerca.

Branislav Bane Kerac je neko ko bi trebalo da je poznat svim ljubiteljima stripa u Srbiji, bilo da su u pitanju oni koji su u „realnom vremenu“ pratili „Poručnika Taru“, „Kobru“ ili „Ket Klou“, ili pak oni koji su se kasnije upoznali sa njegovim umećem kroz mnoge epizode „Zagora“, „Tarzana“ i „Velikog Bleka“.

Izdavačka kuća Veseli četvrtak je, u okviru svog zaveta da objavi sva dela Baneta Kerca (držimo vas za reč), izdala „Ex Inferis“, koji mnogi zovu „davno izgubljenim“ delom proslavljenog crtača.

Taj strip, koji je Bane crtao po scenariju Vinčenca Berete i Lorenca Bartolija, objavljen je u Italiji 1996. godine, ali je ovo prvi put da imamo priliku da ga čitamo na srpskom jeziku.

Da bismo razumeli sve ono što ovo izdanje predstavlja, moramo uzeti u obzir da je nastalo 90-ih godina prošlog veka, u trenutku kada je glavna inspiracija za mnoge bila budućnost, novi vek, novi milenijum i napredak nauke.

Te vizije budućnosti često su bile prljave, prevrtljive i nehumane, iako su pružale neke naučne mogućnosti koje tada nisu postojale, pa su bile zabavne za izmaštavanje i prikazivanje gledaocima i čitaocima.

Ex Inferis je, dakle, nastao u vreme kada smo imali „Totalni opoziv“, „Razbijača“, „Terminatora“, kada nastaju „Čudni dani“ i „Džoni Mnemonik“ i kada se mnogi plaše šta će doneti dvehiljadite godine.

Kerac tada, uz pomoć ovog stripa, otvara sebi vrata izdavačke kuće Serđo Boneli i započinje veoma uspešnu saradnju, a čitaocima van Srbije pokazuje šta sve ume.

Iako priča iz današnje perspektive može da deluje pomalo naivno i prežvakano, jer imamo motive mladića nepravedno optuženog za ubistvo devojke, tajni vladin projekat i nepoznatu organizaciju koja sve prati iz prikrajka, tu se ipak krije neka nostalgična čar.

Svima onima koji se sećaju diskova sa demo izdanjima video igara i trenutka kada su preko računara po prvi put mogli da komuniciraju sa bilo kim iz celog sveta ovo izdanje će izmamiti bar neki osmeh.

Doduše, ovaj strip nije komedija, već analiza one čuvene ljudske želje da postane bolji, one večne težnje nadčoveku koji želi da uspostavi nadmoć nad drugima i pritom fino zaradi.

Od prve table, Kerac crta uverljivi svet, verujemo mu da se sve to zaista dešava i njegovi likovi su živi, dišu i pokreću se na svakoj stranici.

To najbolje možemo da vidimo u akcionim scenama, jurnjavama motorima, pa i poseti noćnom klubu čiju muziku prosto možemo da zamislimo samo na osnovu onoga što vidimo na papiru.

Sama priča možda postaje predvidiva kako se odvija, ali sve to moglo je da bude mnogo bolje uz makar malo jači i konkretniji završetak, što i sam Kerac ističe kao glavnu zamerku.

Deluje kao da su ostavili otvorena vrata za nastavak koji nikad nije urađen i time pokazali ono što smo možda i pretpostavili pre otvaranja stripa, a to je da Banetov crtež zaslužuje mnogo potentnije priče.

Kako on sam kaže u pogovoru, od Bonelijevih likova koje nije crtao voleo bi da se oproba sa Nikom Rajderom i Dampirom, ali verujem da ovaj strip pokazuje da bi i Nejtan Never bio odličan izbor.

A evo i još jedne ideje – saradnja sa Darkom Perovićem, čiji „Brek“ odiše sličnom estetikom kao „Ex Inferis“, a koji je takođe dugogodišnji saradnik kuće Serđo Boneli.