„Dedpul: Drakulina nevesta” – od nemrtve do nedrage

Dok „Marvelov Isus”, poznatiji kao Dedpul, puni bioskope u zajedničkoj avanturi sa svojim drugarom Vulverinom, dolazi nam još jedno zabavno stripsko izdanje sa njim.

Na krilima oborenog rekorda „R-rated” filmova sa najvećom zaradom, gde je pretekao „Džokera” Toda Filipsa, Dedpul stiže u još jednom krosoveru, iliti ukrštanju.

Strip izdanje „Drakulina nevesta” na srpskom je izdao Darkvud, sa još jednim sjajnim prevodom Draška Roganovića, koji se zabavljao makar onoliko kao autori dok su ovo pisali.

Lajavog krelca, ovaj strelca, ovde unajmljuje Drakula lično, i to da mu dovede nevestu koju treba da oženi i tako donese mir svetu čudovišta.

Vejd Vilson tako postaje neka vrsta kurira na vrlo opasnoj misiji, ispunjenoj vrlo živopisnim i neobičnim likovima, čak i za njegov ukus.

Ovaj strip, kao i svi u kojima Dedpul igra glavnu ulogu, donosi obilje viceva, forica i prozivki na račun svega što je ikad makar prošlo pored pop-kulture, sa nekoliko sjajnih lokalizacija.

On je svestan toga da je u stripu i da neko čita njegove avanture, a ovde je i prilično siguran da ga čitamo baš mi iz Srbije, odakle sledi par suptilnih ili ne tako suptilnih omaža domaćoj kinematografiji.

Put do završetka misije ometaju razna stvorenja i spodobe, a među dvema sukobljenim stranama pojavljuju se i neki čuveni Marvelovi likovi, te ovim još jednom vidimo da krosoveri nisu samo jeftin trik na velikom platnu.

Tu je izvesni lovac na vampire, jedan dobro nam poznati čarobnjak, ali i stvorenja iz grčke mitologije i drugih dela književnosti.

Njihovo pojavljivanje doprinosi haotičnosti u kojoj Vilson uvek uspeva da se snađe, u čemu mu umnogome pomaže faktor zaceljenja.

U pozadini se promalja i neka vrsta ljubavne priče, sa neočekivanim ishodom, ali koja naravno ne može da bude nikako sladunjava, već je pomalo i odvratna, baš kao i sam Dedpul.

Od Drakule ne očekujte da bude onakav kakvog je stvorio Brem Stoker, jer u suprotnom ne bi ni bilo osnove za ovu brzopoteznu priču.

Dedpul nije za malu decu

Vilson je baš onakav na kakvog smo navikli iz prethodnih stripova i filmova – dežurni pametnjaković koji neće da umukne, ne može da se obuzda ni u jednoj situaciji i ne odustaje ni ako izgubi neki ud.

Ovaj strip svakako nije za malu decu zbog svih krvavih scena, iako je daleko od najeksplicitnije Dedpulove avanture, ali će njegovim starijim ljubiteljima verovatno prijati.

Doduše, nije baš najbolje mesto da počnete ukoliko nikad niste čitali njegove avanture, ali ako makar poznajete priču o poreklu iz filmova, to je sve što vam treba.

Humor je na nivou, iako priča očekivani nije dubokoumno kontempliranje o egzistenciji, a crtež je vrlo dinamičan.

Pun kolor je tu i, uprkos tome što se većina scena odvija noću, table su upečatljive i ovaj svet je živ.

Crtača ima nekoliko i oni se smenjuju, te oštre oči mogu da uoče sitne razlike kod pojedinih likova, naročito u samom finišu, ali to ne oduzima od ukupnog doživljaja.

Jer, u prvom planu su ionako fazoni i fore a la Vejd Vilson, iliti Dedpul, kojima nema ni kraja ni konca.