„Ne umirem” En Bojer – memoarska proza neverovatne i razarajuće snage

Postoje knjige kojih se plašimo. Kod nas se izraz teška knjiga toliko odomaćio da verovatno možete da zamislite facijalnu ekspresiju nekog ko za neku knjigu govori kako je veoma teška i kako govori o teškoj temi. Kad sam dobila preporuku za En Bojer i njenu knjigu Ne umirem i čula o čemu se radi, ne mogu da garantujem da ni sama nisam napravila sličnu facu. Ne zato što su mi takozvane teške knjige strane (naprotiv, mazohista sam po tom pitanju), već zato što sam se plašila suočavanja sa pričom nekog ko je bolovao od raka. Od onih sam ljudi kojima nikad neće biti jasno kako je to rak postao normalna pojava i kako to izgovaramo tu strašnu reč a da i ne trepnemo. Da li je taj moj zazor od teme izazvan strahom od bolesti i situacije u kojoj je neko meni blizak bolestan – verovatno. Ali rekla bih da je najviše zbog toga što ne znamo koje su nam karte dodeljene, a ovo je bolest koja u velikom broju slučajeva ne gleda da li ste fit i kako se hranite, da li ste pušač ili alkoholičar. Rak dojke pogađa potpuno nezavisno od toga. En Bojer je upravo o tome napisala knjigu, nakon što se izborila sa ovom opakom bolešću koja joj je u amanet ostavila opet neke druge borbe.

En Bojer je američka pesnikinja i esejistkinja kojoj je 2014. godine, kad je imala 41 godinu, dijagnostifikovan veoma agresivan oblik karcinoma za koji su prognoze bile veoma loše. Zbog toga je morala da se podvrgne izuzetno agresivnoj hemoterapiji koja ne samo da je koštala više nego što je ona za ceo radni vek zaradila, već je imala i teške posledice po njen organizam. Vi sad možda mislite – pa dobro, ali preživela je, zar to nije najvažnije? Jeste. I upravo o tome govori ova knjiga. Ne umirem su njeni memoari o borbi sa rakom, ali i skup eseja koje kao da je pisala sama za sebe dok je svoje telo promatrala preko braunila i cevčica kojima su joj davani otrovi koji bi trebalo da taj rak ubiju.

Zapravo, svoditi ovo delo isključivo na memoarsku prozu podjednako je banalno kao i govoriti nekom ko ima rak da treba da jede sremuš i da će se izlečiti. Ne umirem je knjiga koja kancer posmatra kroz prizmu sveta u kom živimo, kroz prizmu svih onih kancera koji već muče društvo u nekom drugom smislu. Da li ste znali da je stopa preživljavanja raka dojke manja kod neudatih žena, još manja kod siromašnijih žena, a najmanja kod siromašnih žena koje su neudate? Ili da su lekovi koji se koriste u lečenju raka hemoterapijom vrlo često toliko otrovni da uništavaju životnu okolinu? Da li ste znali da se za pojedine lekove koriste biljke koje su odavno ugrožena vrsta?

Jasno vam je da ćete kroz ovu knjigu naučiti neke nove podatke, ali nije En Bojer zbog toga genijalna. Genijalna je zato što kroz ovu knjigu kao da sa čitaocem vodi dijalog i tačno zna kad da odgovori na neko njegovo pitanje ili nedoumicu. Svaka njena rečenica je na pravom mestu i imate utisak da razgovarate sa nekom superinteligentnom drugaricom. Njeno osnovno stanovište je sledeće: rak nije borba iz koje možete da izađete kao pobednik ili pobednica. Pod broj jedan, nije izazov koji vam je ponuđen, pa ste ga vi prihvatili jer volite izazove. A pod dva, izgubićete svakako, pitanje je samo koliko. Ako preživite, srećni ste i treba da slavite, ali teško da možete da kažete da niste baš ništa izgubili pošto ste ipak bili žrtva eksploatacijskog sistema u kom se vrednost nečijeg života meri u parama.

Cena jedne hemoterapijske infuzije bila je viša od moje ikad zarađene godišnje plate. (…) A nakon lečenja, kad mi je telo bilo ruina, kad mi je telo bilo kao automobil s kojeg otpadaju delovi, kad nisam bila u stanju da izvršavam, kako ih američki zakon o invaliditetu zove, najosnovnije životne aktivnosti, pitala sam se kako je moguće da su svi ti dolari prošli kroz moje telo a ja sam opet ostala u tako lošem stanju. Ako bih izračunala cenu svakog udaha koji sam napravila posle ovog raka, trebalo bi da izdišem deonice. Moj život bio je luksuzna roba, ali ja sam bila osakaćena, bila sam nesigurna. Nisam bila dobro.

Ipak, moram da kažem da bi mi bilo veoma žao da sad pomislite da je ovo neko strašno mračno delo. Moja namera je bila upravo da pokažem suprotno. Iz pera En Bojer izbija ogromna ljubav i želja za životom! I ne samo to – oseća se bes i revolt prema nepravdi i prema tome što su nam karte dodeljene tako kako su nam dodeljene. I prema tome što se razboljevamo od sveta u kom živimo. Postoje knjige kojih se plašimo jer govore o stvarima kojih se plašimo. Ali ma koliko da sam na početku od ove knjige negde zazirala, ne postoji knjiga za koju mi je bilo draže što sam je pročitala. Ukoliko tragate za knjigom koja je napisana inteligentno, knjigom koja otvara oči, knjigom posle koje ćete se zaista osetiti bogatije i pametnije – Ne umirem bi trebalo da se nađe na vašoj čitalačkoj listi.

Za više informacija o knjizi i mogućnosti poručivanja posetite redboxknjige.rs

Fotografije: Zorana Karapandžin