„Carica Šarlota”: Devojčica koja je postala carica

Kada pričamo o ženama koje istorija pamti, Šarlota od Belgije često nije u prvom planu i njena zanimljiva životna priča nije svima poznata.

Zanimljivo je da je ona bila povezana na ovaj ili onaj način sa brojnim pripadnicima plemićkih porodica i vladarima u Evropi i Meksiku, gde ju je sudbina odvela.

Njenu životnu priču, uz priličan broj izmaštanih situacija i likova i popunjavanje nepoznatog prostora, ispričali su u formi stripa Fabijan Nuri i Matje Bonom.

Prve dve epizode grafičkog romana pod nazivom „Carica Šarlota“ odnedavno su dostupne i na srpskom jeziku, u okviru izdanja kuće Phoenix Press.

U pitanju je delo koje Šarlotu prati od detinjstva i prvog susreta sa okrutnošću života, odnosno trenutka kada joj je majka preminula, a kada je ona imala samo deset godina.

Ona je inače rođena kao princeza od Belgije, ćerka Leopolda I, kralja Belgijanaca, zbog čega je bilo predodređeno da se uda za nekog takođe plemićkog porekla, u svrhu sticanja novih savezništava ili jačanja postojećih.

Kako u stripu „Carica Šarlota” sve pratimo iz Šarlotine perspektive, prvo vidimo jednu devojčicu koja se suprotstavlja očevom izboru prosca i umesto Pedra od Portugala bira Maksimilijana od Austrije.

To je prvo vodi u Austriju, pa u Italiju, pa na kraju u Meksiko, gde zapravo postaje carica poznata kao Karlota, koju istorija beleži kao poslednju caricu Meksika.

Od romantizovanog odnosa sa Maksimilijanom, Šarlota brzo uleće u sve formalnosti i neprijatnosti plemićkog braka, a postaje svesna i samoće i tuge prevarene žene.

Nakon svojevrsne osvete njenog brata, odnos sa mužem postaje podnošljiviji i to joj omogućava da se posveti vladanju Meksikom i borbi protiv siromaštva i iskorišćavanja i mučenja lokalaca.

Osnova za sve ove događaje je istorija, jer Šarlotu put jeste vodio tamo gde je vode Nuri i Bonom, ali oni sebi daju umetničku slobodu da bi nam dočarali svet sa kojim ona mora da se bori svakodnevno.

Usled toga, naivna devojčica prvo postaje oprezna, pa onda prepredena, ali oni lik svoje glavne junakinje grade s ljubavlju i dubokom posvećenošću tome da je čitaoci pre svega razumeju.

Carica Šarlota imala je zanimljivu životnu priču

Bilo da su u pitanju spletkarenje sa dvorskim zvaničnicima, suprotstavljanje predstavnicima crkve ili pak seksualni snovi, Šarlota je prikazana kao osoba od krvi i mesa koja uči na svojim greškama.

Ne dajte da vas prelepe boje i fenomenalan crtež zavaravaju, ispod slatke spoljašnjosti krije se jedan surov svet koji nikome ne prašta ni postojanje, a kamoli bilo kakav pokušaj da talasa.

Iako u pitanju nije sušta istorijska dokumentaristika, ovo delo je značajno jer skreće pažnju na jednu zanimljivu istorijsku ličnost, a ujedno pokazuje školski primer odličnog scenarija.

Od zimske idile u stilu „Sibirskog berberina“, prevrtljivih meksičkih predstavnika, pa sve do promenljivog odnosa sa jetrvom Sisi (Elizabetom), u stripu postoji niz upečatljivo nacrtanih scena koje vam dugo ostaju u pamćenju.

Uprkos svim njenim manama, nije nam teško da navijamo za Šarlotu i lako nam je da joj oprostimo sve, ali ćemo za završetak njene priče morati da sačekamo nastavak ovog prelepog grafičkog romana.

A do tada ćemo se vraćati ovim stranicama da pogledamo koliko smo pozadinskih detalja propustili prilikom prvog čitanja.