„Dedpul: Krvno srodstvo”: I drugi osećaju bol

Dedpul je jedan od onih likova koje ili obožavate ili ne možete da podnesete, jer kada ga čitate, ne postoji nešto što se zove „mala doza”.

On je bučan, perverzan i nepodnošljiv, a pritom svestan da ga mi čitaoci gledamo, pa nam se i obraća direktno.

Čarobna knjiga je nedavno objavila izdanje „Krvno srodstvo”, objedinjenu svesku sa pet epizoda autora Kodija Ziglara i Rožea Antonija, u kome je fokus, verovali ili ne, na porodici.

Okej, ne u tipičnom smislu porodice, pošto kod Dedpula ništa nije tipično, ali lajavi krelac je zapravo otac dve devojčice, i to kakve.

Jedna je skoro pa obično ljudsko biće, samo što ima sposobnost regeneracije na tatu, ali ne živi sa njim, već sa hraniteljskom porodicom kod koje ju je ostavio kako bi bila daleko od opasnosti.

Spojler – neće dugo biti van opasnosti jer će sama odlučiti da se pridruži tati u krvavim pirovima koje čini za novac i to sa drugom „ćerkom”.

A druga je zapravo ljubičasta simbiotkinja (da, ono iz „Venoma”) vuka, koja ide sa Dedpulom na misije, zove ga „Tatice” i usput voli da prožvaće ponekog neprijatelja i ostavi krvavi trag.

Tokom svojih misija, dok naglas evocira uspomene na slomljeno srce i teške odluke iz prošlosti, Dedpul kao da polako gubi inspiraciju za svoje dalje akcije.

Ali kada naleti na jedan neobičan kult koji se baš okomi na njega i kada ćerka u ljudskom obliku odluči da mu se pridruži, deluje da mu se nivoi energije vraćaju na tipično stanje.

Kao što je i obično slučaj kod ovog antijunaka, pojavljuju se i drugi Marvelovi likovi, a malo važniju ima Instruktor (Taskmaster), jedan od retkih boraca sposobnijih od naslovnog Dedpula.

Na 128 stranica nemamo previše prostora za razvoj radnje, ali ima nekoliko iznenađenja i preokreta, naročito jedan koji ostaje na kraju kao ulog za neke buduće epizode.

Tokom svega toga, dobijamo mahom ono što i očekujemo – puno akcije, brzih replika, metareferenci i naravno, nasilja.

Crtež je fenomenalan i potpuno u skladu sa ovim likom i njegovim avanturama, sve pršti od boja i detalja, a tu je puno prilika za prikaz razvijenih i često odsečenih ili odgriženih delova tela.

Duboko ispod svega toga krije se priča o porodici, obavezama, onome što ostavljamo iza sebe i lekcijama kojima podučavamo svoje naslednike, krvne i one metaforičke.

Ali, kao i sve ostalo u ovom stripu, ni to ne treba uzimati sa prevelikom dozom ozbiljnosti i nikako ne treba pokazivati maloletnima.

Da, Dedpul razmišlja i o usamljenosti i tome šta mu je sve uskraćeno zbog njegovog stanja, pa vas to može nakratko povući u neku melanholiju.

Međutim, na kraju dana, preovladava neizbežna i dinamična akcija i to je baš ono što nam ponekad treba.

U tom smislu, dobri stari regenerišući i beskompromisni Dedpul neće razočarati svoje fanove, jer ovo izdanje donosi i poneka osveženja nakon već 35 godina njegovog pojavljivanja u raznim izdanjima.