„Dilan Dog: U znaku Klaudija Kastelinija” – crtački genije na horor zadatku

Mnogi autori bili su deo serijala „Dilan Dog”, a jedan od njih, koji nije imao puno šansi, bio je Klaudio Kastelini, Italijan koga obično pre povezujemo sa „Nejtanom Neverom”.

On je nacrtao samo dve epizode – „Šesto čulo” i „Direktni prenos”, a Veseli četvrtak ih je objavio u objedinjenom izdanju pod nazivom „Dilan Dog: U znaku Klaudija Kastelinija“.

Obe ove epizode značajne su po tome što je Kastelini doneo malo više fizičkog Dilanovom izgledu i što su scenariji davali osnovu za mnoge više akcionih i aktivnih sekvenci nego što smo navikli u serijalu.

Naravno da su tu raznorazni užasi i kontemplacije o hororu, ali donekle je prisutan i naučnofantastični trenutak zbog koga ove epizode ipak pomalo odskaču.

„Šesto čulo” je nastalo iz pera samog Ticijana Sklavija, koji je kroz ovu epizodu napravio pastiš više pop-kulturnih fenomena i referenci i upakovao u oblandu diladogovskog horora.

Krećemo od više nego očiglednih referenci na filmove „Poltergajst” i „Isijavanje”, a nastavljamo sa brojnim drugim omažima koje je teško pobrojati na malom prostoru.

Dečak koji ima noćne more, otac koji se ubio i govori mu šta da radi, horori koji se pojavljuju samo u kući u kojoj su on i majka i spoljni faktori koji narušavaju ovu „idilu” su samo neki elementi priče.

A kad se zagrabi ispod površine, imamo i Edipov kompleks i medijume i nesigurnu majku koja uvek traži uteh u novim muškarcima, na sve manje oduševljenje sina.

Kastelinija znamo i iz „Tmine iza zvezda”

Kastelini se odlično snašao u svojoj ulozi i upečatljivo prikazao sve neophodne fenomene i sekvence, ali je ova epizoda ostala upamćena kao prva „amerikanizacija” serijala.

Drugo Kastelinijevo gostovanje odigralo se na scenario trojca koji će stvoriti „Nejtana Nevera”, gde će on takođe crtati dve epizode, uz izuzetak kasnijih naslovnica ovog serijala.

Meda, Sera i Vinja u „Direktnom prenosu” donose postavku koja će kasnije postati mnogo češće viđena na velikom platnu, ali i u književnosti i stripu.

Dilan Dog biva uvučen u neku vrstu horor zabavnog parka u kome mora da preživi susrete i okršaje sa naizgled pravim likovima iz raznih čuvenih filmova.

Od vanzemaljca iz „Osmog putnika” do Ramba u liku Silvestera Stalonea, Dilan mora da u stilu akcionog heroja iz filmova preživljavanja pobedi svakog od njih da bi došao do istine.

Ova epizoda ima dve vremenske linije jer Dilan, dok pokušava da izvuče živu glavu, ujedno tera sebe da se seti šta je tačno prethodilo tome da se nađe u ovakvoj situaciji.

Dilan Dog bio je i u znaku Đorđa Kavacana

A tu dolazimo i do niza ubistava koji ima veze sa monstrumima iz horor filmova, a koji je ipak privukao Dilanovu pažnju iako je delovalo da nije u pitanju ništa natprirodno.

Kastelini je ponovo odličan na zadatu temu, ali priča i rasplet možda nisu po meri svih ljubitelja istraživača noćnih mora.

Ono što im ipak daje dodatnu čar je što su obe u boji u ovom izdanju, pa mogu da sijaju u punom sjaju, dok se posle njih nalazi bonus u vidu dve epizode „Nejtana Nevera” koje je crtao Kastelini.

One su, pak, crno-bele, ali su još jedan važan pokazatelj njegovog umeća koje je dovelo i do saradnji sa američkim izdavačima.

A celo ovo izdanje pokazuje koliko je „Dilan Dog” tema obrađivao, koliko žanrova prošao i koliko se skrivenih epizoda vrsnih crtača krije iza mora onih kultnih.