Deset sočnih književnih izazova za novu godinu

• Adrijan Čajkovski Deca vremena

Šta: Poslednji ostaci ljudske rase napustili su Zemlju na umoru, u očajničkoj potrazi za novim domom među zvezdama. Prateći stope svojih predaka, oni otkrivaju najveće blago prethodnog doba – svet teraformiran i pripremljen za ljudski život. Ali u tom novom raju nije baš sve potaman. U dugim godinama otkad je planeta bila napuštena, rad njenih graditelja urodio je katastrofalnim plodovima. Planeta ih ne čeka netaknuta i nenaseljena. Njeni novi gospodari pretvorili su je iz utočišta u najgori košmar čovečanstva.

Zašto: Osim što je reč o dobitniku jubilarne nagrade Artur Klark za najbolji roman, a što bi poklonicima trebalo da bude baš jaka garancija kvaliteta, roman Deca vremena (u prevodu Gorana Skrobonje i u izdanju Lagune) donosi iznimno uspeo SF roman koji na kraju transcendira i preko granica pomenutog žanra. Reč je o zavodljivo mračnoj i zadivljujuće detaljističkoj i brižljivo ustrojenoj postavci spejs opere s epskim zahvatom, koja iznova podseća na slabost kao stalni klip u točku ama baš svake civilizacije.

• Ahmet Umit Ubistvo sultana

Šta: Profesor istorije Muštak Serhazin sticajem čudnih okolnosti nenadano biva užasnut mogućnošću da bi i on sâm mogao biti ubica Nuzhete, žene koju je voleo čitavog života. Profesor ubrzo potom proživljava emocionalni slom, u kome postaje sopstveni tužilac, branilac i sudija. Istovremeno, pitanje Nuzhetinog ubistva prepliće se s pitanjem smrti čuvenog sultana Mehmeda Osvajača, koji je doneo Ukaz o bratoubistvu.

Zašto: Zato što je baš poput Šapata krošnji u ukletoj četvrti (prisutnom i u srpskom prevodu i u ponudu istog izdavača), Ahmert Umit uspeo da spoji žanrovsku konsekventnost i pipavost umetničke proze, i to u priči o misteriji čiji zamah i značaj premošćuju vekove. Osim toga, i ovu Uhnitovu prozu, roman Ubistvo sultana (u prevodu Vesne Gazdić, u izdanju kuće Dereta) odlikuje istančan osećaj za tempo pripovedanja, a sve to u romanu od oko 650 stranica i sa pregršt zahtevnih i diskretnih a širih referenci.

• Horhe Volpi Tkalja senki

Šta: Portret žene suprotstavljene muškom svetu u vremenu koje je i samo junak ove priče. Vreme između dva svetska rata. Bog smrti Tanatos utolio je glad na neko vreme, i dok se priprema za nove razorne podvige, njegov protivnik, bog ljubavi Eros, u punom sjaju se uzdiže na svoj presto. Počeci razvoja psihoanalize jungovskog kroja u severnoj Americi predstavljaju pozadinu za priču o ljubavi Kristijane Morgan i Henrija Marija, koja ih dovodi do granice opstanka. Ljubav naoko neobična, koliko žestoka toliko je poetska i uvek duboko prožeta sveopštim žensko-muškim, ljudskim iskustvom.

Zašto: Stoga jer sada već veliki Horhe Volopi, svakako jedan od vrhunskih meksičkih romanopisaca i esejista današnjice, i u Tkalji senki, baš kao i u kod nas zasad neprevedenom romanu U potrazi za Klingsorom, namesto možda i očekivanog uštirkanog a razbokorenog istoricizma i mrtvozbiljne intektualističke teatralnosti, isporučuje ponajpre ubedljivu i ubedljivo emotivnu priču o tek naoko običnoj ljubavi u krajnje neobičnim okolnostima. Osim toga, Tkalja senki (prevela Dragana Bajić, objavila Laguna) može da se podiči i pričom nošenom bravurozno isprepletanim vremenskim planovima.

• Majkl Kaningam Sati

Šta: Polazeći od romana Gospođa Dalovej Virdžinije Vulf, Majkl Kaningam s preciznošću savršenog satnog mehanizma prepliće povesti o sudbinama triju žena.

Jedna je Klarisa Von, savremena Njujorčanka koja, trošeći poslednje ostatke mladalačkog zanosa i vedrine, razmišlja hoće li u onome što se naziva starošću biti razloga za život; druga je Lora Braun, mlada žena iz losanđeleskog predgrađa s kraja četrdesetih godina dvadesetog veka, zarobljena brakom i materinstvom koje ne želi da prihvati kao život o kakvom je maštala; treća je Virdžinija Vulf.

Zašto: Sate svakako već dobro znamo kao čuveni film u režiji Stivena Daldrija, a sada smo dobili zlatnu priliku da moć proze Majkla Kaningema upoznamo i na uzorku jednog od njegovih možda i najuspelijih i najcelishodnijih ranijih romana. Kaningem u Satima (u još jednom izvrsnom prevodu Zorana Paunovića i u izdanju beogradskog Arhipelaga) bez ijednog jedinog iole uočljivijeg šava na spoju, a u vidu trokrake priče, iznosi pregršt istine i dosta toga zanimljivog i značajnog na temu krhkosti naših (i svačijih) egzistencija onda, sada, tamo, ovde… Kaningem ovde sveprisutnost boli koji određuje, usmerava, a u nekoj začudnoj meri i oplemenjuje bitisanje tananih i nepokolebljivo kontemplativnih duša i umova na samo 170 stranica teksta dovodi do tačke univerzalne lepote.

• Đorđe Vasiljević Dosije Atila

Šta: Đorđe Vasiljević Atila, svojevremeno proglašen najpametnijim srpskim osuđenikom jer mu je izmeren koeficijent inteligencije 141, proveo je iza rešetaka 13 godina. Kako sam piše, od 317 članova Krivičnog zakona Republike Srbije koji se bave opisom krivičnih dela i sankcija, on je prekršio 122. Dok je služio svoju zatvorsku kaznu, rodilo mu se troje dece, a četiri puta je osvojio nagrade na zatvorskim pesničkim takmičenjima. Ali sve ovo je statistika.

Zašto: Dugo je vremena od neprevaziđenog Staklenca iz kriptičnog pera Uroša Filipovića, te onima koji bi da se nanovo uvere da (barem na ovom našem stvarnosnom uzorku) najbolje pikarske povesti piše upravo sâm život, preporučujemo vanserijski uzbudljivo i zabavno autobiografsko štivo objavljeno među koricama Dosijea Atila. Dosije Atila (uredio Danilo Lučić, objavilo Kontrast izdavaštvo) predstavlja do ovog trenutka široj javnosti nepoznatog Đorđa Vasiljevića ne samo kao nemirnog i nepopravljivog duha, već i kao nadahnutog pripovedača s istančanim smislom za ritam pripovedanja i umešno tempiran detalj.

• Guzelj Jahina Deca Volge

Šta: U romanu Deca Volge autorka priča priču o nemačkom Povolžju – živopisnom, autentičnom, stvarnom svetu koji su stvorili došljaci u tuđoj zemlji, svetu koji je danas izgubljen u prošlosti. Ovo je takođe priča o tome kako velika ljubav rađa strahove u našem srcu i u isto vreme nam pomaže da ih prevaziđemo.

Zašto: Drugi roman autorke višestruko nagrađivanog i kod nas voljenog romana Zulejha otvara oči, pokazuje da neki darovi nisu slučajni, a da je i na priznatom i dobrano izbrušenom talentu i dalje moguće raditi. Deca Volge (prevela Nada Petković, objavio Samizdat B92) naprosto kipti od velikih tema – kako onih opštih (rađanje, ljubav, smrt, bliskost kao ne baš uvek zdravorazumska nužnost), tako i onih širih i pipavijih, poput identitetskih valera i s njima povezanih neskladnosti. Deca Volge su zbilja roman koji jednako pleni sadržajem koliko i prefinjenim i krajnje svrsishodnim stilom sada već potpuno oblikovane pripovedačice.

• Ursula Le Gvin Čarobnjak Zemljomorja

Šta: Ovo je prvi tom iz sada već kultnog serijala Zemljomorje poznate SF spisateljice Ursule Le Gvin. Glavni junak Ged, sin siromašnog kovača, poseduje talenat za magiju koji će ga odvesti u neočekivane avanture sa čudovištima, zmajevima i natprirodnim silama svake vrste. Ali taj talenat će ga suočiti i s ličnim slabostima, kao što su arogancija i nestrpljivost, koje je važno pobediti jednako kao i svako zlo.

Zašto: Već samo Čarobnjak Zemljomorja (prevela Mia Kefer, u izdanju Kontrast izdavaštva) dovoljno je upečatljiv uzorak da se čitalac-namernik uveri u grandioznost mašte i vrhunskog pripovedačkog umeća velike Ursule Le Gvin. Le Gvin je u ovom svom serijalu, mimo polazne dinamične, maštovite i pitke priče, uspela da u sâm koren fantastike, tog počesto prezrenog i nipodaštavanog žanra, udene i antropološku promućurnost i nepatvorenu potrebu da se tekst osnaži i potcrta i intrigantnim intelektualnim pristupom zbilji i ljudskoj prirodi.

• Bensalim Himiš Taj Andalužanin

Šta: Glavni junak ovog romana je poslednji veliki arapski filosof i islamski mistik sa tla Andaluzije Abdulhak ibn Sabin. U stručnoj literaturi najčešće se pominje kao najneshvaćeniji mislilac u čitavoj istoriji islamske filosofije. Iako je imao svuda ogroman broj sledbenika, bio je proganjan zbog otvorenih kritika koje je upućívao verskim i političkim vlastima.

Zašto: Ljubitelji po svim relevantnim osnovama istinski velikih romana svakako će biti svoji na svome ukoliko poverenje poklone romanu Taj Andalužanin Bensalima Himiša (prevela Dragana Đorđević, objavila Geopoetika). U pitanju je filigranski iznijansiran poetski roman na značajne istorijske teme, a ta dva naoko suprostavljena pola niti jednog jedinog trena na oko 450 stranica gustog i zahtevnog teksta ne stupaju u koliziju. Nema velike filosofsko-antropološko-kulturološke teme koju Himiš ovde nije pokrio i obradio na zadivljujuće neusiljen način, pritom ostajući do kraja veran zakonitostima biografskog i istorijskog romana baš krupnih autorskih ambicija.

• Margarita Karapanu Kasandra i Vuk

Šta: U 56 kratkih poglavlja Karapanu nas uvodi u bizaran svet emocionalno nestabilne šestogodišnjakinje Kasandre, žrtve užasnog nasilja, koja muca i u stanju je da verbalizuje svoje misli i ideje jedino kroz avetinjske predstave iz sveta bajki, od kojih je vuk najdominantnija. Ona nije u stanju normalno da iskazuje osećanja, pa tako svojoj lutki prvo otkida udove i glavu, a zatim je s puno ljubavi ušuškava u krevet i „uspavljuje”.

Zašto: Kasandra i Vuk (prevela Milica Špadijer, objavila kuća Dereta) nam donosi spoj poetske istančanosti u prozi i brutalizma koji i zbunjuje i uzbuđuje. Slično Blizanačkoj trilogiji (nedavno nanovo objavljenoj kod nas, u zajedničkom izdanju kuća Dereta i Kontrast izdavaštvo), i Kasandra i Vuk potpadaju pod odrednicu zbilja retkog soja proze koja je pomirila obično nepomirljivo na tako uzvišen i zauman način, a uz minimum izražajnih sredstava i nimalo intruizivno i nametljivo. Ne čudi što su se prozi Margarite Karapanu divile i veličine poput Edne O’Brajan i Džona Apdajka, a sada je, evo, kucnuo čas i da se i ovdašnji knjigofili prepuste neumitnom i zaljube u krajnje osobenu i potvrđeno vanremensku prozu ove autorke.

• Volfgang Hilbig San pravednika

Šta: Proza Volfganga Hilbiga, dobitnika nagrade Nemačke akademije za jezik i književnosti, kruži oko motiva odrastanja u posleratnoj Nemačkoj, pisanja i pozicije pisca, Štazi-kompleksa, spaja prošlost i sadašnjost, faktografsko i halucinatorno, individualno i političko.

Zašto: Da ovde ima (izdavačkog) života i posle Sajma/Sajmova knjiga, potvrdilo je tihim, nenametljivim a opet prodornim i ubedljivim glasom ovo izrazito važno izdanje. Zbirka priča San pravednika (prevela Bojana Denić, objavila kuća Radni sto) istinski je spomenik trima važnim stvarima – čarima i jadima života na društvenim i drugim marginama, lepoti života uprkos svemu (pa često i nama samima) i veri u sugestivnost pisane reči u nameri da se izrekne i opiše ono prećutno i možda i ciljano skrajnuto. I sve to mahom u privlačnom okruženju pokojne Istočne Nemačke, uz divan prikaz tihe entropije i opijenosti stvarnošću i životom kakav zaista jeste i kakav bi tek mogao da bude, koja kao nezaustavljiva sila bruji i huči ispod kože.