Najzanimljivije naslovnice knjiga iz 2021. godine

U dizajnu korica za knjige vladaju pojedina nepisana pravila – naslov knjige i ime autora moraju da budu čitljivi i sve to mora da privuče pažnju potencijalnih čitalaca. Puno knjiga baš zbog toga izgleda veoma slično, naročito kada se gledaju preko mobilnog telefona, ali postoje i one koje se izdvajaju.

Teško je iz mora naslova koji su izašli ove godine izdvojiti najlepše, najoriginalnije ili najzanimljivije, ali novinari sajta A.V. Club napravili su jednu moguću listu od 15 naslovnica koje su njima privukle pažnju. To ne znači da je ovo jedina moguća lista i da se tu nalaze popularne knjige, već samo predstavlja jednu od mogućnosti, a u nastavku možete i sami videti koja su dela u pitanju.

A Touch of Jen – Bet Morgan

Na ovoj korici istovremeno postoji nešto lascivno i nešto jezivo. Vidimo mladu devojku koja beži iz stvarnog sveta direktno u virtuelni svet interneta, dok se linije dva sveta preklapaju. Roze boja i način crtanja prizivaju neka stara vremena, ali prizor donjeg veša označava moguć gubitak naivnosti i nevinosti.

Double Trio – Natanijel Meki

Naslovna strana koja se neće dopasti svima pokušava da na najbolji način iskoristi jednostavan koncept. Odluka da se naziv dela i ime autora jedva vide je hrabra, a iz crne boje ipak provejavaju naznake i nekih drugih, što simbolizuje da nije sve tako crno kao što deluje.

Everything Now: Lessons From The City-State Of Los Angeles – Rozenkrans Boldvin

Iako deluje kao da su svi elementi nabacani, oni su takvi i na tim mestima sa određenom svrhom. Crno-bela boja i izbor fonta daju osećaj kao da je knjiga došla direktno sa ulica Los Anđelesa i da predstavlja jedan autentičan doživljaj ovog grada.

Lake Life – Dejvid Džejms Poisant

Slika dečaka kome glava viri iz vode daje osećaj nostalgije za nevinim doživljajem leta, ali tu je i tamna senka na njegovom licu, koja simbolizuje neku vrstu nelagodnosti koja čeka da ispliva na površinu. U knjizi se tako nešto i dešava tokom porodičnog odmora.

Mona – Pola Oloiksarak

Šareni kolaž i font koji podseća na neke stare filmske postere daju potrebnu dozu psihodelije i naznaku opasne žene. Lik je veoma upečatljiv i prosto vas izaziva da ga gledate direktno u oči.

Nightbitch – Rejčel Joder

Osim vedre boje i čitljivog fonta, tu je i vrlo karakterističan izbor elemenata. Vidimo ženske ruke koje drže sirovo meso, a ako bolje pogledate videćete da je papir u koje je ono uvijeno u obliku dobermanove glave. To je zbog toga što je glavna junakinja romana ubeđena da se pretvara u psa.

No One Is Talking About This – Patriša Lokvud

Internet se u ovom romanu opisuje kao „portal“ i stoga je optička iluzija u vidu prstena kroz koji može da se prođe u drugi svet prikladna. Nije jasno da li on služi za ulazak ili izlazak iz nečega, a vesele dugine boje presečene su mračnim olujnim oblacima kao naznaka preokreta koji se dešava na polovini knjige.

Stranger To The Moon – Evelio Rosero

Faze meseca obrađene su kao oko koje se polako otvara i to bi samo po sebi bilo zanimljivo, ali ujedno predstavlja i predskazanje u srcu ovog paraboličnog romana. Jednostavna ideja koja je izvršena savršeno.

The Child – Kjersti A. Skomvold

Ponovo je u pitanju jednostavna ideja koja simbolizuje kompleksnost. Babuška ili matrjoška, oko koje se nalazi nekoliko slojeva, ilustruje priču o majčinstvu i ideju o tome da svako od nas ima više slojeva u sebi.

The Copenhagen Trilogy – Tove Ditlevsen

Izbor fonta podseća na nešto što je napisano ljudskom rukom, ali tu je ipak i neki mehanički element, odnosno preuređivanje. Isti je slučaj i sa samom slikom – portret žene je dekonstruisan i dobio je novi, preuređen izgled, koji nagoveštava uznemirujuć osećaj prisutan u romanu.

The Death Of A Character – Dejvid Ole

Možda vam priča o odrastanju pada na pamet prva kada vidite ovu koricu romana, ali zapravo je u pitanju naučnofantastični roman o društvu koje se raspada oko glavnog lika, a koji se ni sam ne snalazi baš najbolje. Ovo je dobar primer naslovnice koja nije u direktnoj vezi sa radnjom romana, a opet je upečatljiva i privlači pažnju.

The Human Zoo – Sabina Marej

Kada naslovnicu čine jednostavan font i jedna slika, ta slika mora da bude upečatljiva. U ovom slučaju, u pitanju je prelepa ilustracija koja kombinuje moderan i tradicionalan stil. To se uklapa sa radnjom, koja prati novinarku filipinsko-američkog porekla dok istražuje priču staru sto godina.

The Ones Who Don’t Say They Love You – Moris Karlos Rafin

Ovde nema nikakve slike ni ilustracije, već je za celokupan doživljaj zaslužan font i njegove boje. Jedina naznaka da se roman dešava u Nju Orleansu je stilizovani heraldički ljiljan u slovu O. Preklapanje u rečima ones i don’t najavljuju da nije sve baš onako kakvim se čini.

The Passenger – Urlih Aleksander Bošvic

Priča prati jevrejskog biznismena koji pokušava da pobegne iz Nemačke u trenutku kada nacistički režim preuzima kontrolu. Naslovna strana sjajno odražava kinetičku energiju sa železničke stanice, jer glavni lik u romanu menja voz za vozom u svom pokušaju bekstva.

The Past – Vendi Ksu

U pitanju je zbirka pesama, a ovo umetničko delo odličan je izbor za naslovnu stranu, jer zauzima njen najveći deo. Čini se da je apstraktno, ali zapravo predstavlja ribicu u akvarijumu, nažalost okrenutu stomakom nagore.

Izvor: A.V. Club

Naslovni kolaž: Metropolitan/New Directions/Riverhead