„Najveći Teks: Čovek sa zlatnim revolverima” – čistokrvni vestern na velikom formatu

Vestern je žanr koji danas nikako ne može da dostigne svoju nekadašnju slavu i popularnost na velikom platnu, ali još uvek može da privuče pažnju u devetoj umetnosti.

Jedan od likova zahvaljujući kojima je ovo skoro evergrin žanr u stripu je Teks Viler, čuveni Bonelijev junak koji i danas dobija nova izdanja koja su popularna u rodnoj Italiji, ali i kod nas.

Na našem jeziku nedavno se pojavilo vrlo zanimljivo izdanje Veselog četvrtka pod nazivom „Najveći Teks: Čovek sa zlatnim revolverima”, koje se već na prvi pogled ističe iz mase.

Pre svega, to je zbog neobično velikih dimenzija, 270×370 mm, zbog čega je samo držanje ovog stripa avantura, ali poenta je ipak u onome što se nalazi između korica.

A to je saradnja između dvojice majstora, Italijana Paskvalea Rujua i našeg Rajka Miloševića Gere, u svetu poznatijeg kao r.m. Guerra.

Ruju je autor koga dobro znaju ljubitelji Bonelijevih stripova po radu na „Dilanu Dogu“, „Teksu”, „Kesidiju”, „Martiju Misteriji”, „Dampiru”…

A Gera je neko ko se nakon Srbije otisnuo u svet i tamo postigao sjajnu karijeru, koja obuhvata radove kao što su „Hauard Blejk”, „Skalpirani”, „Prokleti”, „Torpedo”, „Đangova osveta”…

Njihov spoj možda je i bio suđen, imajući u vidu da je Gera odavno zaljubljenih u vestern, da ih je čitao odmalena i crtao od rane mladosti i da je na njima usavršio zanat.

„Čovek sa zlatnim revolverima” je kratka priča o osveti, u koju je Ruju bez pardona utkao mnoge klišee i postulate žanra, ne trudeći se da ih pravda, već dajući prostor Geri da se razmaše.

Teks Viler je junak čija popularnost ne jenjava

A to je moguće zahvaljujući velikom formatu, koji omogućava impresivne prizore i mnogobrojne detalje prikazane u crno-beloj boji, sa prizvucima sive.

To odsustvo boje doprinosi tome da čitaocu ništa ne odvraća pažnju od radnje i od brojnih pozadinskih detalja, kojima se sigurno vraća po završetku priče.

Priča kreće surovim ubistvom koje postaje samo jedno u nizu, a koje istražuju još uvek mladi Teks Viler i nešto iskusniji kolega Kit Karson, sa čijom prošlošću sve i ima veze.

Nastavak se može predvideti ukoliko ste već čitali ovakve stripove, ali to ne umanjuje užitak u dinamičnoj akciji niti fenomenalnom kadriranju trenutaka predaha i jezive, zagrobne tišine.

To je ono što treba pohvaliti, jer čak i na ovako malom broju od pedesetak tabli, autori uspevaju da stvore kontrast između napetih scena oružanih obračuna i skoro pa kontemplativnih trenutaka preispitivanja narednih koraka.

I sam Teks Viler, od koga smo navikli na logoreičnost, ovde je prilično tih i suzdržan, ali čak i u samim izrazima njegovog lica možemo prepoznati duboku posvećenost tome da pomogne prijatelju bez osude i predomišljanja.

Kit Karson se tako nalazi bliže centru pažnje i on je jedna od dve strane koje misle da su u pravu po pitanju toga ko je kome dužan krvi i čija osveta je pravednija.

Sa druge strane je naslovni čovek sa zlatnim revolverima u nasilnom pohodu osvete čija klica je posađena još tokom rata između Meksika i SAD.

Mi kao čitaoci ostajemo nemi posmatrači kojima je ostavljeno da sami prosude da li je iko u pravu i da li ima nevinih dok pratimo rasplet.

Po završetku svega toga, preostaje još odlični pogovor, niz prelepih Gerinih tabli i crteža, kao i Rujuov scenario kao uvid i zaokruživanje celokupnog izdanja.