Kultura čitanja u digitalnom dobu

Tribina Kultura čitanja u digitalnom dobu – knjige i uzori Fejsbuk i Instagram generacije koja je juče održana u Domu kulture Studentski grad bavila se čitalačkim navikama i kulturnim potrebama mlađih generacija. Iz svog ugla, i ličnog iskustva, govorili su profesorka Maja Radonjić sa Fakulteta za kulturu i medije, i mladi pisac Stefan Simić.

Maja Radonjić je podsetila da je internet velika revolucija, i da je promenio sve, ali da te promene ne moraju nužno da budu nagore. Društvene mreže (Fejsbuk, Instagram) mogu da budu koristan prostor ako se pametno koriste. A današnja okrenutost internetu i društvenim mrežama rezultira mnogo čim – prisutan je problem površnosti, rasute pažnje, i nedovoljne fokusiranosti, usredsređenosti na određeni sadržaj u dužem vremenskom periodu. Čitanje, poznato je, utiče na razvoj čitave ličnosti, oblikuje razvoj mišljenja, snaži emotivnu inteligenciju. Sve je manje popularno – zahteva posvećenost, strpljenje, vreme, motivaciju… I intelektualnu radoznalost koja se danas ne neguje i ne ceni u dovoljnoj meri.

Stefan Simić naveo je da je on Fejsbuk počeo da koristi kao platformu za svoje književne radove, kao i da je na ovoj mreži privukao čitaoce, zainteresovao ih za ono što radi. Primetio je da su danas tekstovi koji se objavljuju sve kraći, kao i da mlađim čitaocima, pored pažnje, nedostaje i želja da se posvete čitanju i otkrivaju uzbudljivi svet književnosti. Pomenuo je i da su među mladima popularni ovdašnji autori popularne psihologije, te da postoje i autori veoma čitani i cenjeni u određenim krugovima, kao što je pesnik Marko Tomaš.

Na tribini se čulo i da se mladi koji čitaju često smatraju čudnim, naglašena je i ovdašnja dominacija trivijalne književnosti, i sveopšte popularnosti jutjubera koji su produkt današnjeg vremena, i koji u svojim klipovima nude instant zabavu. Njihova popularnost, i popularnost zvezda rijaliti programa uticala je i na pojavu novih knjiga. Naime, naslovi koje ove zvezde novog doba potpisuju često su poslednjih godina bili među najprodavanijima na beogradskom Sajmu knjiga. A posezanje za literaturom koja je zabavna, plitka, kratkog daha, lišena originalnosti i autentičnosti svedoči o nepostojanju izgrađenih kriterijuma.

Profesorka Maja Radonjić prenela je svoja iskustva sa fakulteta.

„Ja predajem studentima koji studiraju novinarstvo, i trebalo bi da malo više čitaju. To zavisi i od srednje škole, od toga šta su profesori tražili od njih, da li su ih dovoljno zainteresovali. Isto tako, smatram da njima neko mora da objasni određene stvari. Ja na prvim časovima objašnjavam šta je književnost, a šta je trivijalna književnost. Kada razgovaram sa studentima novinarstva druge i treće godine, i kada ih pitam šta čitaju, oni kažu da čitaju popularne ovdašnje spisateljice. Neko stvarno misli – ja imam potrebu za književnošću, i imam potrebu za umetnošću, i svejedno je da li čitam Dostojevskog ili roman neke tiražne savremene spisateljice. I onda smatram da sam nešto pročitao, nešto uradio za sebe. A ogromna je razlika između umetnosti koja angažuje čitaoca i zabavne lake literature.“

Ona je dodala da je problem i u programu lektire za srednju školu. Recimo, Seobe Crnjanskog čitaju se u uzrastu u kom deca ne mogu da razumeju to delo, i doživljavaju ga kao dosadno. I kasnije nemaju želju da čitaju Crnjanskog. Navela je i da današnje generacije studenata odlikuje i to što očekuju lake i brze rezultate.

„Studiranje nije zabavno. To je kopanje i po sebi i po literaturi, ne mora da bude jako strašno, a postoji određena nagrada. To je već svet odraslih u kom mora da se uloži neki trud, da pobediš sebe, da bi na kraju doživeo neko duhovno zadovoljstvo.”   

Jedan od zaključaka tribine bio je i da danas živimo u površnom, tabloidnom vremenu, u kome se nameće da je ceo život – igra.

„Od zabave nema ničega dalje – kao kad gledate zabavan film u bioskopu, i odmah ga zaboravite. Dobar film uvek možete ponovo da gledate, ili da razmišljate o njemu nakon nekog vremena. Čitanje kvalitetne literature je važno zbog milion stvari – jedna od njih je razvijanje imaginacije. Ako gledate film Ana Karenjina vi ćete dobiti Anu Karenjinu kakvu je reditelj zamislio. A kada čitate Tolstojevo delo vi kreirate svoju Anu Karenjinu. Čitanje podstiče stvaralačku maštu, i razvija našu kreativnost“, podsetila je profesorka Radonjić.

Čitanje, naravno, bogati i rečnik, jača sposobnost izražavanja, ali i sposobnost logičkog promišljanja. Maja Radonjić je podsetila da je prava umetnost složena, i da zahteva određeni angažman, napor, motivaciju, koncentraciju… I istakla da se budući radoznali čitaoci oblikuju još u ranom detinjstvu.

„Važno je da deca nauče da se igraju sama sa sobom, da zabave sebe. Čovek koji u detinjstvu ne nauči da mu je zabavno sa samim sobom, on je izgubljen za ceo život. I biće u životu zavistan od partnera, od dece, od igrica, alkohola, od bilo čega. Da bi se podiglo srećno dete ono mora da nauči da se igra, i zabavlja samo sa sobom, da provodi vreme zadubljeno u igru, u svom svetu.”

I još…

Tribina u Domu kulture Studentski grad održana je u nedelji kada je u celom svetu obeležen Dan maternjeg jezika. Ovaj dan obeležava se 21. februara, od 2002. godine, na inicijativu organizacije UNESCO.

Cilj Dana maternjeg jezika je da se osvesti jezička i kulturna raznolikost, i da se promoviše višejezičnost. Zanimljiv podatak sa sajta UN je da je danas ugroženo čak 43% od 6000 postojećih živih jezika na našoj planeti. Dan maternjeg jezika prilika je da se obrati pažnja na sopstveni jezik – na to kako se menja, kako i zašto postaje siromašniji, i čime se bogati. U srpskom jeziku danas se koriste mnogi anglicizmi (često bez potrebe), u upotrebi su i mnogi novi izrazi koji nisu u duhu jezika, i koji odražavaju sveprisutno siromaštvo duha. 

Fotografije: DKSG; Klub Magistrala